Srbija i Japan – šanse koje ne treba propustiti

Beograd i Tokio nikada nisu bili bliži, kao ove 2025. godine, koja je počela ispraćajem u penziju žutih japanskih autobusa, najveće ikada donacije od 93 vozila GSP-u, a kulminirala otvaranjem Svetske izložbe Ekspo 2025. u Osaki 13. jula, gde je Paviljon Srbije, jedan od ukupno 188, izvrsno ocenjen na tom značajnom svetskom događaju.

Paviljon sa temom „Društvo igre” posetilo je blizu 800.000 osoba, a najviše u jednom danu sigurno ih je bilo 15. septembra, na Nacionalni dan Srbije, čemu je prisustvovao i predsednik Aleksandar Vučić. Na čelu delegacije Srbije Vučić je stigao u Osaku dan ranije, a posetu nastavio u Tokiju, gde je imao audijenciju kod japanskog cara Naruhita, koga je pozvao da poseti Srbiju. Posle razgovora sa premijerom Šigeruom Išibom, predsednik je učestvovao u promovisanju investicija u Srbiju na zajedničkom skupu predstavnika japanske i srpske privrede.

Predsednik je istakao da će uspeh japanskog Ekspa biti priprema za Ekspo 2027. u Beogradu, a pozvavši Japan da na njemu učestvuje, naglasio da će prestonica Srbije postati globalno središte inovacija, kulture i tehnologije.

U Tokiju su potpisana tri bilateralna dokumenta koja doprinose unapređenju saradnje Srbije i Japana, promovišu i štite investicije, kao i saradnju u drugim oblastima. Ministar spoljnih poslova Marko Đurić, koji je 29. i 30. avgusta pripremao ovu posetu, ocenio je dobro da će ova godina biti važna za snaženje pozicije Srbije u Japanu.

Privredna razmena Srbije i Japana nije velika, u periodu januar–jun 2025. iznosila je 174,1 milion dolara (srpski izvoz u Japan izneo je 42,1 milion dolara), ali je sporazum o otklanjanju dvostrukog oporezivanja stupio na snagu tek 2021. godine, od kada naglo počinje da raste razmena, ali uporedo počinje i rast japanskih investicija u Srbiju. Od samo 400.000 evra 2019. ukupna suma japanskih investicionih ulaganja u Srbiju 2024. iznela je ukupno 524,1 milion evra.

„Srbija je zbog svoje pozicije, sporazuma o slobodnoj trgovini i povoljnog poslovnog ambijenta jedna od najatraktivnijih destinacija za takve investicije”, rekao je član delegacije Srbije predsednik PKS Marko Čadež. On je podsetio da japanske kompanije koje uspešno posluju u Srbiji, preko naših sporazuma o slobodnoj trgovini, dobijaju pristup tržištu od 2,8 milijardi potrošača.

Japanske firme u Srbiji već zapošljavaju preko 7.000 ljudi: „Panasonik” u Svilajncu, „Japan tobako” u Senti, čak dve fabrike mini-elektromotora firme „Nidek”, koji pokriva blizu 75 odsto svetskog tržišta, fabrika auto-guma „Tojo” i „JFE Šođi” u Inđiji. Organizacija JBAS (Japanese Business Alliance in Serbia), koja okuplja firme koje posluju sa Japanom, ima preko 60 članova.

Rastu japanskih investicija u Srbiju pomogao je 2022. dolazak velike delegacije japanske državne korporacije Džetro (Japan External Trade Organization), čija glavna delatnost je plasiranje japanskih investicija u inostranstvu. Džetro je već 17. oktobra 2024 u Beograd doveo grupu od čak 100 poslovnih ljudi, direktora velikih japanskih kompanija.

Pored toga, preduzeće „Micubiši” je godinama angažovano na izgradnji postrojenja za odsumporavanje u Obrenovcu, razgovara se i o finansiranju izgradnje reverzibilne hidroelektrane „Bistrica”, gde bi sredstva obezbedila Džajka (JICA – Japan international cooperation agency), koja već dugo sedište za Balkan ima u Beogradu. U Vinči radi prvo postrojenje u Srbiji koje koristi komunalni otpad za proizvodnju energije, a finansira ga francusko-japanski konzorcijum – glavni cilj biće poboljšanje životne sredine u Beogradu.

