Предложена решења су битна за бољу самосталност тужилаштва и независност судства у складу са Уставом, као и ефикаснију доступност правди свим грађанима, рекао је јуче Угљеша Мрдић (СНС), представљајући измене пет закона из области правосуђа у Скупштини Србије. Истакао је и да је усвајање ових аката „само први корак ка враћању отетог правосуђа држави и народу”. Посланици владајуће коалиције најавили су подршку решењима „у корист државе, народа и правде”, а опозиционари тврде да је суштина предлога дисциплиновање правосуђа.

Образлажући предложена решења, Мрдић је, између осталог, рекао да се „део тужилаштва и судства отуђио и отео од државе” да њима управљају одређени центри моћи под контролом страних центара моћи, те да се измена постиже да раде у складу са Уставом и нашим законима. Измене Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, како је рекао, условљено је потребом да се унапреди ефикасност, доступност и функционалност правосудног система кроз усклађивање судске и јавнотужилачке мреже са реалним, демографским, територијалним, економским и организационим условима. Навео је да преоптерећеност Трећег основног суда у Београду намеће потребу оснивања новог Четвртог основног суда у Београду, додајући да је у 2024. години Трећи основни суд у Београду примио 7778 нових предмета, као и да ће на територији Сурчина број предмета расти услед пројекта Експо. Предвиђено је и формирање судске јединице у општини Косјерић, а седиште садашњег основног јавног тужилаштва уместо у Владичином Хану буће у Сурдулици.

Мрдић је казао да је усвајање измена Закона о Високом савету тужилаштва потребно ради усклађивања са предложеним изменама у Закону о јавном тужилаштву, које се односе на надлежности Комисије Високог савета тужилаштва за одлучивање о приговору против обавезног упутства за рад и поступање у поједином предмету, приговору против решења о супституцији и приговору против решења о деволуцији. Усвајањем измена Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала би се, како је рекао, положај одељења за борбу против високотехнолошког криминала у оквиру Вишег јавног тужилаштва у Београду прецизно дефинисао.

Говорећи о предлогу за измену Закона о јавном тужилаштву, рекао је да је имајући у виду досадашњу праксу у примени закона, потребно да се поједина решења која се односе на надлежност за одлучивање, за упућивање јавних тужилаца у друга јавна тужилаштва, као и одредбе о броју мандата главних јавних тужилаца, измене ради стварања услова за ефикаснији рад јавног тужилаштва и додатног усклађивања са уставним и другим законским одредбама. Предлогом за измену Закона о судијама се, како је рекао Мрдић предлаже увођење могућности да председник суда, након истека свог мандата, може бити поново изабран на исту функцију још у једном мандату.

У веома оштрој полемици, у којој је било и спорења о темама које нису на дневном реду, попут посете европарламентараца, посланици владајуће коалиције су истицали да су измене закона неопходне, јер смо „у претходних годину дана могли да видимо да је део тужилаштва и судства потпуно отуђен од државе и народа”, те да „раде у складу са политичким опредељењима и по диктату страних центара моћи”. Опозиционари су тврдили да власт жели „да дисциплинује тужиоце и судије”, наводећи, између осталог, да ћемо, уколико се закони усвоје, „имати дигиталну диктатуру”. Критикован је и „изостанак јавне расправе”.

Наводећи да посланичка група „Ми – глас из народа” неће подржати правосудне законе и уз похвалу законима из области културе, које ће подржати, Бранко Павловић је рекао: „Тачно је да смо у претходних годину дана имали не мали број судија и тужилаца који су се упустили у политичку делатност, што им је забрањено, што свакако јесте проблем који мора да се адресира и да се види како да се изађе из те нежељене ситуације. Међутим, одговор не сме бити да владајућа групација повећа ону групу судија и тужилаца који ће ослушкивати шта жели власт, него треба да уђе у аргументовану расправу и придобије кључни централни део и судија и тужилаца који нису ни на једној политичкој страни, него професионалци.” Замерио је што није било јавне расправе, истакавши да се бе ње „шаље потпуно погрешан сигнал, тако владајућа групација одбија од себе најквалитетнији део људи који раде у судовима и тужилаштвима зато што се односи према њима са ниподаштавањем.”

Захваливши се Павловићу „што је приметио да постоји утицај страних сила у правосуђу, као да су се поједини из правосуђа упустили у политичку делатност, Мрдић му је одговорио: „Желим и да вам кажем да нама није циљ да вршимо било какав политички утицај на тужиоце и судије или да ми као власт некога контролишемо. Желимо да имамо независно тужилаштво и самосталне судије. Што се тиче јавне расправе за Високи савет судства и тужилаштва, па ваљда ми као посланици, и не видим шта је у томе лоше, можемо да предложимо неке законе и амандмане. Зашто би чекали када ће неко из ВСС да се сети да нешто прокоментарише и да да сигнал да посланици раде свој посао.”

Павле Грбовић (ПСГ) питао је „зашто се седница заказује у понедељак за среду, ако су измене тако добре” и додао: „Проблем са овим предлозима није само у садржини, негу и у мотивима, а не усвајају се због реалних потреба, ни да би се нашим грађанима лакше омогућио приступ правди, већ да би се извршила прерасподела унутар правосудног система у складу са потребама једне политичке партије. Да преведем грађанима, ваша Загорка Доловац није више само ваша или није више толико ваша колико бисте желели, колико је ваш Ненад Стефановић кога желите ојачате. Најрадије бисте да укинете Тужилаштво за организовани криминал , јер не можете да му опростите судски процес против Николе првооптуженог, али то не смете да урадите зато што сте свесни да бисте тиме сахранили евроинтеграције. Решења суштински представљају развлашћивање Загорке Доловац да би се део њених овлашћења пренео ВСТ-у, а највећи део у руке највећег кербера СНС-а Ненада Стефановића.”

