Predložena rešenja su bitna za bolju samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva u skladu sa Ustavom, kao i efikasniju dostupnost pravdi svim građanima, rekao je juče Uglješa Mrdić (SNS), predstavljajući izmene pet zakona iz oblasti pravosuđa u Skupštini Srbije. Istakao je i da je usvajanje ovih akata „samo prvi korak ka vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu”. Poslanici vladajuće koalicije najavili su podršku rešenjima „u korist države, naroda i pravde”, a opozicionari tvrde da je suština predloga disciplinovanje pravosuđa.

Obrazlažući predložena rešenja, Mrdić je, između ostalog, rekao da se „deo tužilaštva i sudstva otuđio i oteo od države” da njima upravljaju određeni centri moći pod kontrolom stranih centara moći, te da se izmena postiže da rade u skladu sa Ustavom i našim zakonima. Izmene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kako je rekao, uslovljeno je potrebom da se unapredi efikasnost, dostupnost i funkcionalnost pravosudnog sistema kroz usklađivanje sudske i javnotužilačke mreže sa realnim, demografskim, teritorijalnim, ekonomskim i organizacionim uslovima. Naveo je da preopterećenost Trećeg osnovnog suda u Beogradu nameće potrebu osnivanja novog Četvrtog osnovnog suda u Beogradu, dodajući da je u 2024. godini Treći osnovni sud u Beogradu primio 7778 novih predmeta, kao i da će na teritoriji Surčina broj predmeta rasti usled projekta Ekspo. Predviđeno je i formiranje sudske jedinice u opštini Kosjerić, a sedište sadašnjeg osnovnog javnog tužilaštva umesto u Vladičinom Hanu buće u Surdulici.

Mrdić je kazao da je usvajanje izmena Zakona o Visokom savetu tužilaštva potrebno radi usklađivanja sa predloženim izmenama u Zakonu o javnom tužilaštvu, koje se odnose na nadležnosti Komisije Visokog saveta tužilaštva za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva za rad i postupanje u pojedinom predmetu, prigovoru protiv rešenja o supstituciji i prigovoru protiv rešenja o devoluciji. Usvajanjem izmena Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala bi se, kako je rekao, položaj odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u okviru Višeg javnog tužilaštva u Beogradu precizno definisao.

Govoreći o predlogu za izmenu Zakona o javnom tužilaštvu, rekao je da je imajući u vidu dosadašnju praksu u primeni zakona, potrebno da se pojedina rešenja koja se odnose na nadležnost za odlučivanje, za upućivanje javnih tužilaca u druga javna tužilaštva, kao i odredbe o broju mandata glavnih javnih tužilaca, izmene radi stvaranja uslova za efikasniji rad javnog tužilaštva i dodatnog usklađivanja sa ustavnim i drugim zakonskim odredbama. Predlogom za izmenu Zakona o sudijama se, kako je rekao Mrdić predlaže uvođenje mogućnosti da predsednik suda, nakon isteka svog mandata, može biti ponovo izabran na istu funkciju još u jednom mandatu.

U veoma oštroj polemici, u kojoj je bilo i sporenja o temama koje nisu na dnevnom redu, poput posete evroparlamentaraca, poslanici vladajuće koalicije su isticali da su izmene zakona neophodne, jer smo „u prethodnih godinu dana mogli da vidimo da je deo tužilaštva i sudstva potpuno otuđen od države i naroda”, te da „rade u skladu sa političkim opredeljenjima i po diktatu stranih centara moći”. Opozicionari su tvrdili da vlast želi „da disciplinuje tužioce i sudije”, navodeći, između ostalog, da ćemo, ukoliko se zakoni usvoje, „imati digitalnu diktaturu”. Kritikovan je i „izostanak javne rasprave”.