Od Japana smo imali i pomoć druge vrste – japanski funkcioneri Sadako Ogata, komesar UN za izbeglice, i Jasuši Akaši, predstavnik UN u BiH, odbijali su da demonizuju Srbe devedesetih i pomogli nam da opstanemo. To je mnogo značilo za naš imidž u zemlji sa kojom decenijama intenzivno sarađujemo u oblasti nauke. Radovi Inženjerske akademije iz Beograda značajno su doprineli razvoju japanske robotike, a čitav niz fizičara članova Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) godinama sarađuje sa Japanom.

Japanski poslovni ljudi, koji su 2024. došli na forum u Palati „Srbija”, prijatno su se iznenadili kada su čuli da u Beogradu postoje Japanska ulica, ulica režisera Akire Kurosave, što je dokaz popularnosti Japana kod nas, a odmah su saznali da ne postoje Kineska ulica, Nemačka ulica, Američka ulica, iako su sve te zemlje značajni partneri Srbije.

I Japanci pokazuju sklonosti prema nama, jer uz veoma brojno udruženje „Japan–Srbija”, koje vodi donedavni ambasador Japana u Beogradu Tošio Cunozaki, postoje čak dva udruženja za saradnju u oblasti umetnosti i muzike. Jedna od njih, grupa „My Serbia”, čak je organizovala da instant „srpska mućkalica” počne da se prodaje u japanskim samoposlugama. Takođe, Udruženje za unapređenje muzičke razmene između Srbije i Japana često organizuje koncerte klasične muzike, u Japanu i u Srbiji.

Razvojna agencija Srbije (RAS) i Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) započele su ovog oktobra važnu fazu projekta Podrške za razvoj malih, srednjih preduzeća i preduzetništva (MSSP), kroz mentoring, akciju koja se sada širi i na ceo Balkan pod vođstvom Džajke iz Srbije. Od 1.oktobra Japanska fondacija i ambasada Japana u Beogradu raspisale su konkurs za grantove u oblasti kulturno-umetničke i intelektualne razmene, koje uključuje i prevođenje knjiga, a rezultat prošlogodišnjeg konkursa je bila i Revija japanskog filma u beogradskoj Kinoteci, koja je trajala do 1. decembra.

Pored toga, tokom ovog novembra ambasador Japana G. Akira Imamura lično je predao donacije gradu Novom Pazaru, opštini Sjenica i Domu zdravlja Bačka Topola u ukupnoj vrednosti od 278,466 evra. Program POPOS (fokusiran na životnu sredinu, obrazovanje, ekonomski i socijalni napredak) od 1999. Srbiji je doneo sumu od preko 512 miliona evra.

Srbija i Japan uspostavili su odnose od 1882, a tokom 143 godine tih odnosa direktnih zvaničnih političkih poseta je bilo srazmerno malo. Jednom od najznačajnijih do sada se smatrala poseta Japanu jugoslovenskog predsednika Tita 1968. Tito i zemlja koju je vodio bili su na japanskoj strani izdvajani, posebno zbog jugoslovenskog doprinosa miru i razumevanju među narodima. Japanci su zapazili da je Pokret nesvrstanih zemalja osnovan u Beogradu 1961, sa ciljem saradnje zemalja sa svih delova Zemljine kugle, dok je iste godine 1961. grad Berlin podeljen visokim zidom, simbolom razdvajanja i konfrontacije zemalja sa različitim društvenim uređenjima.

Još jedna poseta iz Beograda Tokiju 2011, nije dala značajnije rezultate, u vreme predsednika Srbije Borisa Tadića. Razlog tome možda je bila kobna slučajnost da su se razorni zemljotres koji je pogodio zapadni Japan i kasniji cunami dogodili baš u trenutku kada je predsednik Tadić bio u poseti caru Akihitu, pa je povratak delegacije ubrzan. Posle toga humanitarna pomoć Srbije bila je velika, ali to su bile donacije iz privatnih sredstava građana Srbije.

Ceneći sve to, autor ovog teksta slobodan je da zaključi da je 2025. godina, zahvaljujući mnogim okolnostima, jedna od najznačajnijih u odnosima dve udaljene zemlje, uz nadu da će rezultati biti dugoročni i plodni, kao i da šanse tako stvorene ne treba propustiti.