Kompanija „Delez” zatražila arbitražu u Vašingtonu

Kompanija „Ahold Delez” potvrdila je da je podnela zahtev za arbitražu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova (ICSID) da bi zaštitila, kako je saopštila, svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine. Kompanija tvrdi da je odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije, kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.

„Ove regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda iz asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije „Delez Srbija”. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka”, naveli su iz kompanije u saopštenju, a prenosi Tanjug. Tvrde da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije.

Kompanija nastavlja da posluje sa više od 500 prodavnica, pruža podršku za više od 11.000 zaposlenih. Kako kažu, kompanija je tokom proteklih 10 godina investirala 536 miliona evra u Srbiju.

– Naše namere su krajnje pozitivne i ja ponovo koristim priliku da kažem da ono što mi želimo je da se i „Delez” i svi drugi, pogotovo kompanije koje dolaze iz EU, ponašaju u skladu sa načinom kako se to dešava tamo i želimo prosto da imamo slične uslove. To znači da Srbija nije nikakva zemlja nekog trećeg sveta. Mi prosto želimo da nas tretiraju na adekvatan način i da se tako ponašaju, da zarade, da profitiraju, naravno da se razvijaju, ali postoje određene granice – kazala je Lazarevićeva.

Vlada Srbije je uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućna hemija i higijena, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto. Takozvani ofrabati su ograničeni na 10 odsto i odnose se na svu robu koju dobavljač isporučuje trgovcu. Takođe, dopunjena uredba je ograničila logistički rabat i naknadu za manjak robe i otpis robe na tri odnosno jedan odsto. Uredba se primenjuje na mleko, mlečne i mešovite proizvode, jaja, bezalkoholna pića, kafu, čaj, sveže voće i povrće, prerade voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznute proizvode, sveže i prerađeno meso, svežu i prerađenu ribu, slane i slatke konditore i cerealije, šećer i med, brašno, testenine, ulja i masti, sirće, pirinač, so i začine, kućnu hemiju, papirnu i kuhinjsku galanteriju, ličnu higijenu i kozmetika, hranu za bebe i pelene. Uredba je obavezala i trgovinske lance da Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine svake sedmice dostavljaju cenovnike svih grupa proizvoda koji su obuhvaćeni uredbom i koji se objavljuju na Nacionalnom portalu otvorenih podataka.

Ministarka Lazarević je početkom januara ove godine rekla Tanjugu da Uredba o ograničavanju marži neće biti produžavana pošto je plan da se do kraja prvog kvartala usvoje tri ključna zakona koji će uvesti red na tržištu. Lazarevićeva je kazala da je Uredba o ograničenju marži dala ključni doprinos obuzdavanju inflacije koja je sa 4,7 o