Macut: Za žene preduzetnice 204 miliona dinara iz budžeta

Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut je danas, zajedno sa potpredsednicom Vlade i ministarkom privrede Adrijanom Mesarović, uručio rešenja za programe podsticaja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo i za razvoj starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti, i tom prilikom istakao da je za žene preduzetnice kao podrška iz budžeta izdvojeno 204 miliona dinara.

Macut je ukazao da je podrška ženskom preduzetništvu, kao i razvoju starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti, pokazatelj da Srbija vidi, razume i podržava one koji stvaraju vrednost sopstvenim radom, znanjem i upornošću. „Žene preduzetnice u Srbiji nisu samo važan deo naše ekonomije – one su njen pokretač. One pokreću male i srednje biznise, zapošljavaju, ostaju u svojim sredinama i grade lokalne zajednice. Često preduzimaju veći rizik, sa manje početnog kapitala i više odgovornosti”, rekao je predsednik Vlade.

On je dodao da program finansijske podrške ženskom preduzetništvu olakšava pristup kapitalu, smanjuje finansijski rizik i daje podsticaj da se ide dalje u razvoj, zapošljavanje i stabilno poslovanje.

„Sa ukupno 204 miliona dinara opredeljenih sredstava, država jasno pokazuje da veruje u potencijal žena koje vode i razvijaju biznise širom Srbije”, rekao je Macut, prenosi Tanjug.

Istakao je da je posebno važno to što država podržava i stare i umetničke zanate, jer zanati nisu prošlost, već predstavljaju identitet, tradiciju i autentičnu vrednost Srbije.

„U današnjem vremenu zanatlije opstaju zahvaljujući znanju koje se prenosi generacijama, zahvaljujući kvalitetu, originalnosti i posvećenosti. Zato ovaj program nije samo finansijska podrška – on je poruka poštovanja”, poručio je predsednik Vlade Srbije. Kako je rekao, podatak da se ove godine prijavilo 256 zanatlija, što je znatno više nego prethodne, govori da je država poslala pravi signal i da su ga ljudi prepoznali.

„Država želi da zanati ne nestanu, već da se razvijaju, modernizuju i pronađu svoje mesto i na domaćem i na međunarodnom tržištu”, poručio je Macut.

„Veliki broj preduzetnika koji se bave i ženskim preduzetništvom, ali i starim i umetničkim zanatima, dobilo i podršku i zapravo dobilo jednu pomoć i podršku za razvoj i nastavak onoga čime se bave. Ja mislim da država Srbija na ovaj način i prepoznaje napore ljudi kao čuvanju onoga što predstavlja i kulturni identitet, kulturno i blago i nasledđe naše zemlje, ali i da podrži žene u naporu da budu ravnopravni činioci u stvari ekonomskom razvoju naše zemlje”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, rezultati programa podrške pokazuju da bi u narednim godinama trebalo nastaviti sa praksom podrške preduzetnicima jer na taj način država pokazuje da ceni njihov trud.

„Mislim da su nasmejana lica, zadovoljstvo koje smo danas imali da vidimo, koje meni zapravo nekako najviše ovde impresioniralo, je znak da država, da republika Srbija ovo odlično radi, da je program koji je ministarstvo privrede, na čelu sa ministarkom Mesarović i uz koordinaciju sa predsednikom Srbije u periodu koji je bio još od pre nekoliko godina, najbolje pokazuje da treba u stvari nastaviti ovim istim tempom, na isti način proširiti mogućnost da ljudi budu prepoznati. Mislim da je ovo najbolji način da se ljudi identifikuju, da nisu zaboravljeni, ali i da se njihovo pregalaštvo i zanatski rad koji imaju ceni”, poručio je Macut.

Jedna od dobitnica podrške Zorica Jovićević iz sela Prilike kod Ivanjice koja se bavi ručnom izradom ženskih nošnji naglasila je da stari zanati čine deo srpskog nacionalnog identiteta.

„Bavim se starim zanatima, konkretno moja delatnost je ručna izrada ženskih jeleka, odnosno cele ženske nošnje. Pored toga, bavim se izradom elemenata muške narodne nošnje, što se odnosi na šajkače i košulje. Trudim se da spasim još nekoliko starih zanata koji su zaista na ivici opstanka. Stari zanati su deo našeg nacionalnog identiteta i molim svoje kolege koji se bave starim zanatima da ipak pronađu kome će preneti taj zanat da bismo živeli i u budućnosti”, rekla je ona.

