Koliko nam treba struje za data centre i veštačku inteligenciju

Najpoznatiji alat kompanije za razvoj veštačke inteligencije OpenAI, četbot Čet GPT, troši oko 17,23 teravat-sati električne energije godišnje, što je više nego celokupna potrošnja Slovenije.

Prema istraživanju Univerziteta Roud Ajlend, alat troši oko 0,189 kilovat-sati po upitu, a godišnja potrošnja je zasnovana na računici da 810 miliona aktivnih korisnika u proseku postave 22 pitanja nedeljno, prenosi „Delo”. Na dnevnom nivou obradi više od 2,5 milijardi upita, što troši 47,2 megavat-sati električne energije.

Ova energija je dovoljna za punjenje 238 miliona električnih vozila sa baterijama kapaciteta 72,4 kilovata. Poređenja radi, prosečno domaćinstvo u Sjedinjenim Američkim Državama ili Zapadnoj Evropi dnevno troši 29 kilovata struje.

– Ako ne dođe do tehnoloških inovacija, troškovi upotrebe veštačke inteligencije (trenutno najjača sila koja transformiše način na koji analiziramo i koristimo podatke) mogli bi da još više porastu – kaže predstavnik kompanije „Best brokers” Alan Goldberg.

Upitan da li će Srbija imati dovoljno struje za potrebe veštačke inteligencije koja postaje deo naše svakodnevice, mr Željko Marković, energetski stručnjak, kaže za „Politiku” da brzi rast data centara koji je vođen veštačkom inteligencijom i rudarenjem kriptovaluta, ima značajan uticaj na potrošnju električne energije kao i na pouzdanost mreže.

– Potrošnja električne energije koju koriste data centri utrostručila se tokom poslednje decenije i očekuje se da će se udvostručiti ili ponovo utrostručiti do 2028. godine. U 2023. godini, potrošnja data centara je činila približno 4,4 odsto ukupne potrošnje električne energije u SAD, a procene stručnjaka su da bi do 2028. godine ova brojka mogla porasti na između sedam i 12 odsto. Data centri se karakterišu kao velika fleksibilna opterećenja i predstavljaju značajan izazov za pouzdanost sadašnje elektroenergetske mreže, menjajući obrasce potrošnje električne energije i otkrivajući nedostatak infrastrukture u elektroenergetskim sistemima, pa će stoga njihova izgradnja zahtevati ozbiljnu nadogradnju i proširenja u električnoj mreži – objašnjava Marković.

Pored proizvodnje električne energije za njihove potrebe, možda i najkritičniji deo je ostala infrastruktura kao što su prenosni dalekovodi velikog kapaciteta i transformatorske stanice.

– Da bih ilustrovao o kojoj se snazi radi, naveo bih primere snage pojedinih data centara čije su lokacije u blizini evropskih metropola. Tako se u blizini Londona nalazi data centar čija je instalisana snaga 1.800 megavata, pa bi za njegov rad, da se, na primer, nalazi u Srbiji, bila potrebna kompletna proizvodnja najveće termoelektrane u Srbiji – „Nikola Tesla A”, sa svih šest blokova. I u blizini drugih evropskih metropola se nalaze veliki data centri značajnih snaga, kao što su u blizini Dablina sa instalisanom snagom od 930 megavata (MW), Amsterdama (820 MW), Pariza (715 MW), Madrida (630 MW), Varšave (350 MW)… – ističe naš sagovornik.

Sadašnje projekcije su, naglašava, da će u razvijenim zemljama data centri činiti polovinu rasta potražnje za električnom energijom tokom naredne decenije, a takođe će uticati i na vršna opterećenja, pa se tokom narednih 10 godina predviđa povećanje vršnog opterećenja od oko 15 odsto leti i oko 18 procenata zimi zbog uticaja potrošnje data centara.

Stoga se sve češće razmišlja i o izgradnji modularnih nuklearnih reaktora u blizini data centara za potrebe njihovog napajanja. Budući da se današnja privreda sve više oslanja na digitalne sisteme, data centri spadaju u kritične sisteme koji kada ne rade mogu izazvati velike gubitke za privredu i ekonomiju, pa zato zahtevaju i veće margine redundantnosti u planiranju elektroenergetskih sistema.

– Data centri koji su do sada izgrađeni u Srbiji i dalje nisu tako velikih snaga kao gore pomenuti, ali je pitanje dana kada ćemo, da bi održali korak sa svetskim tokovima, započeti izgradnju data centra čija će snaga biti nekoliko stotina megavata. Stoga će Srbiji biti neophodna višestruka strategija za rešavanje svih rizika po pitanju priključenja ovako velikih data centara, počevši od proizvodnje električne energije za njihovo napajanje, preko proširenja prenosne i distributivne mreže, pa sve do strategija upravljanja opterećenjima kako bi obezbedili efikasno funkcionisanje elektroenergetskog sistema – zaključuje Marković.