Navodeći da poslanička grupa „Mi – glas iz naroda” neće podržati pravosudne zakone i uz pohvalu zakonima iz oblasti kulture, koje će podržati, Branko Pavlović je rekao: „Tačno je da smo u prethodnih godinu dana imali ne mali broj sudija i tužilaca koji su se upustili u političku delatnost, što im je zabranjeno, što svakako jeste problem koji mora da se adresira i da se vidi kako da se izađe iz te neželjene situacije. Međutim, odgovor ne sme biti da vladajuća grupacija poveća onu grupu sudija i tužilaca koji će osluškivati šta želi vlast, nego treba da uđe u argumentovanu raspravu i pridobije ključni centralni deo i sudija i tužilaca koji nisu ni na jednoj političkoj strani, nego profesionalci.” Zamerio je što nije bilo javne rasprave, istakavši da se be nje „šalje potpuno pogrešan signal, tako vladajuća grupacija odbija od sebe najkvalitetniji deo ljudi koji rade u sudovima i tužilaštvima zato što se odnosi prema njima sa nipodaštavanjem.”

Zahvalivši se Pavloviću „što je primetio da postoji uticaj stranih sila u pravosuđu, kao da su se pojedini iz pravosuđa upustili u političku delatnost, Mrdić mu je odgovorio: „Želim i da vam kažem da nama nije cilj da vršimo bilo kakav politički uticaj na tužioce i sudije ili da mi kao vlast nekoga kontrolišemo. Želimo da imamo nezavisno tužilaštvo i samostalne sudije. Što se tiče javne rasprave za Visoki savet sudstva i tužilaštva, pa valjda mi kao poslanici, i ne vidim šta je u tome loše, možemo da predložimo neke zakone i amandmane. Zašto bi čekali kada će neko iz VSS da se seti da nešto prokomentariše i da da signal da poslanici rade svoj posao.”

Pavle Grbović (PSG) pitao je „zašto se sednica zakazuje u ponedeljak za sredu, ako su izmene tako dobre” i dodao: „Problem sa ovim predlozima nije samo u sadržini, negu i u motivima, a ne usvajaju se zbog realnih potreba, ni da bi se našim građanima lakše omogućio pristup pravdi, već da bi se izvršila preraspodela unutar pravosudnog sistema u skladu sa potrebama jedne političke partije. Da prevedem građanima, vaša Zagorka Dolovac nije više samo vaša ili nije više toliko vaša koliko biste želeli, koliko je vaš Nenad Stefanović koga želite ojačate. Najradije biste da ukinete Tužilaštvo za organizovani kriminal , jer ne možete da mu oprostite sudski proces protiv Nikole prvooptuženog, ali to ne smete da uradite zato što ste svesni da biste time sahranili evrointegracije. Rešenja suštinski predstavljaju razvlašćivanje Zagorke Dolovac da bi se deo njenih ovlašćenja preneo VST-u, a najveći deo u ruke najvećeg kerbera SNS-a Nenada Stefanovića.”

Kritikovao je i rešenje o saradnji tužilaca sa međunarodnim organizacijama, a, kako je rekao, „najopasnije je ukidanje Tužilaštva za visoki tehnološki kriminal i tu je motiv preraspodela moći između Zagorke Dolovac , koja je do sada postavljala glavnog tužioca za tehnološki kriminal i prebacivanje tih nadležnosti uspostavljanjem posebnog odeljenja koje će biti pod patronatom Nenada Stefanovića”. Istakao je: „Shvatili ste da su društvene mreže glavni kanal komunikacije pobunjenih građana i da tu nemate kontrolu i onda ste rešili da se sa pobunjenim građanima sukobljavate zloupotrebom institucija. Ova rešenja praktično znače da će svi napadi, uvrede, pretnje koje su trpeli predstavnici opozicije, civilnog sektora, studenti, da biti ništa u odnosu na ono što će uslediti posle usvajanja ovih izmena, a neće postojati institucije koje će ih zaštititi. Suština izmena jeste uvođenje digitalne diktature u Srbiji. I zato nemate vremena da se sastane sa predstavnicima Evropskog parlamenta.”

Reagovao je Milenko Jovanov (SNS) podsećanjem da su poslanici dobili spisak propisa, među kojima je i Ustav u kome piše da svaki poslanik ima pravo predlaganja zakona , a „on spočitava što je to učinio jedan poslanik”. Dodao je: „I to je završilo Pravni fakultet i to nama drži predavanje i objašnjava kako treba da funkcioniše pravni sistem. Što se tiče društvenih mreža, nadam se da ćemo u ovom mandatu krenuti da rešavamo problem društvenih mreža, koji podrazumevaju pretnje, uvrede, proganjanje, gde se deca ubijaju zbog toga što doživljavaju od svojih vršnjaka na društvenim mrežama. I na kraju, ja vas (Brnabićevu) molim, pošto vidim da se mnogo raduju Piculi da postavite pored jelke u holu jednu fotelju dovoljno da Picula može da sedne i da mu dođe svaki ovakav junoša da mu sedne u krilo kao Deda Mrazu i kaže šta želi da mu Picula isporuči u sledećoj godini, pa da vidimo da li će, ho-ho Picula da ispuni te želje. Ja sam siguran da neće, jer ipak je Božić bata, Božić Bata.”

