EU doživela još jedan raskol

Evropska unija se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim nesuglasicama oko načina na koji bi trebalo smanjiti emisije štetnih gasova u pomorskom saobraćaju, u trenutku kada Brisel formalno zagovara ubrzani prelazak na čistija goriva. Kako prenosi Euraktiv, zemlje članice nisu uspele da postignu jedinstven stav, što je dovelo do odlaganja ključnih odluka na međunarodnom nivou.

Prema navodima portala, spor je izbio tokom rasprava u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji, gde se razgovara o sporazumu koji bi obavezao brodarsku industriju na postepeni prelazak sa fosilnih na čistija goriva. Iako je Evropska unija ranije podržala ambiciozan plan postizanja ugljenične neutralnosti u ovom sektoru, Grčka i Kipar su se uzdržali od glasanja, navodno zbog pretnji sankcijama iz Sjedinjenih Američkih Država. Takav ishod odložio je konačnu odluku za najmanje godinu dana.

Euraktiv navodi da su pojedine članice, među kojima su Danska i Holandija, vodile konsultacije sa Kinom, koja je pokazala spremnost za kompromis u vezi sa propisima o emisijama iz brodarstva. Nasuprot tome, Grčka je podržala stav SAD i Saudijske Arabije, koji predviđaju korišćenje tečnog prirodnog gasa kao prelaznog goriva. Taj pristup je u suprotnosti sa originalnom strategijom EU, koja podrazumeva postepeno ukidanje fosilnih goriva.

Evropska komisija saopštila je da je spremna da posreduje i olakša dijalog među članicama kako bi se pronašao kompromis. Ipak, kako ističe Euraktiv, Uniji trenutno nedostaje jedinstven i koherentan stav koji bi joj omogućio snažniju poziciju u daljim međunarodnim pregovorima.

Podsetimo, EU planira da do 2040. godine smanji emisiju gasova staklene bašte za 90 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvoreno je podržala sporazum Ujedinjenih nacija o smanjenju emisija iz pomorskog saobraćaja i kritikovala klimatsku politiku aktuelne američke administracije.

Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp povukao je Sjedinjene Države iz Pariskog sporazum o klimi, što je dodatno zakomplikovalo globalne napore da se postigne dogovor o klimatskim obavezama u jednom od najzagađujućih sektora svetske ekonomije.