С маскаром на Гренланд

Увек сам се питала како кишобрани могу, а неки други предмети, с мање метала, не могу да се уносе у авио-кабине. На штету моје тезе, ниједан акциони филм није даље разрадио како кишобранске жице могу да употребе терористи и криминалци, нити како да их добри момци довитљиво искористе у одбрани путника и летелице. Потајно сам се надала да ће главне хероине мог имагинарног филма бити стјуардесе које ће у обрачуну с лошим момцима надвладати терористе још „металнијим” оружјем – алуминијским отварачима за конзерве, који су ми такође увек били сумњиви, поређани као „боксери” Брус Лија на њиховим лепо маникираним прстима. 
А онда се свет променио. На повратку из главног штаба НАТО-а за трансформације у Норфолку, у Вирџинији, 2024. године, ваљда још под мерама после 11. септембра, из кофера ми је трајно одузет оригинално упакован, сину намењен, „зипо” упаљач са инсигнијама НАТО-а. Без комплементарног бензина. Никад им то нисам опростила. За маскару сам већ била упозорена, па је нисам ни носила, као ни остале „течности” за испирање уста и скидање шминке. Сећам се и жуте линије на једно пет метара од чек-ин шалтера, на којој је писало: после ове тачке забрањено је шалити се с безбедносним мерама. Океј, људи су изгинули, ЦИА, ДХС и други знају више од мене и свих нас других, опреза никад наодмет, некако се очито могло из кабине доћи до доњег дела где су кофери, погодити у којем је упаковани упаљач (мада без бензина), али око маскаре у том контексту ми је и даље све било нејасно. Јасно ми је да је могла бити фатална за многе мушкарце око Брижит Бардо, али као смртоносно терористичко средство? Где бих утакнула решо да је растопим да бих је сјединила са „орал Б” у неко смртоносно експлозивно једињење, ако не успем да дођем до скривеног „зипа” (без бензина), осим ако нема УСБ порт? „Нетфликсу” се нисам на време јавила... 
А онда се свет опет променио. Коначно ми је постало јасно зашто је маскара смртоносно оружје, макар за суверенитет и интегритет Гренланда и Данске. Наиме, Роналд Лодер, једини наследник 29 милијарди вредне козметичке компаније „Есте Лодер”, који је ишао на исти факултет као и Доналд Трамп, почео је пре неколико година интензивно да отвара компаније и инвестира у Данској и на Гренланду. Једна од њих је за флаширање свеже воде, што је такође луксузна роба, о чијој трговини Лодер зна све. Био је велики финансијер током прве Трампове кампање и гост на свечаности поводом друге инаугурације. 
У колумни за „Њујорк пост” Роналд Лодер је фебруара 2025. године написао: „Трампов концепт о Гренланду никад није био апсурдан – он је стратешки. Годинама сам радио с владом и бизнисменима Гренланда на развоју стратешких инвестиција, иако је Бајденова администрација, што ме не изненађује, игнорисала и потцењивала ту огромну могућност.”
Иначе, један од главних Лодерових пословних партнера на Гренланду је Јорген Вавер Јохансен, муж садашње министарке спољних послова Гренланда, што се ретко спомиње. То је госпођа која је загађивала чист ваздух пушећи с колегама наслоњена на хаубу возила у паузама преговора с Трампом, а после нам у сузама саопштава како су исти били тешки. Не знам да ли се разводи због мужевљевих дилова или ће ускоро имати вилу на неком од топлих острва, можда некад у данском власништву. 
Hold my Cointrau. Ако се овој „ситници” која се ретко спомиње дода и то да је један од разлога велике америчке заинтересованости за Гренланд и то што хладно тло омогућава идеалне услове за смештај огромних објеката за чување информатичких података који троше огромну енергију за хлађење, питање је коме је икад оружани сукоб на Гренланду и распад НАТО-а уопште био на памети. Трамп, као што је и пракса, крене максималистички знајући тачно све време шта му је суштински циљ. А с друге стране, пре ће бити као у оном вицу о кокошки и петлу који се на њу намерио, а она у одбрану части почне да трчи око кокошињца. Макар пар кругова... Велика је вероватноћа да се ће се цела сага завршити „екстратериторијалношћу” америчких војних база, врло ниском рудном рентом коју ће Амери плаћати за ту врсту активности и „вин-вин” пословним аранжманима, за које сами Гренланђани, а очито ни Данци, немају средстава да их сами финансирају. 
Испоставиће се да је генерални секретар НАТО-а Марк Руте поново показао глобално вредан таленат и одсуство сујете у односу с Доналдом Трампом у корист свих нас. Европљанима, али и другим западњацима, остаје да се питају да ли је са порастом квалитета живота и развојем технологија уопште могуће, чак и кад је обавезујуће, мобилисати грађане да гину за било шта, па и директан напад на властиту земљу, а камоли савезнике (ако није пристојно плаћено као у Авганистану и Ираку). Западњачка Велика генерација, рођена између 1901. и 1927. године, чије је животе знатно обликовала Велика економска депресија, била је изгледа последња спремна да изгине за патриотизам и дужност . Сетите се Глена Милера. Имао је све – таленат, новац, славу и породицу, али је добровољно отишао да помаже савезничким трупама у борби против Немаца и погинуо. 
Она два словеначка војника Мујо и Хасо, који је ових дана требало да оду на Гренланд, одраз су промашених идеологија 21. века, које нам бране да им право име споменемо зарад залуделе политичке коректности и симбола узалудних идентитетских воук културних ратова, којима је Запад заменио истинске. У овим новима се до последње капи туђе крви у јавном простору, по цену симболичког убиства – канселовања, воук ратници боре за њихово, и права свих преосталих 35 војника НАТО-а планираних за слање на Гренланд, да носе маскару. Летално.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа