Sneg obradovao ratare – štiti žito

Izražene padavine u većini krajeva Srbije stvaraju različite probleme, ali snežni pokrivač je odličan za ozime useve – posebno za pšenicu koja je najviše na poljima. Za razliku od prošle godine kada su, u ovom periodu, učestale više temperature sprečavale zadržavanje snega, biljke sada imaju dobru snežnu izolaciju, što je od ključnog značaja za zaštitu od hladnoće. Ratari zato ističu da je godina dobro počela i da je sneg još jedan preduslov za rodnu godinu.

Kako objašnjavaju, pšenica je već iznikla, a sneg oko izdanaka stvara neku vrstu izolacije od niskih temperatura koje su usledile.

Inače, smatra se da je optimalan rok za setvu pšenice od 10. do 20. oktobra. Međutim, prošle jeseni se zbog čestih kiša ova žitarica sejala sve do polovine novembra. Prema nekim prognozama očekuje se da će se pšenica u Srbiji ovog leta skidati sa nešto više od 600.000 hektara, od kojih je u Vojvodini više od 52 odsto. Konačni podaci o stvarnim površinama pod žitom još nisu objavljeni, ali pojedini stručnjaci ističu da je posejana za desetak odsto više nego godinu dana ranije na čak približno 700.000 hektara.

Dr Milan Mirosavljević, rukovodilac odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, kaže za „Politiku” da sneg ima dve funkcije. Prva da štiti useve od delovanja niskih temperatura tokom zime, a druga – kao i kod ostalih padavina jeste da obezbeđuje vlagu koja će popraviti vlažnost zemljišta.

Prema njegovim rečima, visina snežnog pokrivača varira u zavisnosti od dela zemlje. Na severu već nedelju dana on pokriva površine, dok je u južnim krajevima prisutan tek poslednjih nekoliko dana.

– Sneg je dobar izolator, tako da trenutne niske temperature ne mogu da imaju negativan uticaj na stanje žita. Pšenica koja je posejana u oktobru, odnosno u optimalnom roku, sada je u fazi bokorenja i biljka je tada najotpornija. Stanje useva pšenica zavisi značajno od rokova setve. Ona koja su sejana krajem novembra, pa čak i početkom decembra u nekim delovima zemlje kasne u razvoju i nalaze se u fazi dva, tri lista. Ali i ona je zaštićena – istakao je Mirosavljević.