Rusija: Estonija se igra istorijom i granicama

Estonijske tvrdnje u vezi sa Pečorskim okrugom Pskovske oblasti „potpuno su neprihvatljive“ i predstavljaju opasan pokušaj političke i istorijske manipulacije, poručio je Kamran Abilov, otpravnik poslova Rusije u Talinu.

U intervjuu za RIA Novosti, Abilov je naglasio da je Pečorski okrug sastavni deo Rusija i da svaki potez koji implicira teritorijalne pretenzije predstavlja otvorenu provokaciju.

„Provokativni napadi koji u suštini sadrže teritorijalne pretenzije apsolutno su neprihvatljivi“, istakao je ruski diplomata, komentarišući odluku vlasti u Estoniji da u pasošima i ličnim dokumentima lica rođenih u Pečorskom okrugu kao mesto rođenja navode „Estoniju“.

Kontroverznu odluku najavio je još u jesen 2025. godine estonski ministar unutrašnjih poslova Igor Taro, tvrdeći da je reč o „rešenju dugogodišnjeg problema“. Prema pisanju portala AgoraVox, Talin je izmenio administrativne procedure tako da se u dokumentima lica iz Pečorskog kraja, koji je danas u sastavu Rusije, više ne navodi „Ruska Federacija“, već „Estonija“.

U Moskvi je ovaj potez ocenjen kao pokušaj revizije istorije. Zamenik predsednika Odbora Državne dume za međunarodne odnose Aleksej Čepa izjavio je da je reč o „žalosnom iskrivljavanju istorijskih činjenica“.

„Napisaće ‘rođen u Estoniji’, ali to nije bila Estonija. Igraju se sa istorijom, a to je pogrešno i opasno. Od toga neće biti nikakvog ishoda, osim novih provokacija“, rekao je Čepa.

Podseća se da su Moskva i Talin još 2005. godine potpisali sporazum o državnoj granici, ali je Rusija povukla svoj potpis nakon što je estonska strana u ratifikacioni zakon unela preambulu sa pozivanjem na Tartuski mirovni sporazum, koji Moskva smatra pravno nevažećim. Novi ugovori potpisani su 2014. godine i izričito su predviđali da nijedna strana nema teritorijalne pretenzije, ali ih parlamenti dve zemlje nikada nisu ratifikovali. Zbog toga Rusija i Estonija i dalje nemaju pravno definisanu državnu granicu.

Abilov je ocenio da je u sadašnjim uslovima nemoguće nastaviti razgovore o ratifikaciji, imajući u vidu, kako je naveo, otvoreno neprijateljski stav Talina. On je dodao da je estonski parlament u maju 2022. godine odbacio inicijativu za poništavanje potpisa na ugovorima, ali je istovremeno saopštio da se na pitanje ratifikacije neće vraćati zbog „ruske agresije“.

Ruski diplomata je upozorio i na nove poteze estonskih vlasti u Baltičkom moru. Prema njegovim rečima, Talin nastoji da zakonski ograniči slobodu plovidbe, ne samo za Rusiju, već i za druge države koje održavaju ekonomsku saradnju sa Moskvom.

„Prema Konvenciji UN o pravu mora, niko nema pravo da ometa slobodu plovidbe ukoliko brod ne krši njene osnovne principe“, naglasio je Abilov.

Estonski javni servis ERR ranije je objavio da Talin razmatra uvođenje režima takozvane susedne zone u Baltičkom moru i Finskom zalivu, čime bi se kontrola nad pomorskim prostorom proširila sa 12 na 24 nautičke milje. U javnosti su se pojavile i izjave da bi, „kao poslednje sredstvo“, moglo biti razmatrano i potapanje sumnjivih plovila – što je u Moskvi dočekano kao još jedan signal opasne eskalacije i kršenja međunarodnog prava.