Jazavac pred sudom

Ne znam ništa o „Slučaju službenika Aleksandra Tijanića”, osim onoga što sam kao i svi, mogla da pročitam u medijima. Radi se, naime, o prvoj svesci edicije „Protiv zaborava” koju izdaje Jukom – Komitet pravnika za ljudska prava. U toj publikaciji Tijanić je, između ostalog, opisan i kao čovek čije je javno delovanje bilo deo pripreme za atentat na Zorana Đinđića. Zbog toga je Tijanić tužio izdavača, predsednicu Jukoma, Biljanu Kovačević-Vučo. Cela priča mogla bi da bude njihova stvar – sukob između Tijanića, sa jedne strane, i Biljane Kovačević-Vučo i Bebe Popovića, nekadašnjeg šefa vladinog biroa za medijesa druge, da priča koja traje već neko vreme nije i nešto više od obične građanske parnice.

Naime, sećamo se kako je na jednom ročištu u ovom procesu građanina Tijanića protiv građanke Vučo došlo do incidenta, o kome su brujali svi ovdašnji mediji. Biljana Kovačević-Vučo je na suđenje povela svoju publiku, pa je jedan od njenih sledbenika nasrnuo na Tijanića u hodniku suda, posle čega je Tijanić uzvratio. Zatim je, nekom drugom prilikom, jedan revnosni aktivista LDP-a na ulici opsovao Tijanića, posle čega mu je ovaj odgovorio pesnicom u lice.

Nije nelogično zaključiti da Komitetu za ljudska prava nekako odgovara da se suđenja ove vrste završe incidentom, te da je provokacija neprijatelja, posle čega će uslediti medijska frtutma, najbolji način da se oslabi protivnik. Ali predsednica Komiteta za ljudska prava, očigledno ne misli da su ljudska prava jednaka za sve. Ona i njeni sledbenici imaju prava da vređaju svoje protivnike, dok njihovi protivnici nemaju prava da im uzvrate?

Zašto ovo pišem? Zato što sam pre dva dana, slučajno, na Internetu, na sajtu B92 pronašla ovaj poziv: „Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM poziva vas da prisustvujete suđenju po tužbi Aleksandra Tijanića protiv YUCOM-a kao izdavača knjige ’Slučaj službenika Aleksandra Tijanića’, u utorak, 27. januara 2009, sa početkom u 9.00; Prvi opštinski sud u Beogradu, sudnica 36 na drugom spratu. Na ovom ročištu svedočiće Predrag KoraksićCorax, koji je izradio karikaturu na naslovnoj strani objavljene knjige.

Poziv je upućen, očigledno, slušaocima ove radio-stanice, posetiocima sajta B92, i građanstvu koje veruje da je Biljana Kovačević-Vučo, sa svojom borbom protiv Tijanića, u pravu.

Zašto se građani pozivaju na jedno privatno suđenje, ako ne da bi svojim prisustvom, brojnošću, komentarima, a moguće i nekom burnom rečju, povikom ili uvredom pokazali na sudu na čijoj su strani? Zašto je predsednici Komiteta za ljudska prava potrebna podrška publike, zašto su joj potrebni sledbenici na ovom suđenju, ako ne da bi zastrašili protivnika ili ga u najboljem slučaju izazvali da reaguje? Tako se od suđenja pravi pijaca ili još gore – tako se od suđenja pravi sportska utakmica sa visokim rizikom. U procesu za klevetu, ideja sa navijačkom publikom koja se poziva da prisustvuje suđenju izgleda kao nova metoda uticanja na sud? Ko će ga znati, tek u ovoj priči, nisu važni ni Tijanić ni Biljana Kovačević-Vučo nego princip. To su dve Srbije na sudu – jedna koja se samoproklamuje za barjaktara građanskih sloboda i demokratije i druga koja je optužena za mrak svake vrste. Možemo li da zamislimo da Tijanić na sajtu RTS-a pozove na ovo suđenje sve one koji vole program Nacionalnog servisa, koji poštuju njegov opus, obožavaju njegov oštar jezik i koji očima ne mogu da vide drugu stranu?

Ovo može biti priča o našim medijima, o našim političkim strankama, ali, pre svega, ovo je priča o našem pravnom sistemu. Ova bizarnost iz našeg deljenja pravde samo pokazuje da u ovoj zemlji neki imaju više prava od drugih, te da je pravda ovde naročito osetljiva na političku korektnost i brojnost podrške onoga ko je traži.