Var­ša­va i Bu­dim­pe­šta opet diplomatski zaratile

Spe­ci­jal­no za „Po­li­ti­ku”

Bu­dim­pe­šta – Od­lu­kom vla­de u Bu­dim­pe­šti da odo­bri po­li­tič­ki azil biv­šem polj­skom mi­ni­stru prav­de Zbig­nje­vu Ži­o­bru i nje­go­voj su­pru­zi, Ma­đar­ska je za­o­štri­la svo­je od­no­se sa Polj­skom. Ovaj slu­čaj, ko­ji je iza­zvao di­plo­mat­sku re­ak­ci­ju Var­ša­ve, pre­ma vi­đe­nju polj­skih vla­sti, pred­sta­vlja naj­no­vi­ji u ni­zu po­stu­pa­ka ma­đar­ske vla­de ko­ji „pod­ri­va­ju po­ve­re­nje u je­din­stve­nu pra­vo­sud­nu po­li­ti­ku EU i otva­ra­ju pi­ta­nja o in­stru­men­ta­li­za­ci­ji in­sti­tu­ci­je po­li­tič­kog azi­la unu­tar uni­je”.

Ži­o­bro, is­tak­nu­ti funk­ci­o­ner de­sni­čar­ske stran­ke Pra­vo i prav­da (PiS), po­tvr­dio je u svo­joj ob­ja­vi na dru­štve­noj mre­ži „Iks” da je do­bio azil i na­veo da je od­lu­čio da ga is­ko­ri­sti, po­što je, ka­ko je is­ta­kao, u Polj­skoj žr­tva po­li­tič­kog pro­go­na. Ovim je okon­ča­na vi­še­dnev­na ne­iz­ve­snost i po­tvr­đe­ne me­dij­ske spe­ku­la­ci­je o nje­go­vom iden­ti­te­tu, kao jed­nom od dvo­je polj­skih dr­ža­vlja­na ko­ji­ma je azil do­de­ljen.

Is­tra­ga pro­tiv Ži­o­bra u Polj­skoj ob­u­hva­ta ukup­no 26 kri­vič­nih de­la, uklju­ču­ju­ći i na­vod­no or­ga­ni­zo­va­nje kri­mi­nal­ne gru­pe i pro­ne­ve­ru sred­sta­va iz dr­žav­nog Fon­da za prav­du. Pre­ma tu­ži­la­štvu, pre­ko 150 mi­li­o­na zlo­ta (oko 35 mi­li­o­na evra) je ile­gal­no pre­u­sme­re­no u or­ga­ni­za­ci­je bli­ske biv­šoj vla­sti. Polj­ski par­la­ment mu je u no­vem­bru 2025. uki­nuo po­sla­nič­ki imu­ni­tet, a sud je odo­brio pri­tvor, što je i bio raz­log da od­lu­či da osta­ne u Ma­đar­skoj, u ko­ju je pr­vo­bit­no sti­gao kao uče­snik me­đu­na­rod­ne kon­fe­ren­ci­je u Bu­dim­pe­šti.

Ma­đar­ski pre­mi­jer Vik­tor Or­ban jav­no je po­dr­žao Ži­o­bra, na­vo­de­ći da se pro­tiv nje­ga vo­di „po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na kam­pa­nja”.

„Polj­ska vla­da, u spre­zi sa Bri­se­lom, spro­vo­di lov na ve­šti­ce pro­tiv kon­zer­va­tiv­ne de­sni­ce”, iz­ja­vio je Or­ban, do­da­ju­ći da Ma­đar­ska sa­mo po­štu­je evrop­ske pro­pi­se o za­šti­ti od po­li­tič­kog pro­go­na.

Iz ma­đar­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va sti­gla je slič­na po­ru­ka, u for­mi sa­op­šte­nja u ko­jem se ka­že da su „ne­ke oso­be u Polj­skoj iz­lo­že­ne po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­nom pro­go­nu” i do­da­je da Ma­đar­ska u skla­du sa pra­vi­li­ma Evrop­ske uni­je do­de­lju­je sta­tus iz­be­gli­ca oni­ma ko­ji tr­pe ta­kav pro­gon.

U zva­nič­nom do­pi­su Sa­ve­tu EU ma­đar­ske vla­sti su pret­hod­no po­tvr­di­le da su dva polj­ska dr­ža­vlja­na do­bi­la azil, ali ime­na ta­da ni­su na­ve­de­na.

