Čelik iz Rusije deli Evropsku uniju

Evropski parlament pripremio je inicijativu za potpunu zabranu isporuke čelika iz Rusije u Evropsku uniju, ali se taj predlog već suočava sa ozbiljnim otporom pojedinih vlada država članica, što je dovelo do otvorenog institucionalnog sukoba u Briselu. Kako prenosi Politico, trilateralni pregovori o ovoj temi mogli bi da počnu pre 24. februara.

Prema nacrtu zakona koji je usvojio Evropski parlament, zabranio bi se uvoz ruskog čelika u celini, uključujući i poluproizvode koji su do sada izuzeti od restrikcija. Međutim, više prestonica EU već je signaliziralo da neće podržati takav potez, jer pojedine članice i dalje zavise od ruskih isporuka i spremne su da blokiraju inicijativu.

Politiko navodi da vlade država članica osporavaju pravo Evropskog parlamenta da se meša u pitanja koja imaju bezbednosnu i stratešku dimenziju. Podseća se da je Brisel još prošle jeseni uložio „značajne napore“ da dogovori uvođenje carine od 50 odsto na uvoz ruskog čelika. Uprkos tome, uvoz poluproizvoda od čelika, kao što su ploče za dalju preradu, povećan je za 8,4 odsto u periodu od januara do oktobra prošle godine, pokazuju podaci o uvozu čelika u EU.

Iako je Evropska unija još 2022. godine zabranila uvoz ruskog čelika i većine finalnih proizvoda, uvoz poluproizvoda nastavljen je jer su Belgija, Češka i Italija upozorile da njihove fabrike nemaju alternativne izvore snabdevanja.

„Preteći sukob“ između Evropskog parlamenta i vlada članica dolazi u trenutku kada ističu mere EU čiji je cilj zaštita evropskih proizvođača čelika od konkurencije stranih dobavljača sa viškom kapaciteta, pre svega iz Kine. Te mere su uvedene pre osam godina i, u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, ne mogu se produžiti nakon isteka roka u junu.

Zbog toga Brisel traži nove zaštitne mehanizme, kako zbog kontinuiranog viška proizvodnje u azijskim zemljama, tako i zbog carinske politike američkog predsednika Donalda Trampa. Inicijativa o zabrani uvoza ruskog čelika predstavlja jednu od opcija. „To je prilika da se ubiju dve muve jednim udarcem“, izjavila je Karin Karlsbro, poslanica Evropskog parlamenta i glavni arhitekta predloga zakona.

Ipak, ne dele svi takav pristup. Jedan češki diplomata upozorio je da ne treba „mešati postojeće instrumente“, ističući da sankcije i mere zaštite tržišta imaju različite ciljeve i da ne bi trebalo da se preklapaju. Karlsbro je, s druge strane, podsetila na odluku o potpunoj zabrani uvoza nafte i gasa iz Rusije, koja je doneta uprkos tvrdnjama da alternative ne postoje.

Prema rečima dvojice diplomata, Savet EU za sada ne preispituje svoj stav, pa će u predstojećim trilateralnim pregovorima između tima Evropskog parlamenta, kiparskog predsedništva Saveta i Evropske komisije upravo Parlament biti jedini aktivni branilac inicijative. Do tada, Evropska unija planira usvajanje 20. paketa sankcija protiv Rusije, koji bi mogao da obuhvati ograničenja na iridijum, rodijum, platinu i bakar.

Moskva sankcije smatra nezakonitim i zahteva njihovo ukidanje.