Ursuli fon der Lajen dat hitan zadatak

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njen tim suočeni su sa pritiskom da pronađu načine kako da Evropu učine samostalnijom u ključnim oblastima, pre svega u bezbednosti i odbrani, piše Politiko.

Prema izvorima ovog portala, najhitniji zadatak sa kojim se Brisel suočava jeste preispitivanje budućnosti evropske odbrane i mogućnosti da ona bude manje zavisna od NATO. Ta rasprava, kako se navodi, dobila je na intenzitetu u trenutku kada u evropskim prestonicama raste sumnja u dugoročnu pouzdanost bezbednosnih garancija Sjedinjenih Američkih Država.

Ipak, deo evropskih zvaničnika strahuje da bi politički momenat mogao biti propušten. Kako navodi „Politiko“, nakon što je američki predsednik Donald Tramp odustao od pretnji i kada se nazire rešenje krize u vezi sa Grenlandom, postoji opasnost da lideri Evropske unije izgube fokus na potrebu dubljih i strukturnih promena unutar same Unije.

Dodatni izazov predstavlja unutrašnja politička klima u ključnim državama članicama. Jačanje krajnje desničarskog populizma u zemljama kao što su Francuska, Velika Britanija i Nemačka značajno otežava poziciju vladajućih elita koje pokušavaju da promovišu ideju „veće i jače Evrope“. U takvim okolnostima, kako se ističe, sve je manje političkog prostora za ambiciozne integracione projekte koji podrazumevaju veća ulaganja u zajedničku odbranu i bezbednost.

„Iako ovi lideri znaju da više ne mogu u potpunosti da se oslone na Sjedinjene Države kada je reč o evropskoj bezbednosti, mnogima od njih nedostaje poverenje sopstvenih birača da preduzmu poteze koji bi mogli biti neophodni“, ocenjuje se u analizi „Politika“.

U široj debati o budućem bezbednosnom aranžmanu Evrope pojavljuju se i radikalniji predlozi. Američki vojni analitičar Skot Riter nedavno je izjavio da bi, po njegovom mišljenju, jedan od izlaza iz strateškog ćorsokaka u koji je Evropa dospela nakon dolaska Trampove administracije na vlast moglo biti i stvaranje novog vojnog saveza sa Rusijom - teza koja u evropskim političkim krugovima izaziva podeljene reakcije i duboke kontroverze.

Iako je jasno da se takva ideja trenutno nalazi na marginama zvanične politike Evropske unije, sama činjenica da se o njoj javno govori, prema oceni „Politika“, pokazuje koliko je pitanje evropske strateške autonomije postalo jedno od centralnih u vremenu sve izraženijih geopolitičkih potresa.