Ovaj slu­čaj ni­je pre­se­dan, jer je pre go­di­nu da­na Or­ba­no­va vla­da do­de­li­la po­li­tič­ki azil i Mar­či­nu Ro­ma­nov­skom, biv­šem za­me­ni­ku mi­ni­stra prav­de u vre­me Ži­o­bro­vog man­da­ta, ko­ji se ta­ko­đe na­la­zi pod op­tu­žba­ma u Polj­skoj. Ta­mo­šnje tu­ži­la­štvo is­tra­žu­je da li su ma­đar­ski dr­ža­vlja­ni po­ma­ga­li Ro­ma­nov­skom da iz­beg­ne hap­še­nje, što bi, pre­ma do­ma­ćem za­ko­nu, mo­glo da re­zul­ti­ra za­tvo­rom do pet go­di­na za po­ma­ga­če.

Pre ne­ko­li­ko go­di­na je Ni­ko­la Gru­ev­ski, biv­ši pre­mi­jer Se­ver­ne Ma­ke­do­ni­je, ta­ko­đe do­bio azil u Ma­đar­skoj na­kon što je po­be­gao iz svo­je ze­mlje i ti­me iz­be­gao iz­dr­ža­va­nja za­tvor­ske ka­zne po op­tu­žba­ma za ko­rup­ci­ju.

Naj­no­vi­je od­lu­ke o azi­lu za polj­ske funk­ci­o­ne­re, pre­ma oce­na­ma ana­li­ti­ča­ra, zna­čaj­no pro­du­blju­ju već po­sto­je­će ten­zi­je iz­me­đu Var­ša­ve i Bu­dim­pe­šte. Polj­ski pred­sed­nik Ka­rol Na­vroc­ki ot­ka­zao je su­sret sa Or­ba­nom na­kon nje­go­vog pu­to­va­nja u Mo­skvu, iako po­sto­je na­ja­ve da bi ipak mo­gao da po­se­ti Bu­dim­pe­štu to­kom ma­đar­ske iz­bor­ne kam­pa­nje. U me­đu­vre­me­nu, polj­ska vla­da op­tu­žu­je Bu­dim­pe­štu za „pod­ri­va­nje vla­da­vi­ne pra­va i iz­be­ga­va­nje prav­de”, na­vo­de­ći da Ži­o­bro ni­je žr­tva, već „cen­tral­na fi­gu­ra ko­rup­ci­o­na­škog skan­da­la”.

Mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ma­đar­ske Pe­ter Si­jar­to, od­go­va­ra­ju­ći na no­vi­nar­ska pi­ta­nja u Bu­dim­pe­šti, po­ru­čio je da Ma­đar­ska ozbilj­no tre­ti­ra sve zah­te­ve za azil. Uko­li­ko oso­ba tr­pi po­li­tič­ki pro­gon u svo­joj ze­mlji, na­ša oba­ve­za je da je za­šti­ti­mo, ka­že on.

Od­lu­ka Ma­đar­ske da odo­bri azil biv­šem mi­ni­stru Polj­ske mo­gla bi da do­ve­de do po­ja­ča­nih pri­ti­sa­ka iz Bri­se­la da se pre­ci­zni­je re­gu­li­šu kri­te­ri­ju­mi za po­li­tič­ki azil unu­tar šen­gen­skog pro­sto­ra, ka­že za „Po­li­ti­ku” ma­đar­ski po­li­ti­ko­log Đerđ Mol­nar.

Iako pra­vo na azil osta­je su­ve­re­na nad­le­žnost sva­ke čla­ni­ce, si­tu­a­ci­je u ko­ji­ma se azil odo­bra­va vi­so­kim po­li­tič­kim lič­no­sti­ma pod is­tra­gom u sop­stve­noj ze­mlji, unu­tar sa­me EU, otva­ra­ju prav­ne i po­li­tič­ke ne­do­u­mi­ce, sma­tra on.

„Uko­li­ko se broj ova­kvih slu­ča­je­va po­ve­ća, EU bi se mo­gla su­o­či­ti s po­tre­bom da kre­i­ra za­jed­nič­ki me­ha­ni­zam nad­zo­ra ili kon­sul­ta­ci­ja u od­lu­ka­ma o po­li­tič­kom azi­lu za zva­nič­ni­ke ko­ji su bi­li deo vla­sti. Ta­ko­đe, Evrop­ski par­la­ment bi mo­gao da po­kre­ne ras­pra­vu o mo­guć­no­sti uskla­đi­va­nja pro­ce­du­ra. Na bi­la­te­ral­nom ni­vou, od­no­si Polj­ske i Ma­đar­ske bi mo­gli osta­ti op­te­re­će­ni, na­ro­či­to uko­li­ko Var­ša­va za­tra­ži zva­nič­no iz­ru­če­nje Ži­o­bra ili nje­go­vog biv­šeg za­me­ni­ka”, is­ti­če naš sa­go­vor­nik.