„Ateš” seje strah u ruskoj pozadini

Prošlog vikenda voz kojim su na prve borbene linije u Ukrajini transportovani oružje i pripadajuća oprema neočekivano je zaustavljen. Razlog je bio – nestanak struje. Ali kako je ubrzo razjašnjeno, reč je o sabotaži koju su sproveli pripadnici pokreta „Ateš”, organizacije krimskih Tatara, osnovane u septembru 2022, koja se bori protiv ruske vojske i već broji 52.000 pripadnika, uključujući i oko 4.000 Rusa.

U proglasu „Ateša” (u prevodu vatra, oganj) vrlo nedvosmisleno stoji: „Shvatili smo da Krim i druge od strane Rusa zauzete teritorije ne mogu prosto da čekaju na oslobođenje. Moramo da radimo na sistemskom kolapsu njihove vojne mašinerije iznutra i stvorimo atmosferu u kojoj će se svaki ruski vojnik na našem tlu osećati nebezbedno, a njihova logistika, oprema i štab biti pretvoreni u pepeo. Moramo postati trn u oku okupatoru iznutra!”

Vreme velikih ratova, sličnih onim vođenim u 20. veku, kao da ostaje iza nas, slažu se poznavaoci. Ipak, to ne znači da će oružje konačno zaćutati. Tako ne razmišljaju ni oni koji ga proizvode, a njih je sve više i sve su uspešniji. Industrija naoružanja dobila je ratom u Ukrajini novi zamah, jednako zahvaljujući tehnološkom napretku, kao i promenom načina ratovanja koji sve više uključuje diverzantske akcije uz upotrebu bespilotnih letelica i sličnih novotarija.

Podsetimo, 6. maja 2023. u blizini grada Nižnji Novgorod u eksploziji bombe podmetnute pod automobil teško je povređen ruski pisac i politički aktivista Zahar Prilepin. Odgovornost za taj napad preuzeo je upravo „Ateš”, koji je saopštio i da je Prilepina ciljao već nekoliko meseci.

Nakon puča u Kijevu 2014. godine, koji je i Zapad podržao, Prilepin se pojavio kao žestoki pristalica Donjecka i Luganska, koji su se otcepili od Ukrajine i kasnije pridružili Rusiji.

Dodajmo da se na meti terorista u avgustu prošle godine našla i Darja Dugina, kćerka ruskog filozofa Aleksandra Dugina. Akcija je pripisana ukrajinskim diverzantskim jedinicama, mada je veliki deo poznavalaca mišljenja da i iza ovog napada stoje pripadnici „Ateša”.

Kako navode iz ove grupacije, trenutno je u toku rat iscrpljivanja i uloga unutrašnjeg otpora postaje sve značajnija.

„Okupatori ne mogu da čuvaju svaki kamion ili svaki metar železnice u svojoj pozadini. Radimo na sistemskom kolapsu ruske vojne mašinerije iznutra. Osiguravamo da se svaki ruski vojnik na našem tlu oseća nebezbedno, a njihova logistika, oprema i štab pretvore u pepeo”, objašnjavaju u pokretu.

U uspehe „Ateša” ubraja se i podmetanje požara u komunikacioni toranj vojne protivvazduhoplovne odbrane u Moskovskoj oblasti. „Naši agenti izveli su uspešnu diverzantsku operaciju udarivši na važan element sistema”, stoji u saopštenju organizacije.

Ovaj toranj služio je kao komunikacioni i komandni centar cele jedinice. Obezbeđivao je radio-relejne komunikacije za brzu razmenu informacija i naređenja između komande i potčinjenih delova protivvazduhoplovne odbrane. U tornju se, takođe, nalazila oprema za elektronsko izviđanje i presretanje signala, što je ključno za dobijanje informacija o situaciji u regionu. „Neprijateljska pozadina nije bezbedna zona. Agenti ’Ateša’ deluju u centralnim regionima Rusije, slabeći ključne vojne kapacitete ruskih oružanih snaga”, saopšteno je.

U novim globalnim okolnostima jasno ocrtanim kako ratom u Ukrajini, tako i onim u Gazi, ali i dramatičnim promenama u sferi politike viđenim u akciji otmice predsednika Venecuele Nikolasa Madura, pretnjama Iranu ili nedvosmislenoj nameri SAD da se u evropska pitanja uplete zahtevom za preuzimanje Grenlanda, o ratu se priča iz sasvim drugog ugla.

Tehnološki napredak i stvaranje oružja sposobnog da u kratkom vremenskom periodu dosegne svaku tačku na našoj planeti kao da su malo primirili one koji su se kleli u moć nuklearnog potencijala. Shvaćeno je da se njime ne dobijaju ratovi koliko se priziva opšta apokalipsa. Te logike su se prihvatile i, uslovno rečeno, manje borbene formacije koje, zahvaljujući široko razvijenoj i tehnološki savremenoj diverzantskoj sposobnosti, relativno lako udaraju po pozadini protivnika, pa i njegovoj centralnoj komandi. Ovo, naravno, ne znači da grupacije poput „Ateša” i sličnih mogu da dobiju rat protiv zvanične vojske. Ipak, nijedna komanda neće na njihovo delovanje gledati olako.

Uzgred, krimski Tatari, kojih, prema zvaničnim podacima, na crnomorskom poluostrvu ima do 280.000, turskog su i uzbekistanskog porekla, a njihov broj u dijaspori dostiže čak osam miliona. Sasvim respektabilna snaga.