Opoziciona frustracija bez kočnica (video)

Izjave političkog komentatora Dragomira Anđelkovića, u kojima se kao mogući ishod političke borbe pominje nasilje, izazvale su oštre reakcije u javnosti i ponovo otvorile pitanje granica političkog delovanja i odgovornosti javne reči.

Govoreći u jednom medijskom gostovanju o takozvanom studentskom pokretu i opozicionim aktivnostima, Anđelković je ocenio da se „godinu dana ništa nije dogodilo“, da institucionalni put nije dao rezultate, te da su izbori samo jedna od etapa. Posebnu pažnju izazvao je njegov stav da, bez obzira na ishod izbora, „mora da se krene u borbu za demokratsko preuzimanje vlasti“, koju je nazvao „demokratskim ustankom“.

U nastavku izlaganja, Anđelković je poručio da je „jedini način“ – nasilje, završivši izjavu rečima: „Pa šta nam Bog da“.

Ovakva retorika, u kojoj se nasilje pominje kao legitimno sredstvo političke borbe, otvara ozbiljna pitanja o političkoj kulturi, ali i o odgovornosti onih koji u javnom prostoru formulišu i plasiraju poruke sa potencijalno opasnim posledicama. Umesto jasnog zalaganja za institucionalne i demokratske mehanizme, ovakvi stavovi vode produbljivanju društvenih podela i relativizaciji osnovnih demokratskih principa.

U tom kontekstu, nameće se i suštinsko pitanje: čemu se, zapravo, nadaju oni koji kao izlaz iz političke krize prizivaju „ustanak“, a ne jasnu i mirnu volju građana izraženu na izborima.