Srbija je ušla u izbornu godinu, u kojoj nas, pored parlamentarnih izbora, mogu čekati i predsednički. Prema najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, parlamentarni izbori mogu se očekivati u novembru ili decembru, a i odluku o eventualnim predsedničkim – doneće nadležna institucija. Na suprotnoj strani, svakako će se naći politička opcija koja je najpre tvrdila da to nije, proglasivši predsednika Srbije nenadležnim za svoje zahteve, da bi potom upravo od navedenog zahtevala vanredne parlamentarne izbore. Za isto biračko telo boriće se i tradicionalna opozicija, parlamentarna i vanparlamentarna.

Politički filozof Dragoljub Kojčić smatra da bi, što se tiče interesa vladajuće stranke, izbori mogli da budu raspisani odmah. „Rejting SNS-a podudarno pokazuju ispitivanja relevantnih i kredibilnih agencija, kao što je Ipsos i izborni rezultati na pet mesta širom Srbije. Po svakom statističkom modelu to je pouzdan uzorak da bi na parlamentarnim izborima SNS samostalno osvojio natpolovični broj poslaničkih mandata. Međutim, ovde je reč o državnom interesu, koji je predsedniku najvažniji kriterijum za trenutak raspisivanja izbora. Ova opozicija u svom celokupnom diverzitetu, od stranaka do studenata, već godinu dana demonstrira nedemokratsko ponašanje – od ignorisanja institucija ove države, pre svega Narodne skupštine, od koje je pravila poligon pirotehničkih sredstava, do paljenja prostorija u Novom Sadu i Valjevu, pucanja u ljude i ubadanja noževima, pozivanjem na nasilje i bacanje u reke svih koji drugačije misle i fingiranja trovanja onog Bačulova”, podseća Kojčić.

Kako ističe naš sagovornik, uslov da se raspišu izbori čije rezultate ova opozicija neće koristiti da ruši državu, jeste da poštuju demokratska pravila igre i civilizovano prihvate svaki izborni ishod. „Ova vlast s tim nema problema. Opozicija je pokušala da zaustavi ekonomski rast zemlje, dovela u pitanje investicioni rejting, ali i normalnu građansku atmosferu u društvu, koja je trinaest godina mogla da bude primer i članicama Evropske unije. Najviše je ova opozicija zapravo nasiljem i pozivanjem na rušenje ustavnog poretka pokazala da nije dostojan demokratski rival aktuelnoj vlasti”, smatra Kojčić.

Posebno ističe da se tokom prethodnih godinu dana pokazalo da opozicija nema bilo kakav zajednički imenitelj jer nema ideologiju, programe, ali ni iole harizmatične lidere koji bi animirali građanstvo na koje računaju. „Umesto konstruktivne političke ponude formirana je piramida mržnje. Na njen vrh stavili su Aleksandra Vučića, što je razumljivo, jer im je jedini cilj da se dokopaju njegove pozicije. Šta god da je on učinio za Srbiju, a portfolio njegovog učinka je ogroman i bez presedana u novijoj istoriji, njima ne umanjuje kvantum mržnje. U nedostatku zajedničkih ideja i budući da ih samo interesuje vlast, počinju da mrze jedni druge, jer svako svakoga doživljava kao konkurenciju u bezobzirnoj borbi za vlast”, zaključio je Kojčić.

Dodaje da se u osnovi te piramide nalazi mržnja prema velikoj većini sopstvenog naroda koji ih je prozreo i koji je demokratska brana da ostvare svoju vlastohlepnost. „Sledstveno, tokom protekle godine ne samo da se nisu približili političkom jedinstvu, nego su celokupnoj srpskoj javnosti otkrili svoju sterilnost, pa i etički deficit u trčanju do Brisela i Strazbura da kleveću svoju zemlju i, umesto da daju doprinos ostvarivanju svog nominalnog evropejstva, nastojali da je uz pomoć raznih Picula udalje od Evrope”, kaže Kojčić.

