Srpski faktor na KiM ima posebnu težinu

Na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra 28. de­cem­bra 2025. go­di­ne, Ko­so­vo i Me­to­hi­ja ula­ze u po­sti­zbor­nu fa­zu ko­ja, ume­sto smi­ri­va­nja po­li­tič­kih ten­zi­ja, otva­ra no­vu run­du po­li­tič­ke ne­si­gur­no­sti. Iako je Sa­mo­o­pre­de­lje­nje Al­bi­na Kur­ti­ja ostva­ri­lo sna­žan re­zul­tat i po­tvr­di­lo sta­tus po­je­di­nač­no naj­ja­če po­li­tič­ke sna­ge, iz­o­sta­nak par­la­men­tar­ne ve­ći­ne po­no­vo je gur­nuo po­li­tič­ki si­stem u zo­nu in­sti­tu­ci­o­nal­nog ri­zi­ka.

Kur­ti je u pr­vim po­sti­zbor­nim obra­ća­nji­ma in­si­sti­rao na „ja­snom le­gi­ti­mi­te­tu do­bi­je­nom od gra­đa­na”, ali je isto­vre­me­no otvo­rio mo­guć­nost no­vih iz­bo­ra uko­li­ko ne do­đe do do­go­vo­ra o for­mi­ra­nju vla­de. Ta po­ru­ka ima dvo­stru­ku funk­ci­ju: spo­lja pred­sta­vlja pri­ti­sak na opo­zi­ci­o­ne par­ti­je da pre­i­spi­ta­ju od­bi­ja­nje ko­a­li­ci­je, dok je pre­ma sop­stve­nom bi­rač­kom te­lu sig­nal da je Sa­mo­o­pre­de­lje­nje sprem­no i na no­vu po­li­tič­ku kon­fron­ta­ci­ju.

Me­đu­tim, re­al­nost je znat­no slo­že­ni­ja. No­vi iz­bo­ri je­su ustav­no mo­gu­ći, ali po­li­tič­ki i in­sti­tu­ci­o­nal­no kraj­nje ri­zič­ni. Ko­so­vo i Me­to­hi­ja već ima­ju is­ku­stvo du­go­traj­ne blo­ka­de in­sti­tu­ci­ja na­kon fe­bru­ar­skih iz­bo­ra, a po­na­vlja­nje tog sce­na­ri­ja do­dat­no bi is­cr­plo po­li­tič­ki si­stem, pro­du­bi­lo unu­tra­šnje po­de­le i osla­bi­lo me­đu­na­rod­nu po­zi­ci­ju Pri­šti­ne. Zbog to­ga me­đu­na­rod­ni ak­te­ri, pre sve­ga EU i SAD, ša­lju ja­sne sig­na­le da pre­fe­ri­ra­ju for­mi­ra­nje vla­de u po­sto­je­ćem sa­zi­vu, čak i po ce­nu te­ških kom­pro­mi­sa.

Opo­zi­ci­o­ne al­ban­ske par­ti­je na­la­ze se u de­li­kat­noj po­zi­ci­ji. S jed­ne stra­ne, PDK i LDK ne že­le da Kur­ti­ju obez­be­de po­li­tič­ku sta­bil­nost pred pred­sed­nič­ke iz­bo­re 2026. go­di­ne. S dru­ge stra­ne, ula­zak u no­ve iz­bo­re no­si ozbi­ljan ri­zik, jer bi Kur­ti mo­gao do­dat­no da mo­bi­li­še bi­rač­ko te­lo na­ra­ti­vom o op­struk­ci­ji „na­rod­ne vo­lje”, dok bi opo­zi­ci­ja bi­la ozna­če­na kao fak­tor ne­sta­bil­no­sti. Sve uka­zu­je da će po­li­tič­ki pro­ces bi­ti obe­le­žen odu­go­vla­če­njem, a ne ja­snim od­bi­ja­njem pre­go­vo­ra.

