Kako očistiti Srbiju

U Srbiji se godišnje sakupi oko dva i po miliona tona otpada, od čega polovina završi u dvorištima, pored puteva, ili u koritima reka, rekao je Oliver Dulić, ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja.Po njegovim rečima, za rešavanje ovog višedecenijskog problema potreban je sistemski pristup. Zbog toga je resorni ministar najavio početak akcije „Očistimo Srbiju” za1. mart, a za nju će biti izdvojeno šest i po miliona evra.

Po Dulićevim rečima, ova akcija se organizuje da bi se rešili postojeći problemi sakupljanja i skladištenja otpada. Prvi deo akcije namenjen je podizanju svesti građana o ovom problemu. Drugi deo akcije je rad na terenu, odnosno uklanjanje divljih deponija, čišćenje vodnih tokova, saobraćajnica, parkova i fabričkih hala.

– Krajnje je vreme da se krene sa ovom akcijom, pošto zemlja liči na veliko đubrište. Kad se krene iz pravca Čačka (popularna Ibarska magistrala) od Stepojevca do ulaska u Lipovičku šumu, na potesu od deset kilometara nalazi se deset divljih deponija. Mogu se videti i razvaljeni kontejneri, kao znak da bi tu zapravo trebalo da bude uređeno mesto za odlaganje smeća – objašnjava profesor Branimir Jovančićević sa Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Po njegovim rečima, vreme za početak akcije čišćenja je dobro odabrano – odmah po završetku najhladnijih zimskih dana i pre nego što počne da buja vegetacija. Imajući u vidu veličinu problema, odnosno količinu rasutog komunalnog otpada po javnim površinama, akcija mora biti vrlo intenzivna i mora uključiti sve slojeve društva. Prvo, ona mora biti vođena iz samog ministarstva, sa odabranim osobama koje bi preuzele odgovornost za njen ishod. Nosioci akcije trebalo bi da budu gradska i opštinska komunalna preduzeća i profesionalci u ovoj oblasti.

– Međutim, pošto su kapaciteti komunalnih službi za ovako obiman posao nedovoljni, moraju se uključiti i mnogi drugi. Na pravom mestu pojedine službe Vojske Srbije sa svojim ljudstvom i mehanizacijom. Službe za održavanje puteva, koje u zimskim uslovima uglavnom rade na čišćenju snega, ovog puta mogli bi da sakupljaju otpad sa javnih površina i da ga deponuju na postojećim smetlištima i deponijama. Značajno bi mogli da pomognu đaci i studenti, a i pojedini „lakši” osuđenici, privatni prevoznici, volonteri i drugi. Jaka medijska kampanja bila bi od neprocenjive važnosti za uspeh ove vrlo ozbiljne akcije – zaključuje Jovančićević.

On upozorava da su prilazi naseljenim mestima i gradovima Srbije prilično zapušteni. Ima, doduše, i pozitivnih primera, kao recimo prilazi Gornjem Milanovcu koji se u poslednje vreme održavaju i čiste.

– Reke i obale jezera već dugo služe za odlaganje đubreta. Vode i priobalja imaju neki svoj prirodni kapacitet za uništavanje otpada. Međutim, nabacane količine daleko prevazilaze te kapacitete – ističe Jovančićević..

Sakupljeni otpad, po rečima našeg sagovornika, može se deponovati na koliko-toliko uređenim zvaničnim gradskim deponijama i smetlištima. Druga mogućnost jeste njegovo uništavanje spaljivanjem, ali to se mora izvoditi uz strogu kontrolu stručnjaka. Isto bi važilo i za zatrpavalje otpada. Najbolji način je reciklaža, jer donosi i značajnu materijalnu dobit..

– Akcija izvedena u jednom dahu nema posebnog smisla. Rezultati bi bili vidljivi samo nekoliko dana, možda i kraće. Ona mora prerasti u redovne aktivnosti praćene jakom medijskom podrškom i dobro razrađenim sistemom za kažnjavanje onih koji otpad po Srbiji rasturaju. Jer, siguran sam da smo ipak dostigli civilizacijski nivo na kojem je više onih kojima lepo i čisto draže od ružnog i prljavog – kaže Branislav Jovančićević.