Košarkašica koja nije skakala

U varoši Zarasaj u Litvaniji rodila se 9. marta 1952. devojčica. U tamošnje porodilište je konjskom zapregom Ilarion Semjonov dovezao svoju trudnu ženu Nataliju, mada su živeli u Letoniji. Ali od salaša Paberži sela Medumi bilo im je bliže da odu tu, nego u svoj opštinski centar Daugavpils (obe republike su tada bile u SSSR-u). Hteli su da se prva kćerka zove Julijana, međutim, matičar je greškom umesto N napisao K, ali je u istoriju svetskog sporta ušla kao Uljana.

Kad se rodila, imala je 3,6 kg i 52 cm. Iako su njeni roditelji bili nešto niži od srednjeg rasta, a ni četvorica starije braće i mlađa sestra nisu izrasli mnogo više od njih, ona je od prvog razreda počela naglo da raste i s 13 godina imala već 190 cm.

Tada su po nju iz Rige došli lovci na sportske talente. Kad je, posle mnogo ubeđivanja, prvi put napustila svoje selo, plakala je sva četiri sata vožnje do grada.

Posrećilo joj se da je uzme Tramvajsko-trolejbuski trust. Taj klub pod skraćenicom TTT je bio strah i trepet za Evropu, jer je već put puta osvajao Kup šampiona. Semjonova je vrlo brzo ušla u juniorsku reprezentaciju, a odmah potom i u seniorsku s kojom je na 15 najvećih međunarodnih takmičenja osvajala isključivo prvo mesto (evropski prvak 1968, 1970, 1972, 1974, 1976, 1978, 1980, 1981, 1983. i 1985, svetski šampion 1971, 1975. i 1983. i olimpijski pobednik 1976. i 1980). Da SSSR iz političkih razloga nije bojkotovao Svetsko prvenstvo 1979. u Južnoj Koreji i Olimpijske igre 1984. u SAD bila bi bogatija za još dve zlatne medalje.

Zbog visine od 210 cm i težine od 128 kg u Francuskoj, čiji je šampion Klermon stalno ostajao bez evropskog trona (od 1971. do 1977. četiri puta gubio u finalu od TTT), prozvali su je Pokretna Dizalica, dok je za svoje saigračice bila Lastavica.

Od 1968. do 1984. samo 1974. i 1978. nije bila prvak Sovjetskog Saveza, a sa njom je TTT (pre nje od 1960. do 1967. jedino 1963. nije osvojio Kup šampiona) nastavio da vlada i Starim  kontinentom (1968-1975, 1977, 1981-1982).

Iako je košarka na Olimpijskim igrama još od 1936, košarkašice su tu priliku dobile tek 1976. Zašto nisu ranije ovako je objasnio David Berlin, trener Spartaka iz podmoskovskog Noginska s kojim je 1978. nadmašio TTT u prvenstvu države:

„Dok je u SSSR Semjonova neće biti interesovanja za žensku košarku, jer se ishod turnira zna još pre početka. Sklonite je iz reprezentacije i problem je rešen.”

Da su bili u pravu potvrdio je olimpijski turnir u Montrealu. SSSR je savladao SAD sa 112:77!

Sovjetski Savez sa Semjonovom nije izgubio ni jednu jedinu utakmicu od 1968. do 1985! Lični rekord po broju datih koševa (56) postavila je 1977. protiv  lenjingradskog Spartaka (prvak SSSR 1974), a na međunarodnim takmičenjima dve godine pre toga (54) protiv italijanskog GEAS-a.

Od nebrojenih pobeda najdraža joj je u finalu Svetskog prvenstva 1983. u Brazilu. Tvrdila je da su tada sudije dale sve od sebe da prekinu zlatnu nisku sovjetskih košarkašica, pa je i ona zbog pet ličnih grešaka ranije završila utakmica. Rasplakala se od sreće na klupi kada je druga postava dva sekunda pre kraja pogocima Jelene Čausove iz penala (84:82 protiv SAD) donela još jedan trijumf SSSR-u.

Prva je sovjetska košarkašica, koja je prešla u inostrani klub. Novi selektor Leonid Jačmenjov je nije pozvao u reprezentaciju i 1986. je SSSR kod kuće izgubio od Amerikanki u finalu Svetskog prvenstva. Uvređena na način na koji je otpisana:

„Dve nedelje pre Svetskog prvenstva preko telefona su mi rekli da više nisam potrebna. Još mi je telefonirao lekar reprezentacije. Trebalo mi je nekoliko meseci da dođem k sebi.”

To ju je toliko bolelo da je odbila poziv za Olimpijske igre 1988, pa je SSSR bio tek treći (druga je bila Jugoslavija). Tada je već bila član Tintoreta iz Hetafea (godinu pre toga, 1987, s TTT je osvojila Kup Lilijane Ronketi). Španski klub ju je doveo da ga zadrži u ligi, a na kraju je bio vicešampion.

Njena saigračica iz tog doba Rosio Himenez je, kao i ceo grad i tim, bila oduševljena njome:

„Semjonova nam se čak izvinjavala kad ne ubaci u obruč!”

