Postaje li Grenland najskuplja evropska reč

Da su zapadne političke elite svoju spoljnu politiku temeljile na poštovanju međunarodnog javnog prava, sigurno je da 2008. godine ne bi digle ruku za takozvanu nezavisnost Kosova. Kada su to uradili samovoljnoi neodgovorno, ne vodeći računa o teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, koja je u svojim punim granicama, kao pravni sledbenik SRJ, priznata kao članica Ujedinjenih nacija, nisu razmišljali da bi koliko sutra to moglo da im se vrati kao bumerang. I to upravo onima koji su u tom kršenju Povelje UN prednjačili. Očigledno je da se nisu obazirali na mudar savet čuvenog filozofa Fridriha Hegela, koji je upozorio da „Istorija ima tendenciju da se ponavlja: Prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.”

Pre nekoliko dana danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da bi eventualni američki napad na Grenland značio kraj NATO-a, nakon što je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo govorio o preuzimanju tog ostrva.

Jedna za drugom, države Evropske unije listom staju u odbranu sadašnjeg statusa ovog ostrva. Zapadna diplomatija kao nebrojeno puta do sada pokazala da ima dvostruke aršine – jedne za Grenland, druge za Kosovo i Metohiju.

„Nastavljamo da izražavamo solidarnost sa Danskom i Grenlandom. Grenland je autonomna teritorija unutar Kraljevine Danske. O bilo kakvim promenama ovog statusa mogu da odlučuju isključivo Grenlanđani i Danci. Očekujemo da svi naši partneri poštuju njihov suverenitet i teritorijalni integritet i da se pridržavaju svojih međunarodnih obaveza, posebno utvrđenih u Poveljama UN i NATO-a”, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas.

Poruke iz Brisela o ovoj temi potvrđuju da se tamošnji predstavnici uopšte ne obaziru na činjenicu da je princip koji sada ističu doslovno zgažen kada je reč o Srbiji i njenom Kosovu i Metohiji. I do danas ovaj princip gaze, svaki put kada od naše zemlje traže da se odrekne dela svoje teritorije, a sve to podvodeći pod njihovu verziju „normalizacije odnosa” Beograda i Prištine. Ipak, uprkos podršci koju Kopenhagen dobija na dnevnom nivou, gotovo je izvesno da su Danci, u najnovijim globalnim okolnostima i silom prilika, kandidovani da budu skandinavski pandan Srbima. Uostalom, još pre nego što je stupio na dužnost, novi-stari američki predsednik Donald Tramp javno je iskazao, kako se to kaže, teritorijalne pretenzije prema Grenlandu, velikom ostrvu koje unutar Kraljevine Danske ima autonomni status. 

A mnoge zapadne diplomate i dalje beskrupulozno kao i uvek do sada, onda kada njima odgovara pozivaju na fundamentalne principe međunarodnog javnog prava, pre svega na teritorijalni integritet država i njihov suverenitet. I sve bi to imalo smisla da nije reč upravo o državama koje su, grubo kršeći međunarodne norme, mimo odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, bombardovale suverenu Saveznu Republiku Jugoslaviju. A sve to su pravdali izmišljenim humanitarnim razlozima. Upravo je to bio prvi oružani sukob u Evropi nakon završetka hladnog rata – ma šta mnogi u NATO i Evropskoj uniji poslednjih godinu, pokušavali da pripišu drugim zemljama u ratnim operacija na istoku Evrope.

Koju godinu kasnije su, u okviru takozvanog poretka zasnovanog na pravilima, većina država Evropske unije priznala je tzv. nezavisnost Kosova od Srbije, otvoreno se oglušivši o međunarodno pravo i njegove principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Tako se „poredak zasnovan na pravilima” vraća svojim autorima i apologetama, i to sa neočekivane, transatlantske strane, koja se dotad činila kao nepokolebljivi redut tog poretka.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je da Grenland postaje sve bliži nama dodajući da je Evropska unija izašla sa planovima i razmatra kako i na koji način da odgovori Trampu. „Pritom, ne treba da izgubimo iz vida da će Amerikanci skoro, nesumnjivo, da otvore i pitanja pravnog karaktera o tome zašto Danskoj pripada Grenland”, kazao je Vučić. Inače, Grenland je od 13. veka pripadao Norveškoj, ali postoji izjava norveškog ministra spoljnih poslova s početka 19. veka, da im nije potreban. Tako je Grenland preuzela Danska 1814. godine. U međuvremenu su Amerikanci shvatili da im je ova teritorija kapija, s jedne strane ulaz u Ameriku, u Severnu Ameriku. Onaj ko je pažljivo slušao šta je predsednik Vučić govorio mogao je da čuje da je Beograd znao da Amerikanci na zapadnoj hemisferi neće dati nikakvu šansu da se neko pobuni ili da ima drugačije stavove. Odgovarajući na pitanje povodom pretnji predsednika Trampa u vezi sa Grenlandom i reagovanja Evropske unije koja poručuje da su Trampove izjave o aneksiji neprihvatljive, Vučić je rekao da se drže teritorijalnog integriteta kada su oni ugroženi, ali ne i kada je Srbija u pitanju. „Kaže Danska mora se poštovati teritorijalni integritet. Kaže Francuska, kaže Engleska. Povelja UN. Stvarno? Osim u slučaju Srbije. Kada je trebalo da se gazi Srbija, tad koga briga za povelju UN, koga briga za Rezoluciju 1244? A danas, kada su oni ugroženi, onda – držite se toga”, rekao je Vučić. Tako je odgovorio na pitanje o navodima Danske da SAD treba da prestanu sa takvim pretnjama, Francuske da je solidarna sa Danskom, takođe i Velike Britanije da pruža podršku Kopenhagenu i poručuje Vašingtonu da mora da objasni akcije u Venecueli, a takođe i poljskog premijera Donalda Tuska da Evropa treba da nastavi da se naoružava i poručuje – ostanimo ujedinjeni ili smo gotovi. Vučić je podsetio da je govorio „samo sačekajte pa ćete videti kakvo nam se čudo sprema” i da su svi govorili da ništa od toga neće da bude, a sad je otvorena Pandorina kutija. Još jednom je naglasio da će Srbija uvek biti na strani međunarodnog javnog prava.

