Delfin u jezeru Tung Ting

Samo u jezeru Tung Ting u Kini živi jezerski delfin, a to je u stvari mali kit dugačak oko dva metra. Kineski ribari ga ne love jer veruju da u njemu živi duh jedne princeze.

Novorođeni delfini ne spavaju duže od nekoliko sekundi.

Delfini iskaču iz vode svaki čas, ne zbog toga da bi udahnuli vazduh, kao ostali sisari, već zato što na taj način mnogo lakše i brže plivaju i štede snagu koju bi nepotrebno gubili.

Po rođenju mladunčad delfina imaju 10–20 kg i dugi su 100–135 cm. Prvi put udišu vazduh nekoliko sekundi po rođenju, plivajući instinktivno do površine vode, a za pola sata od rođenja već će sasvim dobro plivati. Veza majke i mladunčeta traje od tri do šest godina, a polna zrelost se dostiže u periodu između pete i 14. za ženke i između devete i 13. godine za mužjake.

Delfini su jedini kitovi koji ulaze i prodiru daleko u reke.

U svetu godišnje strada oko 300.000 delfina i kitova koji se zapletu u ribarsku opremu. Grbavim kitovima takođe prete udarci brodova. Godine 2006. na Havajima je stradalo šest jedinki, iako im prema zakonu brodovi ne smeju prići bliže od 90 metara!

Kada je delfin bolestan ili povređen, ostali iz jata nose ga na leđima.

Za delfine se obično misli da nastanjuju prostrane okeane, pa njihovo prisustvo u uskim kanalima amazonske prašume, u močvarnom, vrelom toku doline Bangladeša, hladnim rečnim tokovima u podnožju Himalaja, može izgledati neočekivano. U rečne delfine spadaju delfin reke Jangcekjang, rečni delfin Ganga i Inda, delfini Amazona i La Plate.

Delfini Amazona jedini imaju drukčije zube. U prednjoj polovini vilice zubi su im kupasti, što je tipično za delfine, ali imaju oštre ivice na unutrašnjem delu krunice.

Amazonski delfini imaju drugačiju ishranu, koja podrazumeva ne samo razne vrste mekih riba, već i koščat i tvrd plen kao što su krabe, oklopne štuke, kajman ribe, pa čak i kornjače!

Delfini iz reka Gang i Ind su poznati po tome što plivaju postrance!

Delfini imaju jače izbrazdanu moždanu koru, koja je slična onoj kod primata, a ove osobine se smatraju pokazateljima visoke inteligencije!

Kljunasti i grbavi delfini hrane se isključivo blizu obale, iako se hrane i ribom sa dna i iz otvorenog mora. Druge vrste, kao što su članovi roda Stenella i Dlephinus, više su okeanske; hrane se daleko u moru jatima riba, kako onim blizu površine (sardela, haringa i cepelin), tako i onim koje se nalaze na većim dubinama (uključujući i svetleće ribe).

Delfini koji žive na većim dubinama često obrazuju velike grupe od 1.000 i više jedinki koje sarađuju u hvatanju jata riba.

Tamni delfini imaju promenjivo raspoloženje i neće se družiti sa ljudima ako su gladni ili umorni!

Tamni delfini love sardele tokom letnjih popodneva, a noći provode u malim jatima od šest do 15 životinja, ne dalje od jednog kilometra od obale. Kada se približi opasnost, u vidu ajkule ili kita ubice, povlače se uz obalu, gde se skrivaju u virovima priobalnog talasanja.

Kada se delfini udvaraju ženki, donose im u usta buket algi!

Delfin može iskočiti do šest metara uvis i sedam puta se okrenuti oko sebe pre nego što ponovo pljusne u vodu.

Delfin ima tri želuca.

Može da proizvede 700 zvukova u sekundi!

Delfin ima do 160 zuba ravnomerno raspoređenih u gornjoj i donjoj vilici.

Nekoliko kineskih belih delfina, nađenih u blizini delte Biserne reke, prirodno su ružičasti.

Delfini obično ne ostaju pod vodom duže od jednog minuta. Kada su pod vodom, šare im pomažu da se sakriju i od svog plena i od predatora.