Sandra Kolaković selektor Srbije

Po­sle pu­nih dva­de­set go­di­na, sud­bi­na i ru­ko­met po­no­vo su spo­ji­li San­dru Ko­la­ko­vić i žen­sku re­pre­zen­ta­ci­ju Sr­bi­je. Ime­no­va­njem, jed­ne od naj­va­žni­jih da­ma srp­skog ru­ko­me­ta, za se­lek­to­ra na­ci­o­nal­nog ti­ma, Ru­ko­met­ni sa­vez Sr­bi­je ni­je na­pra­vio sa­mo stru­čan, već i du­bo­ko sim­bo­li­čan iz­bor, sim­bol po­ve­re­nja, zna­nja i kon­ti­nu­i­te­ta.

Pod­se­ća­nje na 2006. go­di­nu i da­lje no­si gor­či­nu – u tre­nut­ku kad je naj­ma­nje za­slu­ži­la i kad je tre­ba­lo na pr­ven­stvo da ode sa naj­ja­čim i na­pad­ne me­da­lju, San­dra je osta­la bez čak de­vet (?!) igra­či­ca i sa ni­kad mla­đim ti­mom po­ne­la te­ret ko­ji bi ma­lo ko iz­dr­žao.

Da­nas se, me­đu­tim, vra­ća sna­žni­ja i bo­ga­ti­ja za dve de­ce­ni­je is­ku­stva, kao že­na ko­ja ru­ko­met ne sa­mo da zna, već ga ose­ća i ži­vi. Iz sport­ske po­ro­di­ce, sa ru­ko­me­tom u ma­lom pr­stu, uvek mir­na, od­me­re­na i do­sto­jan­stve­na – da­ma i go­spo­đa u pu­nom zna­če­nju tih re­či. San­dra Ko­la­ko­vić je je­dan od naj­bo­ljih ru­ko­met­nih struč­nja­ka ko­je Sr­bi­ja ima, a njen po­vra­tak na klu­pu re­pre­zen­ta­ci­je no­si ve­ru da se stva­ri mo­gu gra­di­ti str­plji­vo, iskre­no i sa sr­cem.

– Po­vra­tak na me­sto se­lek­to­ra po­sle dva­de­set go­di­na za me­ne pred­sta­vlja ve­li­ku čast, ali i du­bo­ko lič­no za­do­volj­stvo. Moj pr­vi man­dat bio je obe­le­žen iz­u­zet­no te­škim okol­no­sti­ma – ve­li­kim bro­jem po­vre­da, od­la­sci­ma no­si­la­ca igre i na­stu­pom ve­o­ma mla­dog i ne­is­ku­snog sa­sta­va na ve­li­kom tak­mi­če­nju. To is­ku­stvo je bi­lo te­ško, ali me je pro­fe­si­o­nal­no oja­ča­lo i mno­go na­u­či­lo – re­kla je San­dra Ko­la­ko­vić po­sle ime­no­va­nja za se­lek­to­ra žen­ske re­pre­zen­ta­ci­je Sr­bi­je.

Sjaj­ni struč­njak do­da­je:

– Da­nas se vra­ćam sa mno­go vi­še is­ku­stva i ja­sni­jom vi­zi­jom ka­ko že­lim da gra­di­mo re­pre­zen­ta­ci­ju. Po­seb­no sam sreć­na jer u struč­nom šta­bu imam vr­hun­ske struč­nja­ke, lju­de ko­ji su maj­sto­ri svog po­sla, i ve­ru­jem da će tim­ski rad bi­ti na­ša ve­li­ka sna­ga. Ta­ko­đe, ve­o­ma je va­žno što u Sa­ve­zu po­sto­ji raz­u­me­va­nje da su kon­ti­nu­i­tet, kva­li­te­tan rad i str­plje­nje ključ­ni da bi­smo se vra­ti­li u sam vrh ru­ko­me­ta.

Pred San­drom Ko­la­ko­vić je te­žak za­da­tak, ali ona se ni­ka­da ni­je pla­ši­la iza­zo­va.

– Sve­sna sam re­al­nog tre­nut­nog rej­tin­ga eki­pe, ali ve­ru­jem da se kroz do­bar rad, ja­san si­stem i pra­vi od­nos pre­ma re­pre­zen­ta­tiv­nom dre­su mo­že igra­ti rav­no­prav­no sa ve­ći­nom re­pre­zen­ta­ci­ja na sve­tu. In­si­sti­ra­ću na ja­snim, tim­skim vred­no­sti­ma a to su: ko­lek­tiv­na di­sci­pli­na, pre­po­zna­tlji­va igra u od­bra­ni, efi­ka­sna tran­zi­ci­ja, psi­ho­lo­ška ko­he­zi­ja i ja­sno de­fi­ni­sa­na hi­je­rar­hi­ja ulo­ga. Re­pre­zen­ta­ci­je če­sto ume­ju da „nad­i­gra­ju pa­pir” ka­da iz­gra­de upra­vo ta­kvu struk­tu­ru i kul­tu­ru igre. Ka­da sva­ka igra­či­ca raz­u­me svo­ju od­go­vor­nost i do­pri­nos za­jed­nič­kom ci­lju, zbir po­sta­je ve­ći od po­je­di­nač­nog kva­li­te­ta – i ta­da eki­pa do­bi­ja tak­mi­čar­sku sna­gu ko­ja pre­va­zi­la­zi po­čet­na oče­ki­va­nja.

Na kra­ju vr­sni struč­njak je za­klju­či­la:

– Naš fo­kus bi­će na pro­ce­su, raz­vo­ju i stva­ra­nju sta­bil­nog iden­ti­te­ta igre, uz ve­li­ko za­jed­ni­štvo i po­sve­će­nost , a re­zul­ta­ti će do­ći kao po­sle­di­ca ta­kvog ra­da – re­kla je, kao i uvek ja­sno i kon­kret­no selektorka San­dra Ko­la­ko­vić.

Spo­ra­zum­ni ras­kid ugo­vo­ra sa Pra­de­som

Ru­ko­met­ni sa­vez Sr­bi­je i Ho­ze Ig­na­sio Pra­des pre­ki­nu­li su sa­rad­nju spo­ra­zum­nim ras­ki­dom ugo­vo­ra.

Na­i­me, špan­ski struč­njak zbog po­ro­dič­nih oba­ve­za ko­je ima u do­mo­vi­ni, ipak, ni­je bio u mo­guć­no­sti da se pre­se­li u Be­o­grad i od­go­vo­ri zah­te­vi­ma re­pre­zen­ta­ci­je i RS Sr­bi­je, ko­ji že­le pri­sut­nost se­lek­to­ra.

Ma­ri­ja Sto­ja­no­vić