Na pitanje ko među opozicijom predstavlja relevantan faktor za eventualne izbore, kaže da ne nalazi nikog u političkom, nacionalnom i državotvorno. „Ko će od njih osvojiti najviše pristalica? To će biti ona grupacija koja u njihovim unutrašnjim borbama uspe najviše da minimizira i diskredituje konkurente. Depresivan je pejzaž srpske opozicije. Relevantan učesnik izbora biće samo ona politička snaga koja ima odgovore na sva suštinska pitanja kao što su Kosovo i Metohija, Republika Srpska, regionalna stabilnost i nudi i garantuje građanima bolju budućnost, miran život kad izađu na ulicu i poštovanje za svakog pojedinca koji ima sopstvene stavove, ali ih ne ostvaruje uličnim blokadama, metalnim štanglama, pištoljima i lažima”, objašnjava Kojčić.

Marketinški stručnjak Nebojša Krstić kaže za „Politiku” da izbore očekuje u zakonom propisanom roku, odnosno u proleće 2027. godine, osim u slučaju veoma važnih lokalnih ili globalnih događaja, koji bi uticali na to da se pomere na raniji ili kasniji datum. „Neodržavanje skorašnjih prevremenih izbora velika je usluga opoziciji, a time i demokratiji u Srbiji. Vlast je dala mogućnost svojoj konkurenciji da se povrati i rehabilituje od destruirajućeg dejstva ’krvave šake’. Dakle, od titoističkih i staljinističkih plenuma i zborova, što znači šansu da se vrati u političku utakmicu, po mogućstvu, političkim sredstvima. Ako opozicija ne shvati ovu istorijsku priliku za sebe i ako se prepusti željama linč rulje sa ulica, onda postoji opasnost da se 2027. vratimo u novu 1947. godinu”, upozorava Krstić.

Na pitanje ko će biti relevantni učesnici predstojećih izbora, Krstić očekuje već poznate aktere. Međutim, ukoliko se, kako kaže, lideri opozicije ponovo pokažu kao nekompetentni, na izborima ćemo imati SNS protiv kojeg će biti najmanje tri lažne studentske liste. „Na prethodnim izborima imali smo kao najjačeg takmaca strankama vlasti koaliciju nastalu na zloupotrebi zločina u ’Ribnikaru’. Ako se izbori dese za godinu ili više dana, lešinarenje na nadstrešnici će se ispumpati, pa će se oni koji politiku vide kao lešinarsku nekrofiliju nadati da ih neka nova tragedija okupi i bude im katapult za skupštinu i, eventualno, zgradu u Nemanjinoj 11. Srećom, za razliku od nasilnika i nekrofila, postoji i politički deo opozicije. Vladimir Gajić, lider Narodne stranke, već je pozvao stranke slične političke orijentacije na razgovor o predizbornoj koaliciji, što je pravilan i mudar potez”, smatra Krstić.

Naš sagovornik je stava da bi pre razmatranja glavnih faktora koji bi mogli da utiču na ishod izbora i centralne teme kampanje, trebalo postaviti pitanje šta bi uopšte uticalo na raspisivanje prevremenih izbora. „Način rešavanja energetske krize oko NIS-a, na primer, a to opet zavisi od toga koliko će Rusi biti kooperativni i da li će svojom pasivnošću oko izlaska iz vlasništva i nekim podzemnim aktivnostima pokušati da destabilizuju Srbiju. To bi imalo i direktne posledice po ishod tih budućih izbora”, jasan je Krstić.

Na pitanje da li zbirni rezultat nedavno održanih lokalnih izbora predstavlja projekciju mogućih rezultata na parlamentarnim, naš sagovornik kaže da nisu reprezentativni za Srbiju kao celinu, ali da opet – pokazuju trend prema kojem se kreće raspoloženje građana, a na fonu događaja koji pritiskaju Srbiju prethodnih godinu dana. „Očigledno je da ti događaji zasad idu naruku Vučićevoj vlasti, a opet, na duže staze, oni ugrožavaju normalno funkcionisanje zemlje, smanjuju količinu investicija, loše deluju na standard i emotivno iscrpljuju građane, a to sve predstavlja teg oko vrata vlasti. Tako da bi normalizacija prilika i obustavljanje blokada bili korisni i za blokadere i za vlast. Prema ponašanju blokadera zaključujem da njihove sponzore i sve one koji se skrivaju iza studenata to saznanje previše ne opterećuje”, navodi Krstić.

