S maskarom na Grenland

Uvek sam se pitala kako kišobrani mogu, a neki drugi predmeti, s manje metala, ne mogu da se unose u avio-kabine. Na štetu moje teze, nijedan akcioni film nije dalje razradio kako kišobranske žice mogu da upotrebe teroristi i kriminalci, niti kako da ih dobri momci dovitljivo iskoriste u odbrani putnika i letelice. Potajno sam se nadala da će glavne heroine mog imaginarnog filma biti stjuardese koje će u obračunu s lošim momcima nadvladati teroriste još „metalnijim” oružjem – aluminijskim otvaračima za konzerve, koji su mi takođe uvek bili sumnjivi, poređani kao „bokseri” Brus Lija na njihovim lepo manikiranim prstima. 
A onda se svet promenio. Na povratku iz glavnog štaba NATO-a za transformacije u Norfolku, u Virdžiniji, 2024. godine, valjda još pod merama posle 11. septembra, iz kofera mi je trajno oduzet originalno upakovan, sinu namenjen, „zipo” upaljač sa insignijama NATO-a. Bez komplementarnog benzina. Nikad im to nisam oprostila. Za maskaru sam već bila upozorena, pa je nisam ni nosila, kao ni ostale „tečnosti” za ispiranje usta i skidanje šminke. Sećam se i žute linije na jedno pet metara od ček-in šaltera, na kojoj je pisalo: posle ove tačke zabranjeno je šaliti se s bezbednosnim merama. Okej, ljudi su izginuli, CIA, DHS i drugi znaju više od mene i svih nas drugih, opreza nikad naodmet, nekako se očito moglo iz kabine doći do donjeg dela gde su koferi, pogoditi u kojem je upakovani upaljač (mada bez benzina), ali oko maskare u tom kontekstu mi je i dalje sve bilo nejasno. Jasno mi je da je mogla biti fatalna za mnoge muškarce oko Brižit Bardo, ali kao smrtonosno terorističko sredstvo? Gde bih utaknula rešo da je rastopim da bih je sjedinila sa „oral B” u neko smrtonosno eksplozivno jedinjenje, ako ne uspem da dođem do skrivenog „zipa” (bez benzina), osim ako nema USB port? „Netfliksu” se nisam na vreme javila... 
A onda se svet opet promenio. Konačno mi je postalo jasno zašto je maskara smrtonosno oružje, makar za suverenitet i integritet Grenlanda i Danske. Naime, Ronald Loder, jedini naslednik 29 milijardi vredne kozmetičke kompanije „Este Loder”, koji je išao na isti fakultet kao i Donald Tramp, počeo je pre nekoliko godina intenzivno da otvara kompanije i investira u Danskoj i na Grenlandu. Jedna od njih je za flaširanje sveže vode, što je takođe luksuzna roba, o čijoj trgovini Loder zna sve. Bio je veliki finansijer tokom prve Trampove kampanje i gost na svečanosti povodom druge inauguracije. 
U kolumni za „Njujork post” Ronald Loder je februara 2025. godine napisao: „Trampov koncept o Grenlandu nikad nije bio apsurdan – on je strateški. Godinama sam radio s vladom i biznismenima Grenlanda na razvoju strateških investicija, iako je Bajdenova administracija, što me ne iznenađuje, ignorisala i potcenjivala tu ogromnu mogućnost.”
Inače, jedan od glavnih Loderovih poslovnih partnera na Grenlandu je Jorgen Vaver Johansen, muž sadašnje ministarke spoljnih poslova Grenlanda, što se retko spominje. To je gospođa koja je zagađivala čist vazduh pušeći s kolegama naslonjena na haubu vozila u pauzama pregovora s Trampom, a posle nam u suzama saopštava kako su isti bili teški. Ne znam da li se razvodi zbog muževljevih dilova ili će uskoro imati vilu na nekom od toplih ostrva, možda nekad u danskom vlasništvu. 
Hold my Cointrau. Ako se ovoj „sitnici” koja se retko spominje doda i to da je jedan od razloga velike američke zainteresovanosti za Grenland i to što hladno tlo omogućava idealne uslove za smeštaj ogromnih objekata za čuvanje informatičkih podataka koji troše ogromnu energiju za hlađenje, pitanje je kome je ikad oružani sukob na Grenlandu i raspad NATO-a uopšte bio na pameti. Tramp, kao što je i praksa, krene maksimalistički znajući tačno sve vreme šta mu je suštinski cilj. A s druge strane, pre će biti kao u onom vicu o kokoški i petlu koji se na nju namerio, a ona u odbranu časti počne da trči oko kokošinjca. Makar par krugova... Velika je verovatnoća da se će se cela saga završiti „ekstrateritorijalnošću” američkih vojnih baza, vrlo niskom rudnom rentom koju će Ameri plaćati za tu vrstu aktivnosti i „vin-vin” poslovnim aranžmanima, za koje sami Grenlanđani, a očito ni Danci, nemaju sredstava da ih sami finansiraju. 
Ispostaviće se da je generalni sekretar NATO-a Mark Rute ponovo pokazao globalno vredan talenat i odsustvo sujete u odnosu s Donaldom Trampom u korist svih nas. Evropljanima, ali i drugim zapadnjacima, ostaje da se pitaju da li je sa porastom kvaliteta života i razvojem tehnologija uopšte moguće, čak i kad je obavezujuće, mobilisati građane da ginu za bilo šta, pa i direktan napad na vlastitu zemlju, a kamoli saveznike (ako nije pristojno plaćeno kao u Avganistanu i Iraku). Zapadnjačka Velika generacija, rođena između 1901. i 1927. godine, čije je živote znatno oblikovala Velika ekonomska depresija, bila je izgleda poslednja spremna da izgine za patriotizam i dužnost . Setite se Glena Milera. Imao je sve – talenat, novac, slavu i porodicu, ali je dobrovoljno otišao da pomaže savezničkim trupama u borbi protiv Nemaca i poginuo. 
Ona dva slovenačka vojnika Mujo i Haso, koji je ovih dana trebalo da odu na Grenland, odraz su promašenih ideologija 21. veka, koje nam brane da im pravo ime spomenemo zarad zaludele političke korektnosti i simbola uzaludnih identitetskih vouk kulturnih ratova, kojima je Zapad zamenio istinske. U ovim novima se do poslednje kapi tuđe krvi u javnom prostoru, po cenu simboličkog ubistva – kanselovanja, vouk ratnici bore za njihovo, i prava svih preostalih 35 vojnika NATO-a planiranih za slanje na Grenland, da nose maskaru. Letalno.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista