Srpska poetska proza

Trstenik – Okrugli sto "Srpska poetska proza" okupio je na ovogodišnjim, 24. susretima pisaca Srbije u Trsteniku, desetak eminentnih književnih stvaralaca, koji su, posle predstavljanja dela Milovana Danojlića, raspravljali o poetskom u našoj prozi. Da rasprava bude na tragu Danojlićevog književnog portreta brinuo se predsedavajući ovog okruglog stola, književni kritičar Miloš Petrović, glavni urednik časopisa "Bagdala", ističući da je takav pristup ovoj temi specifikum trsteničkih susreta.

Značajan prilog ovoj temi dao je i sam Milovan Danojlić postavljanjem teze da se "književni žanrovi u nama samima dodiruju, prepliću, oplođuju i umnožavaju, mešaju i razdvajaju".

– Koliko puta mi se desilo da prekinem rad na proznom tekstu i pređem na susedni razboj, onaj na kome se tkaju stihovi! Dovedena do izvesne temperature, proza udara u zid svojih konvencionalnih ograničenja, čini vansebni trzaj, iskoračuje u poeziju. Do tog samoushita reči i osećanja dolazi kod svih proznih pisaca koji su u suštini pesnici. Oni, i pored sveg truda, ne uspevaju da do kraja obuzdaju i priguše prvobitni, najdublji glas u sebi, ono što ih je navelo da se late pera. Najbliži primeri su nam Bora Stanković, Rastko Petrović, Crnjanski i Andrić. Virus je večan, neuništiv, kadar da u svakom času stupi u dejstvo – smatra Danojlić.

Milenko Aćimović je poetsko u prozi razmatrao na primeru najbolje knjige Milovana Danojlića "Godina prolazi kroz avliju" (po oceni Aćimovića) i knjige "Frede, laku noć" Dragoslava Mihailovića.

Bojan Jović je govorio o poetizaciji proze i prozaizaciji poezije. Bez poezije, smatra Jović, slika sveta je fragmentarna, prozaist ne daje celovitu sliku sveta, već u delovima. On je analizirao delo "Jesen skupljača" Ilije Bakića.

Danica Andrejević je analizirala dela Radovana Belog Markovića i Gorana Petrovića, zadržavajući se posebno na pitanjima prostora i vremena, likovima s naličja, duhu hronotopije...

Da poetsko ne treba posmatrati kao pridodato, već kao integralni deo proze, smatra Miloš Petrović. Uticaj struje poetskog na srpsku prozu, po njegovom mišljenju, traje već čitav jedan vek i zato tom pitanju "Srpska proza" u Trsteniku posvećuje dužnu pažnju.

O postupku stvaranja Radovana Belog Markovića govorila je Slađana Ilić, odnosno njegovoj tehnici pronađenog rukopisa, iz čega pisac izvlači priču.

Prof. dr Milivoje R. Jovanović poetsko u prozi je analizirao na primeru pisca iz trsteničkog kraja Milosava Đalića, posebno u knjigama "Van svoje ljušture" i "Treperenje duše" dokazao da su priče glavnih junaka subjektivno intonirane, a misli pune poezije.

O poetskom u romanu "Vlasnici bivše sreće" Danila Nikolića govorio je Radivoje Mikić, ističući mozaičnost kompozicije i melanholičnost intonacije.