Pad prihoda od nafte vrši pritisak na Rusiju

Ruski prihodi od nafte, najmoćniji izvor finansija za rat, nalaze se pod sve većim pritiskom, dok Moskva vodi direktne mirovne pregovore sa Kijevom, prvi put posle više meseci, piše Njujork tajms (NYT).

Cena ruske nafte, glavnog izvoznog proizvoda zemlje, opala je pod teretom rastućih globalnih zaliha i zapadnih sankcija povezanih sa ratom. Prošle godine, ruski prihodi od nafte i gasa pali su za skoro četvrtinu, pokazuju podaci Ministarstva finansija, prenosi list.

Kremlj pribegava povećanju poreza i deficitarnoj potrošnji kako bi premostio jaz.

Kako navodi američki list, za sada ima malo znakova da ć e ekonomski napori i svako nezadovoljstvo koje oni izazivaju među poslovnim liderima i javnošću, biti dovoljni da promene proračune predsednika Vladimira Putina o ratu.

Trilateralni pregovori u kojima učestvuju Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države trebalo bi da se nastave u nedelju u Abu Dabiju, glavnom gradu Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ruski narod će, međutim, sa stagnirajućom ekonomijom i dostizanjem granice onoga što Kremlj može da izvuče iz nje, morati da podnese veći deo tereta rata čiji troškovi prelaze oko 170 milijardi dolara godišnje, ocenjuje Njujork tajms.

Rusku trgovinu naftom pogađaju dva faktora, od kojih se prvi odnosi na cene koje su pale od aprila, nakon što je Organizacija zemalja izvoznica nafte odlučila da postepeno povećava proizvodnju nakon godina smanjenja.

Ruska naftna industrija je takođe poslednjih meseci pogođena novim zapadnim sankcijama i pooštrenijim sprovođenjem postojećih.

Pored toga, zbog trenutno prevelike globalne ponude, kupci sada imaju više alternativa za rusku sirovu naftu, navodi se u tekstu Njujork tajmsa.

Ovo nije prvi put da se Putin suočava sa padom cena nafte, ali prethodnih godina, ruska država je imala više opcija i mogla je da smanji rashode, ili da dozvoli da valuta oslabi kako bi popunila budžet, navodi američki list.

Troškovi rata, koji iznose oko 30 procenata ruskog godišnjeg budžeta od 580 milijardi dolara, otežavaju, međutim, smanjenje rashoda, a valuta rublja je ostala jaka.

Podržana ograničenjima uvoza i visokim kamatnim stopama, rublja je skočila za oko 45 procenata u odnosu na američki dolar u 2025. godini.

Kako navodi NYT, jaka rublja znači da vlada dobija manje novca za svaki prodati barel sirove nafte.

Sa smanjenjem opcija, Kremlj nije imao mnogo izbora nego da poveća državni dug, kao i poreze na lične i korporativne dohotke.

Ruska vlada je takođe povećala poreze na manja preduzeća poput pekara i prodavnica, što je izazvalo retko negodovanje među vlasnicima.

Ruski budžetski deficit dostigao je 72 milijarde dolara u 2025. godini, što je nominalno najveći iznos od 2009. godine, prenosi Tanjug.