Mesarović: Podrška ženskom preduzetništvu olakšava pristup finansijskim sredstvima

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka privrede Adrijana Mesarović je danas, zajedno sa predsednikom Vlade Srbije prof. dr. Đurom Macutom, uručila rešenja za programe podsticaja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za žensko preduzetništvo i za razvoj starih i umetničkih zanata i poslova domaće radinosti, i tom prilikom istakla da Program finansijske podrške ženskom preduzetništvu omogućava lakši pristup finansijskim sredstvima.

Mesarović je istakla da je za program podrške ženskom preduzetništvu u budžetu namenjeno 204 miliona dinara.

„Kroz Program finansijske podrške ženskom preduzetništvu omogućavamo lakši pristup finansijskim sredstvima, smanjenje finansijskog rizika i sigurnije uslove za započinjanje i razvoj poslovanja. Struktura programa predviđa da čak 50 odsto sredstava bude bespovratno, dok će preostalih 50 odsto biti obezbeđeno kroz povoljne kredite Fonda za razvoj ili sopstvena sredstva. Za ovaj program u budžetu Ministarstva privrede obezbeđeno je 204 miliona dinara, dok je ukupno, kroz kombinaciju sopstvenih ulaganja i kredita, po stopi od svega 2,5 odsto na godišnjem nivou, za realizaciju programa dostupno čak 400 miliona dinara”, naglasila je potpredsednica Vlade.

Prema njenim rečima, odobreno je 84 zahteva preduzetnicama koje dolaze iz 18 različitih okruga u Srbiji.

„Sa nama su danas dame iz Novog Pazara, Prijepolja, Bajine Bašte, Pirota, Knjaževca, Mionice, Kanjiže i drugih mesta širom Srbije. Ukupna vrednost investicija premašuje 208 miliona dinara, od čega bespovratna sredstva iznose skoro 100 miliona dinara. Najviše podržanih projekata dolazi iz uslužnih i prerađivačkih delatnosti, što pokazuje da žene preduzetnice u Srbiji razvijaju i tradicionalne i savremene privredne grane”, rekla je Mesarović, prenosi Tanjug.

Ona je istakla da se program podrške ženskom preduzetništvu prirodno nadovezuje na program podrške starim i umetničkim zanatima i poslovima domaće radinosti, jer među onima koji čuvaju stare veštine značajan deo čine žene.

„U vremenu u kojem se sve može napraviti brže, kada nauka, tehnika i tehnologija munjevito napreduju, vi ste odlučili da ostanete sporiji, ali istiniti i dosledni našoj srpskoj tradiciji. Ovde govorimo o starim umetničkim zanatima, o onom delu naše privrede koji nije nastao u instant fabrikama, već u radionicama prenoseći se sa kolena na koleno sa deke na unuka, sa bake na unuku, i zato ovaj projekat upravo za cilj ima to - da pokažemo da smo postojali i pre nas i da će naš srpski indentitet postojati i posle nas, u svim mogućim oblicima, čuvajući svaki aspekt narodnog umeća i stvaralaštva”, rekla je Mesarović. Prema njenim rečima, država je svesna pritisaka pod kojim rade zanatlije, zbog čega sistemski radi na njihovom očuvanju, razvoju i jačanju.

„Svesni smo pritisaka pod kojim radite, konkurencije na tržištu, uvozne robe koja često na određeni način briše identitet i upravo zato država ne sme da vas, kao do 2012. godine, gleda kao marginu, ona mora da vas prepozna kao tihi, ali temeljni stub nacionalne privrede i kulture, i to mi upravo i radimo”, poručila je ona.

Dodala je da stari zanati nisu prošlost, već predstavljaju razliku koja Srbiju ističe u svetu.

„Oni nisu prošlost. Oni su naša razlika u svetu i nešto što nas ističe. U njima su ugrađeni životi predaka, iskustvo i vreme. U njima su ruke naših predaka. Mudri narodi, narodi kontinuiteta, nikada ne propuštaju priliku da takve dokaze svoga trajanja sačuvaju i da ih stave u službu kolektivnog sećanja i ljubavi prema svome rodu”, napomenula je ona.