Критиковао је и решење о сарадњи тужилаца са међународним организацијама, а, како је рекао, „најопасније је укидање Тужилаштва за високи технолошки криминал и ту је мотив прерасподела моћи између Загорке Доловац , која је до сада постављала главног тужиоца за технолошки криминал и пребацивање тих надлежности успостављањем посебног одељења које ће бити под патронатом Ненада Стефановића”. Истакао је: „Схватили сте да су друштвене мреже главни канал комуникације побуњених грађана и да ту немате контролу и онда сте решили да се са побуњеним грађанима сукобљавате злоупотребом институција. Ова решења практично значе да ће сви напади, увреде, претње које су трпели представници опозиције, цивилног сектора, студенти, да бити ништа у односу на оно што ће уследити после усвајања ових измена, а неће постојати институције које ће их заштитити. Суштина измена јесте увођење дигиталне диктатуре у Србији. И зато немате времена да се састане са представницима Европског парламента.”

Реаговао је Миленко Јованов (СНС) подсећањем да су посланици добили списак прописа, међу којима је и Устав у коме пише да сваки посланик има право предлагања закона , а „он спочитава што је то учинио један посланик”. Додао је: „И то је завршило Правни факултет и то нама држи предавање и објашњава како треба да функционише правни систем. Што се тиче друштвених мрежа, надам се да ћемо у овом мандату кренути да решавамо проблем друштвених мрежа, који подразумевају претње, увреде, прогањање, где се деца убијају због тога што доживљавају од својих вршњака на друштвеним мрежама. И на крају, ја вас (Брнабићеву) молим, пошто видим да се много радују Пицули да поставите поред јелке у холу једну фотељу довољно да Пицула може да седне и да му дође сваки овакав јуноша да му седне у крило као Деда Мразу и каже шта жели да му Пицула испоручи у следећој години, па да видимо да ли ће, хо-хо Пицула да испуни те жеље. Ја сам сигуран да неће, јер ипак је Божић бата, Божић Бата.”

Реаговао је и Мрдић рекавши да у законима није реч о укидању тужилачког одељења за борбу против организованог криминала, већ се интервенише у деловима који се односе на посебно Одељење за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду. Казао је: „Предлогом закона се мења назив одељка тако што се постојећи назив Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, замењује називом, Посебно одељење јавног тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала. Када смо код високог технолошког криминала и разних мрежа, подсетио бих да је прошле недеље у Француској осуђено десет људи због вређања Брижит Макрон на друштвеним мрежа, а, па је л’ то сајбер-диктатура на мрежама, или демократија и одговорност за сајбер-насиље. Упорно сте говорили и видим да вас је јако погодило што у мом предлогу тужилаштво не може више да обавља међународну сарадњу без претходне сагласности надлежног министарства, а потребно је и мишљење владе и министарства спољних послова, не знам зашто вас то боли.”

„У претходном периоду се показало да је тужилаштво у смислу међународне сарадње, нарочито део који се тиче ратних злочина знало то да злоупотреби, па се онда нађу на неком семинару у иностранству представници тужилаштва Србије и Хрватске, потпишу одређене међународне споразуме, па онда тужилаштво Србије да све податке Хрватској и онда се хапсе Срби по региону. Можда вам то недостаје, ми само желимо да међународна сарадња што се тиче нашег тужилаштва буде као у свим другим развијем земљама. Наводили сте разне примере из Европе, ја бих подсетио да је немачки канцелар Фридрих Мерц поднео стотине кривичних пријава, чак је претресана кућа непокретне старице јер га је назвала малим нацистом. А Мерц је нагласио да је накнаду усмерио за социјалне сврхе, бранећи своје поступке. Према томе, када наводите одређен примере из света, молио бих вас да се држите одређене аргументације . И кад желите да критикујете нас из СНС-а за одређене законе прочитајте барем називе закона, нисам предложио укидање ЈТОК”, рекао Мрдић.

Грбовић је, између осталог, рекао да нема „аспирације да седи на Пицулином колену, то можда ви имате.” Јованов је одвратио: „Џаба се одричете Пицуле, он је ваш, ви сте његови, уживајте у том загрљају, ја вам ту никако не бих сметао.” И цела расправа је протекла у сличном тону.

Селаковић: Утврђују се четири артефакта за културна добра

Министар културе Никола Селаковић представио је владин Предлог одлуке којом се четири музејска предмета, утврђују као културна добра од изузетног значаја. Навео је: „Реч је о следећим артефактима: Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије – покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури ’Данубиус’”. Навео је да су се до сада одлуке о утврђивању културних добара од изузетног значаја углавном односиле на непокретна културна добра, архивску, стару и ретку библиотечку, филмску и аудио-визуелну грађу. Додао је:”Ово је недопустив пример немара и небриге који су трајали деценијама. Циљ нам је да исправимо ову неправду, да наша музејска грађа добије статус и признање које заслужује, да покажемо да држава Србија поштује и штити целокупно културно наслеђе.” Подршку овом предлогу најавили су и неки опозиционари, као „Ми – глас из народа” и Народни покрет Србије.