Kako ističe Dragoljub Kojčić, pred građanima će biti prilično jednostavan izbor, jer pored nedostatka konstruktivne opozicije, aktuelna vlast ima iza sebe jasne pokazatelje. „Srpska napredna stranka će pred građane izneti rezultate koje je postigla otkako je preuzela državu i njene institucije od prethodnika koji su tu državu i standard građana pustošili, a sada se nude svojim međunarodnim sponzorima da taj posao dovrše do kraja. Biće prilično jednostavan izbor pred glasačima. Voleo bih da postoji konstruktivno-kritička i demokratska opozicija, ali to, nažalost, u ovom trenutku nije ovaj šarenoliki konglomerat”, kaže Kojčić.

Na pitanje o predsedničkim izborima, ističe da Srpska napredna stranka ima jednostavan kriterijum, prema kojem će je predstavljati ličnost koja će doprineti kontinuitetu dosadašnje politike, a kako kaže, aktuelni predsednik Vučić visoko je postavio tu lestvicu. „Bez obzira na to za koje personalno rešenje se stranka opredeli, sigurno iz užeg kruga ljudi koji su razumeli koncept, ideje i metodologiju sadašnjeg predsednika mogu da se ’za megdan’ izdvoje ličnosti sa shvatanjem da je politika bavljenje opštim dobrom zajednice, koji razumeju značaj i valere međunarodnih kontakata, koji imaju svetski kulturni senzibilitet i sposobnost da budu reprezenti onog najboljeg što naš narod nosi u svom identitetskom paketu. Opozicija će u svojoj oskudnosti imati veliki problem, jer u kadrovskom rezervoaru nema ljude koje bi ovaj narod prepoznao, a još manje birao”, zaključio je Kojčić.

Nebojša Krstić, kad je reč o eventualnim predsedničkim izborima, smatra da će tu ishod biti daleko neizvesniji. „Verovatno je da će sledeći izbori biti i parlamentarni i predsednički. Razlozi su različiti od onih 2012. Te godine je predsednik Srbije (u ostavci) imao zadatak da pomogne svojoj stranci, a na budućim izborima nosilac parlamentarne liste imaće zadatak da pomogne svom predsedničkom kandidatu. Pitanje kandidata za sledeće predsedničke izbore vrlo je zanimljivo s obzirom na to da favorit nema pravo na novi mandat. Predsednik Srbije jedina je direktno izabrana ličnost u Srbiji, a praktično nema velike ingerencije. To jeste nonsens, ali je i činjenica da predsednik stiče legitimitet kojim može da dominira političkim procesima ako se ne ograniči na protokolarno delovanje kako je činio predsednik Nikolić. Zato mi se čini da će bitka za sledećeg predsednika biti oštrija nego bitka za prevlast u skupštini, jer se za ovo drugo već sad zna ishod”, zaključuje Krstić.

Đorđe Vukadinović: Predsednički izbori su važniji od parlamentarnih

Ukoliko ne bude nekog političkog zemljotresa, izbore ne očekujem pre kraja naredne godine, smatra analitičar Đorđe Vukadinović. Kako navodi, ukoliko se bude išlo na istovremeno održavanje parlamentarnih izbora s predsedničkim, nije isključeno da glasanje bude tek na proleće 2027. godine. „Odluka o spajanju ili razdvajanju parlamentarnih i predsedničkih izbora zavisiće od dinamike političkih procesa, ali prevashodno od lične procene Aleksandra Vučića, što, sviđalo nam se ili ne, već samo po sebi predstavlja svojevrstan uspeh i pobedu, pogotovo s obzirom na probleme s kojima se vlast suočila tokom 2025. godine. Međutim, koji god izbori da su u pitanju i kad god da budu održani, konfuzija, nesloga i sukobi u protivničkim redovima biće glavni adut vlasti na tim izborima. Daleko od toga da je Vučić sada ’na konju’, naprotiv! Ali nije ni ’na štitu’, kao što se pre desetak meseci činilo”, kaže Vukadinović.

