Ne­ki su bi­li kom­ši­je

Iz­lo­žba na en­gle­skom je­zi­ku „So­me We­re Ne­ig­hbors”,  po­vo­dom Me­đu­na­rod­nog da­na se­ća­nja na Ho­lo­ka­ust, otvo­re­na je ju­če u ga­le­ri­ji „Atri­jum” u Bi­bli­o­te­ci gra­da Be­o­gra­da (BGB). Po­stav­ku, ko­ja će tra­ja­ti do 13. fe­bru­a­ra, či­ni dva­de­se­tak pa­noa sa tek­sto­vi­ma i fo­to­gra­fi­ja­ma. Otvo­rio ju je Ne­nad Mi­le­no­vić, di­rek­tor Bi­bli­o­te­ke, u pri­su­stvu Erin Kot­haj­mer, še­fi­ce Kan­ce­la­ri­je za od­no­se s jav­no­šću am­ba­sa­de Sje­di­nje­nih Dr­ža­va, i Bo­ja­na Ar­bu­ti­ne, di­rek­to­ra Mu­ze­ja žr­ta­va ge­no­ci­da.

Mi­le­no­vić je pod­se­tio da je 27. ja­nu­a­ra 1945. go­di­ne oslo­bo­đen na­ci­stič­ki kon­cen­tra­ci­o­ni lo­gor Aušvic, „sim­bol Ho­lo­ka­u­sta, gde je ubi­je­no naj­ma­nje mi­li­on lju­di, pre sve­ga Je­vre­ja iz ce­le oku­pi­ra­ne Evro­pe”, pre­no­si Tan­jug.

Iz­lo­žba, ko­ju su pri­re­di­li BGB i am­ba­sa­da SAD, na po­se­ban na­čin po­se­ti­o­ci­ma pri­bli­ža­va „uža­sne i mon­stru­o­zne stva­ri” ko­je su se de­ša­va­le u to­ku Ho­lo­ka­u­sta u na­ci­stič­koj oku­pi­ra­noj Evro­pi.

Go­vo­re­ći o na­zi­vu iz­lo­žbe „Ne­ki su bi­li kom­ši­je”, Mi­le­no­vić je re­kao da su od po­čet­ka na­ci­stič­ke vla­da­vi­ne u Ne­mač­koj 1933. go­di­ne do kra­ja Dru­gog svet­skog ra­ta 1945. „mno­gi bi­li kon­for­mi­sti ko­ji su gle­da­li da se uskla­de sa vla­šću, da pre­ži­ve, ne­ki su do­bro­volj­no sa­ra­đi­va­li i ću­ta­li, dok su dru­gi bi­li žr­tve Ho­lo­ka­u­sta”.

Po­stav­ka je po­sve­će­na po­gle­du na Ho­lo­ka­ust iz ugla onih ko­ji su sa­ra­đi­va­li sa re­ži­mom, ko­ji su di­rekt­no ili in­di­rekt­no do­pri­no­si­li Ho­lo­ka­u­stu i onih ko­ji su ću­ta­li, „kao i naj­bol­ni­joj stra­ni – žr­tva­ma”. Cilj je da oni ko­ji po­gle­da­ju iz­lo­žbu pro­ba­ju da se po­i­sto­ve­te sa žr­tva­ma.

– Po­en­ta iz­lo­žbe je da sva­ko po­mi­sli: „A šta da sam ja bio ta­mo, a šta da se me­ni to de­si­lo?” – is­ta­kao je Mi­le­no­vić.

Od vi­še od šest mi­li­o­na stra­da­lih u Ho­lo­ka­u­stu,  pre­ma nje­go­vim re­či­ma, za oko pet mi­li­o­na se zna­ju ime­na, a jed­na od po­en­ti iz­lo­žbe je i da se žr­tve de­a­no­ni­mi­zu­ju.

