Gigantski vetroparkovi vide se iz svemira
Dok se Evropa i SAD bore da ubrzaju energetsku tranziciju, Kina je već daleko odmakla u jednoj od ključnih oblasti - proizvodnji električne energije iz vetra. Sa više od pola svetskog rasta u vetroenergiji poslednjih godina, Peking danas drži apsolutno vodeću poziciju na planeti, daleko ispred svih konkurenata.
Prema najnovijim podacima iz energetskih statistika i Svetskog udruženja za energiju vetra (WWEA), u prvoj polovini 2025. godine Kina je instalirala oko 51,4 GW novih vetroelektrana, pa ukupan kapacitet vetroenergije u Kini sada premašuje 600 gigavata instalirane snage (0,6 teravata), što je značajan porast u odnosu na prethodne godine i više nego što Evropska unija i Sjedinjene Države imaju zajedno.
Tokom samo jedne godine, Kina je dodala oko 80 gigavata novih kapaciteta, što predstavlja 70 odsto svih novih vetroelektrana instaliranih širom sveta.
Državna kineska televizija CGTN ističe da je zemlja već petnaestu godinu zaredom globalni lider po ukupnoj snazi vetroenergije, što jasno pokazuje razmere ove energetske transformacije.
Evropa – velika, ali fragmentisana
Iako tehnološki veoma napredna, Evropa zaostaje za Kinom kada su vetroparkovi u pitanju. Evropa ima snažan vetroenergetski sektor, ali je on raspršen među mnogim državama.
Ukupni kapacitet vetroelektrana na evropskom kontinentu iznosi oko 285 gigavata, pri čemu se najveći deo nalazi u Nemačkoj, Španiji, Velikoj Britaniji i državama Severnog mora, koje prednjače u razvoju morskih vetroparkova.
U energetskom miksu Evropske unije vetar danas učestvuje sa oko 17 odsto ukupne proizvodnje električne energije, što je istorijski maksimum i važan pokazatelj da se kontinent postepeno odvaja od fosilnih goriva, piše WindEurope.
SAD su drugi najveći pojedinačni proizvođač vetroenergije na svetu, ali su i dalje daleko iza Kine. Njihova ukupna instalirana snaga iznosi oko 150 gigavata, a vetar obezbeđuje približno desetinu ukupne električne energije u zemlji.
Iako su SAD pioniri u razvoju velikih vetroparkova, naročito na kopnu u centralnim državama, sporija administrativna procedura i otpori na lokalnom nivou, često usporavaju nove projekte, posebno na moru.
Kina i ostatak sveta
Kina ima najveći ukupni vetroenergetski kapacitet na planeti. Ukoliko bi se sabrali kapaciteti EU i SAD, i dalje bi teško dostigli kinesku ukupnu instalaciju.
Razlika između Kine i zapadnih ekonomija nije samo u brojevima, već i u brzini. Dok se u Evropi i SAD planovi „razvlače” godinama, Kina vetroparkove gradi u rekordnim rokovima, oslanjajući se na snažnu državnu podršku, masovnu industrijsku proizvodnju i sopstvene proizvođače turbina, koji danas snabdevaju i veliki deo svetskog tržišta, prenosi CGTN News.
Upravo ta kombinacija političke strategije i industrijske moći omogućila je Kini da od zemlje zavisne od uglja, postane globalni simbol energetske tranzicije.
U poređenju sa Evropom i Amerikom, Kina danas ne samo da proizvodi više energije iz vetra, već postavlja tempo kojim ostatak sveta pokušava da se prilagodi.
Danas pretvaranje kinetičke energije vazduha u električnu energiju pomoću vetroturbina zauzima centralno mesto u kineskoj energetskoj strategiji, kao ključna komponenta prelaska sa uglja na čistije izvore energije.
Gansu - najmasivniji vetropark na svetu
Prema podacima iz 2024/2025, Kina ima ogroman kapacitet vetroelektrana i u toj zemlji se nalazi i najveći vetropark na svetu.
Kineski Gansu vetropark, poznat i kao Điućuan, po ukupnoj planiranoj snazi i broju turbina, smatra se najvećim na svetu.
Ovaj ogromni kompleks vetroelektrana nalazi se u provinciji Gansu, u zapadnoj Kini, na obodu pustinje Gobi, u blizini grada Điućuana.
Projekt je osmišljen kao jedna od najvećih kolekcija vetroelektrana ikada, sa planiranim ukupnim kapacitetom do 20 gigavata (20 000 megavata). To ga činilo najvećom takvom instalacijom na svetu u vreme kada je kompletiran.
Procene govore da će pri punom kapacitetu, Gansu proizvoditi ogromne količine električne energije, ekvivalentne potrošnji malih država.
Ovaj vetropark je toliko ogroman da satelitski snimci jasno pokazuju raspored turbina na ogromnim površinama zemljišta, jer se prostire na desetinama hiljada hektara i sastoji se od više od 7.000 vetroturbina raspoređenih na više lokacija unutar kompleksa.
Sam vetropark u Gansu će, kada se završi, generisati više od hiljadu miliona megavat-časova godišnje, dovoljno da pokrije potrebe miliona domaćinstava ili industrijskih zona.
Ove brojke pokazuju kako Kina vetroenergiju smatra centralnom tačkom svoje energetske tranzicije.
Morski vetroparkovi i tehnološki napredak
Evropa je lider u tehnološkom i infrastrukturnom razvoju vetroenergije, posebno u ofšor (morskim) instalacijama, mada je ukupan kapacitet i dalje manji od kineskog.
Kineska vlada godinama intenzivno ulaže u razvoj vetroelektrana i na moru. To je deo šire politike da do 2035. značajan deo ukupne potrošnje energije potiče iz nefosilnih izvora, među kojima vetar i sunce imaju najveći udeo.
Proizvela je i 16 MW vetroturbinu koja drži svetski rekord po snazi i sposobna je da proizvede i do 384.100 kWh u jednom danu, što je dovoljno da pokrije potrebe skoro 170 000 ljudi u jednom danu, prenosi CGTN.
Najnovije generacije morskih vetroturbina dosežu i do 26 MW pojedinačnih kapaciteta, sa rotorima od preko 300 metara prečnika, što podiže globalni standard proizvodnje električne energije iz vetra na potpuno novi tehnološki nivo.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