Reagovao je i Mrdić rekavši da u zakonima nije reč o ukidanju tužilačkog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala, već se interveniše u delovima koji se odnose na posebno Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kazao je: „Predlogom zakona se menja naziv odeljka tako što se postojeći naziv Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, zamenjuje nazivom, Posebno odeljenje javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. Kada smo kod visokog tehnološkog kriminala i raznih mreža, podsetio bih da je prošle nedelje u Francuskoj osuđeno deset ljudi zbog vređanja Brižit Makron na društvenim mreža, a, pa je l’ to sajber-diktatura na mrežama, ili demokratija i odgovornost za sajber-nasilje. Uporno ste govorili i vidim da vas je jako pogodilo što u mom predlogu tužilaštvo ne može više da obavlja međunarodnu saradnju bez prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva, a potrebno je i mišljenje vlade i ministarstva spoljnih poslova, ne znam zašto vas to boli.”

„U prethodnom periodu se pokazalo da je tužilaštvo u smislu međunarodne saradnje, naročito deo koji se tiče ratnih zločina znalo to da zloupotrebi, pa se onda nađu na nekom seminaru u inostranstvu predstavnici tužilaštva Srbije i Hrvatske, potpišu određene međunarodne sporazume, pa onda tužilaštvo Srbije da sve podatke Hrvatskoj i onda se hapse Srbi po regionu. Možda vam to nedostaje, mi samo želimo da međunarodna saradnja što se tiče našeg tužilaštva bude kao u svim drugim razvijem zemljama. Navodili ste razne primere iz Evrope, ja bih podsetio da je nemački kancelar Fridrih Merc podneo stotine krivičnih prijava, čak je pretresana kuća nepokretne starice jer ga je nazvala malim nacistom. A Merc je naglasio da je naknadu usmerio za socijalne svrhe, braneći svoje postupke. Prema tome, kada navodite određen primere iz sveta, molio bih vas da se držite određene argumentacije . I kad želite da kritikujete nas iz SNS-a za određene zakone pročitajte barem nazive zakona, nisam predložio ukidanje JTOK”, rekao Mrdić.

Grbović je, između ostalog, rekao da nema „aspiracije da sedi na Piculinom kolenu, to možda vi imate.” Jovanov je odvratio: „Džaba se odričete Picule, on je vaš, vi ste njegovi, uživajte u tom zagrljaju, ja vam tu nikako ne bih smetao.” I cela rasprava je protekla u sličnom tonu.

Selaković: Utvrđuju se četiri artefakta za kulturna dobra

Ministar kulture Nikola Selaković predstavio je vladin Predlog odluke kojom se četiri muzejska predmeta, utvrđuju kao kulturna dobra od izuzetnog značaja. Naveo je: „Reč je o sledećim artefaktima: Krunidbenim insignijama kralja Petra Prvog Karađorđevića, Pohvalama monahinje Jefimije – pokrov za mošti kneza Lazara, Votivnim kolicima i skulpturi ’Danubius’”. Naveo je da su se do sada odluke o utvrđivanju kulturnih dobara od izuzetnog značaja uglavnom odnosile na nepokretna kulturna dobra, arhivsku, staru i retku bibliotečku, filmsku i audio-vizuelnu građu. Dodao je:”Ovo je nedopustiv primer nemara i nebrige koji su trajali decenijama. Cilj nam je da ispravimo ovu nepravdu, da naša muzejska građa dobije status i priznanje koje zaslužuje, da pokažemo da država Srbija poštuje i štiti celokupno kulturno nasleđe.” Podršku ovom predlogu najavili su i neki opozicionari, kao „Mi – glas iz naroda” i Narodni pokret Srbije.