Na Me­đu­na­rod­ni dan se­ća­nja na Ho­lo­ka­ust, is­ta­kla je Kot­haj­me­ro­va, „oda­je­mo po­čast za šest mi­li­o­na Je­vre­ja ko­je su ubi­li na­ci­sti i nji­ho­vi sa­rad­ni­ci, kao i mi­li­o­ni­ma dru­gih ko­ji su stra­da­li ali i pre­ži­ve­li­ma či­ja nas hra­brost in­spi­ri­še da se su­prot­sta­vi­mo an­ti­se­mi­ti­zmu”. Za ve­ći­nu žr­ta­va, ka­ko je na­ve­la, ne po­sto­ji grob i po­ne­kad je sa­mo je­dan do­ku­ment je­di­ni do­kaz da je ne­ki ži­vot po­sto­jao.

Na­gla­siv­ši „du­bo­ku ljud­sku tra­ge­di­ju Ho­lo­ka­u­sta”, Kot­haj­me­ro­va je do­da­la da je „od pre­sud­ne va­žno­sti da ni­ka­da ne za­bo­ra­vi­mo”.

– Iz­lo­žba do­la­zi iz Me­mo­ri­jal­nog mu­ze­ja Ho­lo­ka­u­sta SAD i kroz svo­je ar­te­fak­te i pri­če nas pod­se­ća na ot­por­nost ljud­skog du­ha i na na­šu od­go­vor­nost da se su­o­či­mo sa mr­žnjom i ne­to­le­ran­ci­jom – is­ta­kla je Kot­haj­me­ro­va.

Me­mo­ri­jal­ni mu­zej Ho­lo­ka­u­sta SAD u Va­šing­to­nu jed­na je od dve vo­de­će in­sti­tu­ci­je u obla­sti kul­tu­re se­ća­nja ko­je se ba­ve isto­ri­jom Dru­gog svet­skog ra­ta.

– Pre 81 go­di­nu pri­pad­ni­ci Cr­ve­ne ar­mi­je su oslo­bo­di­li fa­bri­ku smr­ti, je­dan od naj­ve­ćih lo­go­ra ko­ji je pro­gu­tao na sto­ti­ne hi­lja­da ne­vi­nih ži­vo­ta, uglav­nom je­vrej­skog na­ro­da, i ko­ji je po­stao sim­bol stra­da­nja svih ne­vi­nih lju­di to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta – re­kao je Ar­bu­ti­na, pod­se­tiv­ši da je 1945. go­di­ne „po­ra­že­na jed­na od naj­o­zlo­gla­še­ni­jih ide­o­lo­gi­ja” – na­ci­zam.

Ar­bu­ti­na je do­dao da „mo­ra­mo bi­ti sve­sni da su ide­ja i ide­o­lo­gi­ja an­ti­se­mi­ti­zma, fa­ši­zma i dru­gih ko­je na­no­se zlo čo­ve­čan­stvu i da­lje pri­sut­ne, tu ide­ju ne mo­že­te da ubi­je­te oruž­jem, ten­ko­vi­ma i avi­o­ni­ma, već svo­jim zna­njem i se­ća­njem”.

– Kroz ovu iz­lo­žbu mo­že da se vi­di ka­ko je je­dan na­rod, ko­ji je va­žio za stub Evro­pe, bio pod­vrg­nut to­ta­li­tar­noj ide­o­lo­gi­ji, ka­ko mu se me­nja­la svest i ka­ko je jed­na po­li­tič­ka ide­ja i ide­o­lo­gi­ja us­pe­la da od tog na­ro­da na­pra­vi ma­ši­ne­ri­ju smr­ti – na­veo je Ar­bu­ti­na i do­dao da je bit­no da se „pod­se­ti­mo i ne za­bo­ra­vi­mo ogrom­no stra­da­nje je­vrej­skog na­ro­da, ali i srp­skog, rom­skog i svih ne­du­žnih lju­di ko­ji su stra­da­li to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta”.

Ar­bu­ti­na je pod­se­tio i da su pri­pad­ni­ci srp­skog na­ro­da ubi­ja­ni u to­ku dva svet­ska ra­ta i u to­ku ra­to­va de­ve­de­se­tih, od­no­sno da je na nje­mu „iz­vr­šen ge­no­cid na pro­sto­ru Ne­za­vi­sne Dr­ža­ve Hr­vat­ske i broj­ni zlo­či­ni na pod­ruč­ju oku­pi­ra­ne Sr­bi­je od stra­ne oku­pa­to­ra”.