Naš sagovornik kao glavne rivale na predstojećim izborima vidi vlast i opoziciju koja će, za razliku od vladajućeg bloka, izaći podeljena u nekoliko međusobno zavađenih kolona. „U ovom trenutku, ubedljivo najveća među tim opozicionim kolonama jeste hipotetička ’studentska lista’, ali je pitanje šta će sve s njom i od nje biti u narednim mesecima. Doduše, u narednom periodu sigurno će biti više inicijativa i pokušaja da se ti sukobi na relaciji ’studenti’ – parlamentarna opozicija bar delimično izglade, ali ni vlast verovatno neće sedeti skrštenih ruku, nego će te unutaropozicione sukobe dodatno podsticati. Očekujem dve ili tri stvarno opozicione kolone, uključujući i studente, uz još barem pet ili šest lažnih”, kaže Vukadinović.

Na pitanje o mogućim koalicijama, Vukadinović kaže da ne očekuje spektakularne obrte i kombinacije. Smatra da nas, za razliku od prethodnih, ovog puta očekuju neizvesni izbori. „Na svakim izborima, pa čak i onda kad je glavni ishod unapred jasan, dogodi se poneko iznenađenje ili iskrsne neki novi akter, kao što su Beli i Nestorović. Ovog puta karte su već podeljene, tako da ne očekujem neke spektakularne obrte i kombinacije kad je reč o koalicijama. Novina je što će, za razliku od prethodnih četiri ili pet republičkih izbora, ishod narednih biti neizvestan. Vlast će svakako nastojati da izbore predstavi kao neku vrstu kombinovanog referenduma o svojim, navodnim, ekonomskim uspesima i ličnosti Aleksandra Vučića. Na drugoj strani, protivnici će pokušati da osporavaju i jedno i drugo. Nažalost, skoro je sigurno da će izbori i kampanja proteći u zatrovanoj političkoj atmosferi, međusobnim optužbama, bez volje i sposobnosti za stvarni dijalog, a o nekom kompromisu da i ne govorimo”, rekao je Vukadinović.

Ne smatra da su lokalni izbori pouzdan indikator raspoloženja na nacionalnom nivou. „Vlast za takve izbore može da koncentriše svu logistiku i resurse sa republičkog nivoa kao što su učestale ministarske posete, poklon-paketi, asfaltiranja i slično, što ne bi bilo izvodljivo u tolikoj meri da se izbori održavaju u čitavoj Srbiji. Ipak, može se zaključiti da rezultati većine ovogodišnjih lokalnih izbora, od Kosjerića i Zaječara, pa do Sečnja i Mionice, pokazuju negde veći, a negde manji trend opadanja podrške vladajućim strankama u odnosu na prethodne lokalne izbore u tim sredinama. No, ni u jednoj od tih opština vlast nije promenjena”, konstatovao je Vukadinović.

Sagovornik „Politike” podseća da su, iako se u najvećoj meri govori o parlamentarnim, predsednički izbori, zapravo bili nosioci promena poslednjih decenija u Srbiji. „Predsednički izbori, po redovnom voznom redu, dolaze pre parlamentarnih. Uostalom, dve najveće političke promene u Srbiji u poslednjih četvrt veka, 2000. i 2012. godine, dogodile su se upravo na predsedničkim, a ne na parlamentarnim izborima. Postoji realna mogućnost da i jedni i drugi budu održani istovremeno”, smatra Vukadinović.

Na pitanje o mogućim kandidatima, Vukadinović kaže da Vučić kao najistaknutiji predstavnik vlasti ima tri ili četiri moguća kandidata. „To su Vučević, Dačić, Tomislav Nikolić, možda čak i Ana Brnabić, ukoliko izbori budu istovremeno, a Vučić bude kandidat za premijera. Na drugoj strani, ukoliko izbori budu istovremeno, opozicija, odnosno protivnici režima, verovatno će ići sa nekim ’nepolitičkim’ kandidatom iz sfere nauke, kulture ili sporta”, zaključio je Vukadinović.