Po­seb­nu te­ži­nu u ovoj fa­zi ima­ju ma­njin­ske za­jed­ni­ce i srp­ski po­li­tič­ki fak­tor. Ustav tzv. Ko­so­va pred­vi­đa oba­ve­zno uče­šće pred­stav­ni­ka srp­ske za­jed­ni­ce u vla­di, što ja­sno po­ka­zu­je da sta­bil­na iz­vr­šna vlast ne mo­že bi­ti for­mi­ra­na bez Sr­ba. U tom kon­tek­stu, in­sti­tu­ci­o­nal­no pri­su­stvo Sr­ba pred­sta­vlja ele­ment sta­bil­no­sti, a ne pre­pre­ku po­li­tič­kom pro­ce­su, ka­ko se če­sto po­ku­ša­va pred­sta­vi­ti u de­lu al­ban­ske jav­no­sti.

Iz ugla Sr­bi­je, even­tu­al­ni no­vi iz­bo­ri na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji bi­li bi sig­nal pro­du­že­ne po­li­tič­ke ne­sta­bil­no­sti s po­ten­ci­jal­nim bez­bed­no­snim po­sle­di­ca­ma. Pro­du­že­ne kri­ze u Pri­šti­ni u pro­šlo­sti su če­sto bi­le pra­će­ne jed­no­stra­nim po­te­zi­ma na te­re­nu, na­ro­či­to pre­ma srp­skoj za­jed­ni­ci. Zbog to­ga Be­o­grad pa­žlji­vo pra­ti raz­voj do­ga­đa­ja, in­si­sti­ra­ju­ći na in­sti­tu­ci­o­nal­noj za­šti­ti Sr­ba i do­sled­noj pri­me­ni po­stig­nu­tih spo­ra­zu­ma.

Ko­li­ko su no­vi iz­bo­ri za­i­sta re­al­ni? U ovom tre­nut­ku vi­še slu­že kao po­li­tič­ki pri­ti­sak ne­go kao ra­ci­o­nal­no re­še­nje. Ve­ći­na ak­te­ra sve­sna je da bi br­zo po­na­vlja­nje iz­bo­ra mo­glo da pro­iz­ve­de sli­čan re­zul­tat, bez ga­ran­ci­je sta­bil­ni­je ve­ći­ne. Za­to je ve­ro­vat­ni­ji sce­na­rio du­gih i slo­že­nih pre­go­vo­ra, uz sna­žno me­đu­na­rod­no po­sre­do­va­nje, ne­go brz po­vra­tak bi­ra­ča na bi­ra­li­šta.

Ko­so­vo i Me­to­hi­ja se ta­ko na­la­zi u fa­zi u ko­joj iz­bor­ni po­bed­nik ne­ma pu­nu vlast, opo­zi­ci­ja ne­ma sna­gu da for­mi­ra al­ter­na­ti­vu, a ma­njin­ski fak­tor po­sta­je ključ rav­no­te­že. Iz­me­đu for­mi­ra­nja kom­pro­mi­sne vla­de i no­ve iz­bor­ne kri­ze sto­ji krat­ko po­li­tič­ko vre­me, ali du­ga li­sta po­sle­di­ca. Upra­vo zbog to­ga na­red­ni po­te­zi ne­će bi­ti vo­đe­ni sa­mo stra­nač­kim in­te­re­si­ma, već i stra­hom od još jed­ne in­sti­tu­ci­o­nal­ne kri­ze či­je bi po­sle­di­ce bi­le da­le­ko­se­žne – ka­ko za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, ta­ko i za sta­bil­nost ce­log re­gi­o­na.

Sr­bi­ja ja­sno po­ru­ču­je da su sta­bil­nost i in­sti­tu­ci­o­nal­no uklju­či­va­nje srp­skog fak­to­ra ključ za oču­va­nje mi­ra i pra­va za­jed­ni­ca. Po­sti­zbor­ni di­ja­log mo­ra bi­ti usme­ren ka kom­pro­mi­su, po­što­va­nju usta­va i im­ple­men­ta­ci­ji svih po­sto­je­ćih spo­ra­zu­ma. Sa­mo kroz kon­struk­tiv­nu sa­rad­nju svih po­li­tič­kih ak­te­ra Ko­so­vo i Me­to­hi­ja mo­gu pre­va­zi­ći tre­nut­nu ne­si­gur­nost i obez­be­di­ti traj­nu sta­bil­nost i per­spek­ti­vu za sve gra­đa­ne.