Mere za krizu

BEOGRAD – Vlada Srbije usvojila je danas program mera za ublažavanje efekata ekonomske krize, kojim je predviđeno da u 2009. godini banke uz pomoć države odobre kredite ukupno vredne 122 milijarde dinara.

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kazao je na konferenciji za novinare da je cilj tih mera rast proizvodnje i izvoza kroz povećanje likvidnosti privrede i kupovne moći stanovništva.

„Sredstva se ne obezbeđuju iz budžeta već se radi o podsticajnim sredstvima koja će omogućiti da likvidnost banaka obezbedi likvidnost privrede”, kazao je premijer.

Kako je kazao, merama su predviđeni krediti za subvencionisanje likvidnosti privrede (40 milijardi dinara), investicioni krediti (17 milijardi dinara), subvencionisani potrošački krediti (20 milijardi dinara) i kreditne linije koje će država povući od međunarodnih finansijskih institucija (oko 480 miliona evra ili oko 45 milijardi dinara) za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.

„Vlada će odrediti priritete i sektore privrede koji će se u ovoj godini finansirati iz ovog programa, a NBS će odrediti kriterijume za izbor poslovnih banaka koje će odobravati ova sredstva i birati klijente”, rekao je Cvetković.

Cvetković je rekao da za sad ostaje pri proceni da će privredni rast biti od tri do 3,5 odsto, a da će se krajem februara raditi procena da li se to i ostvaruje.

Ministarka finansija Diana Dragutinović izjavila je da su u budžetu za 2009. već predviđena sredstva za ove mere.

Dinkić: prvi krediti u februaru

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić rekao je da će iz budžeta Srbije za ove mere biti izdvojeno tri milijarde dinara i pet milijardi iz Fonda za razvoj, a sve ostalo daju same poslovne banke.

On je naveo da će ti krediti biti odobravani preko najvećih banaka i to preko onih koje imaju rastuću kreditnu aktivnost, dok one koje beleže pad, neće moći da učestvuju.

Na pitanje da li postoji opasnost da bankama u Srbiji čiji su vlasnici iz inostranstva, bude obustavljen priliv sredstava iz matičnih banaka, Dinkić je rekao da je za sada jedino guverner Grčke centralne banke to preporučio.

„Ja očekujem da grčke banke u Srbiji neće prihvatiti tu preporuku već da će i one nastaviti da povećavaju kreditnu aktivnost kako ne bi izgubile klijente”, rekao je Dinkić.

Kako je naveo, iako su sve zemlje suočene sa finansijskom krizom najavile da će doneti program mera za ublažavanje, Srbija je postala jedna od prvih.

„Cilj programa je da održimo privredni rast u Srbiji, nivo zaposlenosti i pokušamo da povećamo i stabilnosti dinara, kao i da preko minimalnih sredstava iz budžta prepolovimo kamatne stope poslovnih banaka”, rekao je Dinkić.

On je najavio da će sledeće nedelje biti donet set podzakonskih akata koji će definisati i limite za pojedine kategorije preduzeća, odnosno koliko ko može da povuče sredstava, a prednost će imati izvoznici.

Prema procenama Dinkića, prvi krediti za podsticaj trebalo bi da budu odobreni u prvoj polovini februara.

Kako je saopšteno, za podršku privredi i ublažavanje efekata krize u 2009. biće odobreno ukupno 149,17 milijardi dinara, kada se uračuna postojeći program kreditiranja proveden preko Fonda za razvoj i državnih agencija.

Prema najavama, država će izdvojiti dve milijarde dinara za kredite za subvencionisanje likvidnosti privrede ukupne vrednosti 40 milijardi dinara.

Novcem koji će izvodvojiti država bankama biće plaćan deo kamata, tako da će kamatna stopa biti najviše 5,5 odsto godišnje. Ti krediti će biti odobravani na jednu godinu, a moći će da se koriste i za refinansiranje postojećih kredita kod istih banaka.

Prema najavama Dinkića, „kamate su maksimizirane, ali nisu fiksirane”, što znači da banke mogu da ponude kamatu i manju od 5,5 odsto, tako da građani treba da se raspitaju koja banka nudi povoljnije uslove.

Kamata za Punto 4,5 odsto godišnje

Dinkić je rekao da je za investicione kredite ukupno planirano 17 milijardi dinara, od čega fond za razvoj obezbeđuje 30 odsto, a poslovne banke 70 odsto. (/slika2)

Rok otplate je tri do pet godina, uz poček od šest do 12 meseci, a kamata će biti oko šest odsto na godišnjem nivou (euribor plus četiri odsto). Predviđeno je da 75 odsto plasmana garantuje Garancijski fond.

Treća mera je direktno subvencionisanje kamate na potrošačke kredite za kupovinu domaćeg automobila punto, kao i kamiona koji se proizvode u Srbiji, poljoprivredne mehanizacije, nameštaja i podnih obloga i bele tehnike.

Kamata za „punto” iz Kragujevca će biti 4,5 odsto godišnje, a za ostale proizvode do šest odsto godišnje. Rok otplate je pet do sedam godina za automobile, a pet godina za ostale proizovode koji su predviđeni posticajnim merama Vlade Srbije. Za ovu meru obezbeđeno je 20 milijardi dinara.

Dinkić je rekao da je preliminarna analiza potencijalnog broja proizvođača ovih proizvoda oko 2.500 preduzeća, ali će se naknadno doneti odluka koja su to preduzeća koja dolaze u obzir.

„Građani za ove kredite treba da se obrate poslovnim bankama”, rekao je Dinkić. On je rekao da građani mogu da kupuju kod svih domaćih i stranih kompanija koje imaju proizvodnju u Srbiji i zapošljavaju srpske radnike.

Država Srbija će još za podsticaj privredi upotrebiti i 480 miliona evra iz kreditnih linija koje će popvući iz inostranstva. Taj novac će, kako se navodi, biti upotrebljen za finansiranje poslovanja malih i srednjih preduzeća.