Мере за кризу

БЕОГРАД – Влада Србије усвојила је данас програм мера за ублажавање ефеката економске кризе, којим је предвиђено да у 2009. години банке уз помоћ државе одобре кредите укупно вредне 122 милијарде динара.

Председник Владе Србије Мирко Цветковић казао је на конференцији за новинаре да је циљ тих мера раст производње и извоза кроз повећање ликвидности привреде и куповне моћи становништва.

„Средства се не обезбеђују из буџета већ се ради о подстицајним средствима која ће омогућити да ликвидност банака обезбеди ликвидност привреде”, казао је премијер.

Како је казао, мерама су предвиђени кредити за субвенционисање ликвидности привреде (40 милијарди динара), инвестициони кредити (17 милијарди динара), субвенционисани потрошачки кредити (20 милијарди динара) и кредитне линије које ће држава повући од међународних финансијских институција (око 480 милиона евра или око 45 милијарди динара) за финансирање пословања малих и средњих предузећа.

„Влада ће одредити приритете и секторе привреде који ће се у овој години финансирати из овог програма, а НБС ће одредити критеријуме за избор пословних банака које ће одобравати ова средства и бирати клијенте”, рекао је Цветковић.

Цветковић је рекао да за сад остаје при процени да ће привредни раст бити од три до 3,5 одсто, а да ће се крајем фебруара радити процена да ли се то и остварује.

Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је да су у буџету за 2009. већ предвиђена средства за ове мере.

Динкић: први кредити у фебруару

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић рекао је да ће из буџета Србије за ове мере бити издвојено три милијарде динара и пет милијарди из Фонда за развој, а све остало дају саме пословне банке.

Он је навео да ће ти кредити бити одобравани преко највећих банака и то преко оних које имају растућу кредитну активност, док оне које бележе пад, неће моћи да учествују.

На питање да ли постоји опасност да банкама у Србији чији су власници из иностранства, буде обустављен прилив средстава из матичних банака, Динкић је рекао да је за сада једино гувернер Грчке централне банке то препоручио.

„Ја очекујем да грчке банке у Србији неће прихватити ту препоруку већ да ће и оне наставити да повећавају кредитну активност како не би изгубиле клијенте”, рекао је Динкић.

Како је навео, иако су све земље суочене са финансијском кризом најавиле да ће донети програм мера за ублажавање, Србија је постала једна од првих.

„Циљ програма је да одржимо привредни раст у Србији, ниво запослености и покушамо да повећамо и стабилности динара, као и да преко минималних средстава из буџта преполовимо каматне стопе пословних банака”, рекао је Динкић.

Он је најавио да ће следеће недеље бити донет сет подзаконских аката који ће дефинисати и лимите за поједине категорије предузећа, односно колико ко може да повуче средстава, а предност ће имати извозници.

Према проценама Динкића, први кредити за подстицај требало би да буду одобрени у првој половини фебруара.

Како је саопштено, за подршку привреди и ублажавање ефеката кризе у 2009. биће одобрено укупно 149,17 милијарди динара, када се урачуна постојећи програм кредитирања проведен преко Фонда за развој и државних агенција.

Према најавама, држава ће издвојити две милијарде динара за кредите за субвенционисање ликвидности привреде укупне вредности 40 милијарди динара.

Новцем који ће изводвојити држава банкама биће плаћан део камата, тако да ће каматна стопа бити највише 5,5 одсто годишње. Ти кредити ће бити одобравани на једну годину, а моћи ће да се користе и за рефинансирање постојећих кредита код истих банака.

Према најавама Динкића, „камате су максимизиране, али нису фиксиране”, што значи да банке могу да понуде камату и мању од 5,5 одсто, тако да грађани треба да се распитају која банка нуди повољније услове.

Камата за Пунто 4,5 одсто годишње

Динкић је рекао да је за инвестиционе кредите укупно планирано 17 милијарди динара, од чега фонд за развој обезбеђује 30 одсто, а пословне банке 70 одсто. (/slika2)

Рок отплате је три до пет година, уз почек од шест до 12 месеци, а камата ће бити око шест одсто на годишњем нивоу (еурибор плус четири одсто). Предвиђено је да 75 одсто пласмана гарантује Гаранцијски фонд.

Трећа мера је директно субвенционисање камате на потрошачке кредите за куповину домаћег аутомобила пунто, као и камиона који се производе у Србији, пољопривредне механизације, намештаја и подних облога и беле технике.

Камата за „пунто” из Крагујевца ће бити 4,5 одсто годишње, а за остале производе до шест одсто годишње. Рок отплате је пет до седам година за аутомобиле, а пет година за остале произоводе који су предвиђени постицајним мерама Владе Србије. За ову меру обезбеђено је 20 милијарди динара.

Динкић је рекао да је прелиминарна анализа потенцијалног броја произвођача ових производа око 2.500 предузећа, али ће се накнадно донети одлука која су то предузећа која долазе у обзир.

„Грађани за ове кредите треба да се обрате пословним банкама”, рекао је Динкић. Он је рекао да грађани могу да купују код свих домаћих и страних компанија које имају производњу у Србији и запошљавају српске раднике.

Држава Србија ће још за подстицај привреди употребити и 480 милиона евра из кредитних линија које ће попвући из иностранства. Тај новац ће, како се наводи, бити употребљен за финансирање пословања малих и средњих предузећа.