Njen ugovor je bio 45.000 dolara za pola godine, ali su sve pare išle Državnom komitetu za sport SSSR, koji joj je slao od 400 do 480 dolara mesečno što je bilo dovoljno za život u Moskvi, ali ne i u Španiji. Tintoreto joj je zbog toga doplaćivao, a drugarice iz ekipe su je često izvodile na ručak.

Međutim, to razdoblje je imalo i vrlo lošu stranu. Od igre na betonskim terenima prekrivenim linoleumom nisu izdržale noge i 1996. je proglašena za invalida.

Nije se udavala, mada je, kako je pričala, bilo prilika. Neki udvarači joj se nisu sviđali, za neke je mislila da ih privlači samo to što je sportska zvezda, neki joj nisu odgovarali, jer su bili  stranci. Tako joj je na Svetskom prvenstvu neki kolumbijski milioner stalno slao bukete, a kad je na nekoj utakmici odigrala slabije selektor Aleksejeva ju je upozorila:

„Dosta je bilo cveća. Ovde si došla da igraš košarku.”

Ona je, inače, imala presudnu ulogu da se Semjonova ne oseća kao dizalica, nego kao lastavica:

„Ti si kraljica košarke. Nosi krunu carski s visoko podignutom glavom.”

Kada je primljena u Kuću slave u Springfildu (SAD) 1993. svoj govor je, iako Ruskinja, održala na letonskom jeziku, na kojem je 1997. i objavila svoju autobiografiju „Kad sam bila srećna”.

Deset godina kasnije bio je dirljiv postupak letonskih reprezentativki. Dvanaest košarkašica su se slikale obnažene za kalendar, koji su mogli da dobiju prvih hiljadu koji uplate najmanje 50 dolara Letonskom olimpijskom socijalnom fondu za lečenje Semjonove, koja je bila njegov prvi predsednik. Ona je od prihoda skroman deo zadržala, a ostalo je dala za veterane, kojima je bila potrebna pomoć.

Njeni prijatelji su tvrdili da je odlična kuvarica i da je retko jela slatko. Ipak, od silnih napora („bila sam glavni igrač i bila me je sramota da izgubimo”) obolela je pri kraju karijere (završila je u francuskom Valensijanu) od dijabetesa. Poslednjih godina nije mogla da ustane iz kreveta, jer joj je jedna noga amputirana ispod kolena, a druga se još ranije slomila pod njenom težinom.

Površni i zluradi pratioci košarke su smatrali da su joj fizičke predispozicije bile jedini adut.

„To je primitivno shvatanje. Ulja nije trčala brzo, nije ni skakala – proturala je loptu kroz obruč. Koliko je tek asistencija imala! Centar, koji sve vidi i uvek pomaže. Njen indeks korisnosti je bio neverovatan. Hvatala je loptu pod svojim košem, dodavala je i ekipa je čekala da ona dođe do protivničkog reketa. Suparnice su pokušavale da budu ispred nje, da joj ne dozvole da primi loptu. Ali, nije vredelo”, opisao je njen stil Vladimir Gomeljski, bivši košarkaš i novinar, sin slavnog trenera Aleksandra Gomeljskog.

Iz reči same Semjonove, preminule 8. januara ove godine, o svom početku u TTT, vidi se da je radila na sebi i to vrlo rano:

„Tada je tamo carevala izvanredni centar Skajdrite Smildzinja. Imala sam sreću da igram s njom i u klubu i u reprezentaciji. Mnogo sam naučila od nje kao čuvenog majstora. I u isto vreme sam shvatila da ne mogu da igram u njenom stilu, nego treba da tražim svoj put u košarci, da usvajam nove tehničke i taktičke načine. Visok rast mi je istovremeno i pomagao i smetao.”

Iz porodice staroveraca

Semjonova je iz porodice staroveraca. To su potomci Rusa koji nisu prihvatili reforme patrijarha Nikona. On je 1654. ruske pravoslavne obrede ujednačio s grčkim, pa je izbio raskol. Oni koji su se i dalje krstili s dva prsta, a ne s tri, bili su proganjani, čak i posle Nikonovog raščinjenja 1666. Anatemu bačenu 1656. na njih povukao je Pomesni sabor Ruske pravoslavne crkve 1971. Glumac u ulozi Semjonove

Kad je u Letoniji 2024. saopšteno o snimanju umetničkog filma o Semjonovoj „Ulja”, reditelj Vijesturs Kajrišs je sve iznenadio dodelivši glavnu ulogu – muškarcu!? Tada 27-ogodišnji Karlis Avots, jedna od evropskih filmskih zvezda u usponu, otkrio je da mu je ideju da bi mogao da glumi slavnu košarkašicu dala majka. Dok je čitao roman Dostojevskog „Zločin i kazna” omaklo mu se da bi bio dobar u ulozi babe lihvarke. „Ta lihvarka bi bila visoka kao Semjonova”, našalila se njegova majka s obzirom na to da je visok 197 cm. Film još nije prikazan.