Srbija sprema postavku u Aušvicu

Srbija, Hrvatska i Slovenija i dalje nemaju zasebne postavke u Muzeju Aušvic-Birkenau, posvećenom holokaustu, iako je od raspada SFRJ prošlo više skoro dve decenije. Još uvek postoji izložba iz vremena SFRJ, napravljena u skladu sa tadašnjom ideologijom. Dokle se stiglo u rešavanju ovog problema, da li je neophodan dogovor država-naslednica ili Srbija može da istupi samostalno?

– Imajući u vidu iskustva drugih zemalja, nekadašnje Čehoslovačke na primer, najverovatnije ćemo istupiti samostalno, odnosno imaćemo svoju postavku. Sve te postavke imaju jedinstvenu koncepciju. Muzej istorije Jugoslavije već je preduzeo prve korake u pripremi izložbe – stav je Ministarstva saopšten „Politici”.  

Činjenica da u Aušvicu Srbija nema adekvatnu izložbu ljuti dr Anu Frenkel, predsednicu Jevrejske opštine u Novom Sadu, koja je u tom logoru smrti izgubila više od 100 članova porodice i rado bi se uključila u svaku aktivnost koja bi inicirala pravljenje srpske postavke.

– Ono što sad imamo u Aušvicu je sramota, to su ostaci prošlosti. Ako su mogli drugi da imaju postavke, mogli smo i mi. Ne znam da li su izložbe drugih zemalja bile inicijativa pojedinih država ili njihovih jevrejskih zajednica, znam samo da ovu nepravdu treba što pre ispraviti – rekla je za „Politiku” dr Ana Frenkel.

Dr Jovan Elazar, potpredsednik beogradske Jevrejske opštine i profesor beogradskog Elektrotehničkog fakulteta, smatra da obeležavanje holokausta treba da bude opredeljenje i interes države, ali da bi i pripadnici jevrejske verske zajednice u svakom slučaju dali svoju maksimalnu podršku i doprinos.

– Aušvic je međunarodni simbol strahota rata, ali je i na našim prostorima takođe bilo stradanja. Ako se tamo pravi neka postavka, onda isto tako, ako ne i više, treba da budu predstavljeni stravični događaji u Jasenovcu, na Banjici, Starom Sajmištu, Topovskim šupama, Novom Sadu i drugim mestima – izjavio je Elazar za naš list.

I dok državne institucije sporo rešavaju pitanja kao što su postavka u Aušvicu, mnogi građani Srbije ne zaboravljaju stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu. Tako je sala Jevrejske opštine u Beogradu prekjuče bila pretesna za sve one koji su želeli da prisustvuju promociji posebnog izdanja godišnjaka Muzeja žrtava genocida, pod nazivom „Izraelsko-srpska naučna razmena u proučavanju holokausta”, upriličenoj povodom Međunarodnog dana holokausta. Ova knjiga je zbornik radova sa naučnog skupa koji je, uz studijsku posetu Memorijalnom centru holokausta „Jad Vašem”, održan u Jerusalimu juna 2006. godine, a na kome je najnovije rezultate istoriografskih istraživanja o holokaustu predstavilo devet srpskih i dvadesetak jevrejskih naučnika. Kako je procenio ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol, publikacija će biti nezaobilazna karika u lancu obrazovanja budućih generacija o holokaustu.

Ovom prilikom premijerno je prikazana i radna verzija dokumentarnog filma „Jevreji, naši sugrađani”, urađenog po scenariju i režiji Dragana Krsmanovića. Četrdesetominutno ostvarenje potresno je svedočanstvo o odnosima Srba i Jevreja tokom nekoliko vekova, ali i sistematičnom i upornom ekonomskom, psihološkom i fizičkom uništenju hiljada obespravljenih jevrejskih talaca iz Srbije koji su po stravičnom scenariju „konačnog rešenja jevrejskog pitanja” i ajnzac-grupa Gestapoa umiranjem u koncentracionim logorima plaćali cenu našeg ustanka. Prema rečima autora, postoje predlozi da se film uvrsti u nastavni materijal škola širom zemlje.