Arpad Pulai dobitnik „Politikine” nagrade

Umetnik Arpad Pulai (Vrbas, 1986) je 83. dobitnik „Politikine” nagrade za najbolju izložbu održanu u 2025. godini. Reč je o izložbi „Topografija bola”, koja je u Muzeju primenjene umetnosti održana u septembru prošle godine. Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu: istoričari umetnosti Svetlana Mitić, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (predsednica), Ljiljana Ćinkul, likovna kritičarka „Politike”, Sava Ristović, dugogodišnji autor emisije „Znakovi” na Drugom programu Radio Beograda, Gordana Popović, urednica Kulturne rubrike „Politike”, i Marija Đorđević, urednica Kulturnog dodatka našeg lista. Nagrada se sastoji iz diplome i novčanog iznosa. Biće uručena 26. januara u holu „Politike”.

Izložbu „Topografija bola” činile su skulpture i instalacije od vune koje je umetnik izrađivao u proteklih pet godina, složenim tekstilnim tehnikama. Pulai višedecenijskim umetničkim delovanjem istražuje granice zanata i umetnosti, kroz ličan i autentičan kontekst. Dizajn i umetnost tekstila je oblast u kojoj umetnik već dugo stvara, ali ova izložba je projekat koji je jedno sasvim lično i autentično iskustvo kojim je Pulai svoje apstrahovane crteže pretvorio u kompozicije koje afirmišu vunu kao snažno skulptorsko sredstvo. Skulpture nose nazive „Logika”, „Vuneno ja”, „Trilogija ega”, „U vučijoj zamci”… a izložbu su upotpunjavale zvučna instalacija i dokumentarne fotografije procesa nastajanja dela. Kustoskinja izložbe je Bojana Popović.

Po rečima istoričara umetnosti Ljubomira Milanovića, autora teksta u katalogu izložbe, skulpture Arpada Pulaija istražuju ravnotežu između unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta, dok figure koje stvara često deluju izmešteno iz konteksta realnosti krećući se ka nadrealnom, arhetipskom i simboličkom. Hibridnost u njegovim delima nije dekorativna, već je konceptualni most između unutrašnjih stanja, prirodnih formi i materijala. Kroz spoj čoveka, biljke, životinje i vune, Pulai gradi univerzum u kojem subjekt postaje nematerijalan, fluidan, neuhvatljiv. U savremenom umetničkom pejzažu Arpad Pulai se nameće kao jedan od najupečatljivijih predstavnika savremene tekstilne i intermedijalne umetnosti.

Arpad Pulai diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za dizajn tekstila 2012. godine. Doktorske studije upisao je 2019. Radio je u Školi za dizajn „Bogdan Šuput” u Novom Sadu kao profesor na predmetu Oblikovanje tekstila. Od 2022. godine radi kao viši umetnički saradnik na Odseku za tekstil Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Pored pedagoškog rada posvećen je dizajnu i umetnosti tekstila, kao i patinaži kostima u okviru filmske produkcije. Godine 2014. osnovao je udruženje „Čunak” sa ciljem oživljavanja ručnih tekstilnih tehnika, kao što su tkanje, filcanje vune i mašinsko pletenje. Dobitnik je brojnih nagrada za izuzetna dostignuća u tekstilu, a njegovi radovi publikovani su u britanskom „Cover Magazine” (2025) i nemačkom „Bauwelt” (2022).

U obrazloženju žirija između ostalog piše:

– U saopštenju žirija za nagradu „Politike” ističe se da se izložba Arpada Pulaija „Topografija bola” izdvojila svojom sugestivnošću i sposobnošću umetnika da medijum tekstila transformiše u savremeni likovni izraz koji prevazilazi klasične granice tekstilne umetnosti stvarajući jedinstven, prepoznatljiv, stvaralački identitet u kontekstu savremene umetničke scene.

Svojim specifičnim postupkom u radu sa vunom kao prirodnim materijalom, umetnik uspeva da složenu stvaralačku misao transponuje na različitim nivoima: fenomenološkom, ontološkom, ekološkom i simboličkom. Koristeći različite mogućnosti vune kao bazičnog materijala, umetnik u radovima koji pripadaju pojedinim ciklusima – „Lolika”, „Vuneno ja”, „Trilogija ega”, „U vučijoj zamci”, „Baj, Baj”, „Crveni vrt” i „Crvena bašta” – transformiše ovaj materijal u moćno izražajno sredstvo preispitivanja bioloških, emocionalnih i egzistencijalnih granica čovekovog postojanja. Oblikovane kao meke skulpture i instalacije, radovi Arpada Pulaija upotrebom osnovnih likovnih sredstava – forme, teksture i volumena – materijalizuje bol kao iskonski ljudski osećaj, zahvatajući područje ne samo ličnog iskustva već i prodirući i u dublje slojeve kolektivnog sećanja i kolektivnog suočavanja sa traumama.

Jedno od ključnih polazišta u stvaralaštvu umetnika jeste sama priroda, kao i mogućnost istraživanja različitih formi postojanja.

Koristeći vunu kao biorazgradiv i obnovljiv materijal, koja je istovremeno i simbol održivosti, umetnik neposredno upućuje na potrebu ponovnog uspostavljanja ravnoteže između čoveka i prirode. Skulpturalne vunene forme Arpada Pulaija rezultat su dugotrajnog i iscrpljujućeg mentalnog i fizičkog rada na savladavanju materijala i one postaju vidljivi tragovi telesnog bola kroz koji umetnik prolazi tokom stvaranja, ali istovremeno upućuje i na svu krhkost pojedinca van društvene zajednice. Procesom filcanja, pletenja, kukičenja, veza i sito štampe, umetnik stvara površine sposobne da se transformišu u trodimenzionalne strukture, čime se simbolično naglašava uloga pojedinca, ali i nužnost šire društvene zajednice u obnovi ugroženih ekosistema. Bol, koji je pratilac nastanka ovog složenog umetničkog opusa i koji je jednako značajan kao i sama umetnička forma, više nije apstraktno osećanje, već je stvarano psihološko i fizičko stanje tela. Tim postupkom umetnik materijalizuje bol koji postaje predmet kontemplacije.

U tom smislu izložba Arpada Pulaija „Topografija bola” postaje ne samo vizuelni objekat već i prostor aktivnog promišljanja, istraživanja i preispitivanja granica umetnosti i materijala, definišući medijum tekstila kao ključni element savremene likovne prakse.

Pobeda ideje i kreativnosti  Arpad Pulai

Na vest o nagradi Arpad Pulai je izjavio:

– Moram da priznam da sam iznenađen ostvarenim uspehom, osvajanjem „Politikine” nagrade, s obzirom na to da sam iz oblasti primenjene umetnosti. Ova nagrada je dokaz da su kreativnost i ideja mnogo jače od bilo kakvih kategorija u umetnosti. Nagradu posvećujem mojim roditeljima, ali i prijateljima koji su mi velika podrška u mom stvaralačkom procesu.