Kala i cinerarija

Calla aethiopica – fam. Araceae potiče iz močvarnih predela Južne Amerike. Kod nas se gaji kao perenska saksijska vrsta cveća (lisno dekorativna). Odlikuje se kopljastim, svetlozelenim listovima na dugim drškama. Cvetna drška dužine je 50–80 santimetara. Kao i listovi, polazi direktno iz zemlje i završava se na vrhu cvetom levkastog oblika bele ili žute boje. U sredini cveta je cvast u vidu klipa, najčešće narandžaste boje, što doprinosi dekorativnosti. Cvetovi kale traju odsečeni u vodi i do 10 dana, pa se ona zato često gaji kao rezani cvet. Kala se dosta lako i jednostavno razmnožava. Najčešće gomoljima ili odvajanjem bočnih izdanaka. Ako se razmnožava gomoljima cveta iste godine, a ako se razmnožava odvajanjem bočnih izbojaka onda cveta tek u drugoj godini.

U julu–avgustu gomolji se sade u saksije ili u slobodnu zemlju (ako se gaji za rezani cvet). Vrh gomolja zasaditi u nivou zemlje. Treba je često zalivati i orošavati. Tokom septembra biljka intenzivno raste pa je treba prihraniti rastvorom azotnog đubriva. Dugo cveta, od januara do aprila. Posle se tokom jula biljka zasuši, a sazreli gomolji čiste i opet spremaju za sadnju. Zahteva temperaturu 18–20 stepeni Celzijusa, zalivanje i orošavanje, a prihranjivanje u fazi cvetanja je obavezna mera nege. Kale na jednom mestu mogu da ostanu 6–10 godina, s tim da se svake godine menja površinski sloj supstrata. Pravilno gajena može da cveta od sredine oktobra do maja, a masovno cvetanje je od decembra do januara. Postoje visoke kale koje se koriste za rezani cvet i niske koje se koriste za uzgoj u saksijama.

Cineraria hybrida – fam. Asteraceae (Senecio) poznata kod nas kao cinerarija veoma je omiljena biljka u mnogim domovima. Poreklom je sa Kanarskih ostrva. Biljka je zeljasta, prekrivena gustim i kratkim dlakama, uspravnog i razgranatog stabla 20–60 cm visine. Listovi su na dugim drškama, krupni, naizmenični, srcasti, nazubljeni, naličje crveno i maljavo, a lice tamnozeleno. Cvetovi skupljeni u metličaste cvasti i nalaze se neposredno iznad listova. Različitih je boja. Prema visini stabla cinerarije mogu biti niske (20–30 cm), srednje (35–45) i visoke (45–60 cm).

Cinerarija se razmnožava setvom semena koje je sitno. Setva je u junu–julu da bi biljke cvetale u zimu ili početkom proleća. Seme se pokrije odozgo smesom zemlje (prosejane). Niče za sedam dana, pikira se oko 5–6 nedelje na rastojanje 2–3 santimetara. Drugo pikiranje je u tople leje na 8x8 santimetara kad biljke počnu da se dodiruju. Prva 2–3 dana leje su zatvorene, a zatim se leje otvaraju da bi se sprečilo izvlačenje biljaka u visinu. Tokom avgusta presađuju se u saksije. Cinerarija je otporna na niske temperature, promrzava tek na 0 stepeni Celzijusa. Tokom zime (u januaru) čuvaju se u saksijama na svojoj optimalnoj temperaturi, a to je 10–12 stepeni Celzijusa. Cinerarije se koriste kao ukras svetlih i hladnijih prostorija.