Izbor ruskog patrijarha : Kiril ili Kliment

Ruska pravoslavna crkva (RPC) sutra će između (bar) trojice kandidata koje je u nedelju izabraoArhijerejski sabor odrediti svog poglavara. Znalo se ko će biti prva dvojica, ali ne i odnos snaga između njih. Najbliži saradnici mestobljustitelja Kirila, koji obavlja poslove patrijarha do izbora novog, žale da on nije dobio natpolovičnu većinu, već 97 od 198 episkopskih glasova. No, to je ipak trostruko više od drugog kandidata, mitropolita Klimenta (32 glasa), a šestostruko više od trećeplasiranog Filareta sa 16 glasova. Prošle sedmice preko Interneta glasao jei „narod”, više od pola miliona: 70 odsto glasova je dao Kirilu, a Klimentu samo pet odsto. Episkopi većim delom nemaju ništa protiv ovakvog utvrđivanja raspoloženja.

Još trojica mitropolita su imali preko deset glasova. Javnost je svakako primetila da su petorica arhijereja dobili po jedan glas, glasali su sami za sebe. Neka se zna da su i oni bili kandidati! Među njima je i zagranični poglavar Ilarion.

Kiril je svakako „nadomak” pobede i preuzimanja trona patrijarha. Iznenađenja se ne mogu isključiti, iako su malo verovatna. Danas, kad počne Pomesni sabor, na kome je 711 učesnika, sveštenici, monasi ili vernici mogu predložiti još nekog ili neke kandidate. Može doći ne samo do diskusije, već i do polemike i osporavanja, mnogo krugova glasanja da neko dobije minimum od 356 glasova. Ima učesnika koji su još od kuće pošli sa gnevom ili strahom da se „potkopava pravoverje”. Enigma su i dve stotine delegata iz Ukrajine, nedavni gasni problem između dve zemlje ostavio je tragove. Tamo Kiril ne uživa simpatije, ali ni ostala dvojica. Na samom početku sabora treba da se odredi način glasanja. Dok „kirilovci” zagovaraju žreb, većina to odbija, označava takav način biranja „infantilnim” i izbegavanjem preuzimanja odgovornosti.

Izbor između dva K, Kirila ili Klimenta, odrediće usmerenje crkve za sledeće dve decenije. Kiril (63) je sve vreme prethodnog patrijarha vodio njene spoljne poslove. Broj sporova sa drugim pravoslavnim crkvama se samo uvećavao, pogotovo sa Carigradskom patrijaršijom, ali i sa Bukureštom, Tbilisijem, Jerusalimom. Sva ta pitanja su i danas otvorena, što je na neki način neuspeh ruske crkvene diplomatije, iako ne i samog mitropolita Kirila. Rešenja nisu zavisila samo od njega. Trud mu niko nije osporavao.

Odbojnost Moskve prema prethodnom papi a naklonost prema sadašnjem Benediktu Šesnaestom, veoma je primetna. Kiril preporučuje „sveti savez” crkava protiv sekularizacije i potkopavanja vrednosti hrišćanskog morala. Ruski pravoslavni ziloti itekako se osećaju iritiranim njime, tvrdeći čak da je „tajni kardinal Vatikana”. Crkva bi sa Klimentom, bez odricanja od postulata pravoslavlja, bila senzibilnija za društvenu zbilju Rusije na način koji je blizak ne samo vernicima već i celokupnom stanovništvu, ali i za određene promene u sebi samoj.

Kliment (60) pak nije asketa, molitvenik, kakvim ga privrženici predstavljaju, već upravljač, autoritarnog stila, koji bi više odgovarao nekom gubernatoru podalje od prestonice. Okružen je podobnima, kojima je red i poredak važniji od ljubavi. Zastrašujući izveštaji o stanju u njegovoj bogosloviji nikada nisu demantovani. Još su sveža sećanja na nedavna nameštanje izbora učesnika sabora koja je organizovao njegov rođeni brat, arhiepiskop Dimitrije. Nije čudo što brojni misleći teolozi u Moskvi govore „Kliment ne sme proći”.

Mitropolit Filaret, iako davno rođen u Moskvi, državljan je Belorusije, vlasti smatraju da treba izbeći da je poglavar strani podanik. Za ruske prilike ima „previše” godina (74), da preuzme kormilo crkve. Patrijarh ne može biti mlađi od 40 godina, no gleda se da ih nema mnogo više od šezdeset.

Filaret deluje u veoma multikonfesionalnoj zemlji što ga je učinilo ekumenistom, jer bi drugačiji stav ugrožavao jedinstvo i stabilnost zemlje, koja itako nema mnogo saveznika u Evropi, a posebno ne u susednoj Poljskoj. Njegovo životno iskustvo je bogato i za crkvu korisno. Kada bi postao patrijarh, vodio bi crkvu, misli se, dobro, bez reformi ali i bez nazadovanja.

Rusija međutim želi mlađeg vođu koji je u stanju da dve decenije provede aktivno u crkvenom tronu.