Prenoseći detalje razgovora sa Mete Frederiksen na jednom od samita Evropske političke zajednice, Vučić je izjavio da je pitao „kako očekuju od nas da priznamo Kosovo i da bilo šta radimo, i šta bi oni uradili da im se to desi sa većim delom teritorije”. „Na to nema odgovora. Odgovor ne postoji, samo kažu da je to drugačije, ali objašnjenja nema. Kažu da bi Milošević počinio genocid. I kad zatražite činjenice za to, kažu da treba gledati u budućnost umesto vraćanja u prošlost”, rekao je predsednik.

Utrkivanje mnogih zapadnih diplomata u pozivanju na međunarodno javno pravo samo kada to njima odgovara moglo se videti i po pitanju rata u Ukrajini. Doslovno svi zapadni centri moći su tražili da se poštuje teritorijalni integritet i suverenitet ove zemlje, ali su i u tom slučaju ostajale neme po pitanju Kosova i Metohije. Utisak je da su se krajem godine mnogi zapadni lideri takmičili ko će da kaže što jače reči po pitanju celovitosti Ukrajine, na Četvrtom plenarnom samitu Međunarodne krimske platforme u Stokholmu. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić koja je prisustvovala tom skupu pitala je sagovornike kako to da u našem slučaju nije najvažnija povelja Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo. Konstatovala je da je dobro ponovo čuti sve to i onda podsetiti neke od njenih sagovornika i danas i ubuduće kako ti principi nisu važili u slučaju Republike Srbije.

„Ono što se čulo u Stokholmu jeste poštovanje međunarodnog prava, povelja Ujedinjenih nacija, nešto na šta se i Srbija svakako poziva kada je u pitanju naš teritorijalni integritet”, rekla je Ana Brnabić u Stokholmu i nastavila: „Ono što je meni zaista najzanimljivije je da su izgovorene neke reči od kojih bi mi svaku reč potpisali. Neverovatno je da u svakom govoru u stvari se čulo da je nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država svetinja i da ne postoji razlog, da ne postoji okolnost u kojoj bi bilo ko smeo na bilo koji način, silom ili nekim izmišljenim pravom, da ugrozi teritorijalni integritet međunarodno priznatih zemalja, država, članica UN. Zašto se to ne primenjuje na nas i kako to da u našem slučaju nije najvažnija povelja UN i međunarodno pravo? Tako da, nakon ovoga, zaista imam još jače razmišljanje i veću emociju oko toga kakva je nepravda počinjena našoj zemlji i našem narodu, pa pre svega na KiM, ali dobro je ponovo čuti sve to i onda nekad podsetiti neke od naših sagovornika i danas i ubuduće kako ti principi nisu važili u slučaju Republike Srbije”.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je kada se pojavila tema Grenlanda na dnevni red je došlo upravo otvaranje Pandorine kutije i problem Kosmeta, odnosno dovođenja u pitanje međunarodnih standarda i Povelje UN. Za „Politiku” kaže da je u takvim situacijama licemerno zaklinjanje na međunarodno pravo. Milivojević naglašava da se pokušaji argumentovanja otpora Trampovim idejama zasnivaju upravo na ovome što je osporeno agresijom na Srbiju, s ciljem da se Kosovo nasilno uzme.

„Kosovsko pitanje je nezaobilazno šta god ko mislio o tome, kao i poštovanje Povelje UN. To je prilika za Srbiju da ovo pitanje sada maksimalno otvara, upravo preko onih koji su tada osuđivali agresiju na našu zemlju i protivili se jednostranom priznanju KiM. Tramp nema nameru da odustane od Grenlanda koji je strateški interes SAD i sada svaka zemlja na neki način preispituje stav oko teritorijalnog integriteta i suvereniteta, poštovanja Povelje UN i međunarodnog prava. Upravo zato neki s pravom otvaraju to pitanje gde je prvo došlo do povrede međunarodnog prava i ignorisanja standarda i normi UN”, kaže Zoran Milivojević. Dodaje da ukoliko zaista dođe do realizacije onoga što Tramp najavljuje, otvara se i tema Kosova i Metohije, kao i povrede principa UN, a samim tim se vraćamo na temu agresije.

„Treba podsetiti da je Rezolucija 1244 na snazi, kao operativna, obavezujuća i vraćanje na nju je prosto nezaobilazno. Ne može se ignorisati i pitanje je samo u kojoj meri i na koji način podsećanje na nju treba da bude u funkciji u narednom periodu. Tu je direktna paralela i veoma je važno da sve one države koje nisu priznale tzv. kosovsku nezavisnost iznesu argumente zbog čega to nisu učinile, a radi se o povredi međunarodnog prava. Sad je prilika da na to podsete. To je suština veze Grenlanda i Kosova i oni hteli – ne hteli, vraćaju se na Rezoluciju 1244 i poštovanje međunarodnog javnog prava”, zaključuje Zoran Milivojević.