Evropski hipersonični odgovor na ruski „orešnik”

Više nije vojna tajna. Evropa ubrzano razvija svoje hipersonično oružje kao odgovor na nezaustavljive ruske superrakete koje od lansiranja za manje od 20 minuta mogu da pogode ciljeve u Berlinu ili Londonu.

Nemačko-britanski odbrambeni startap „Hipersonika” sa sedištem u Minhenu, koji su osnovala dva doktoranda sa Oksforda, saopštio je da je prototip rakete HS1 tokom probnog leta 3. februara u norveškom svemirskom centru „Andoja” u blizini Arktika dostigao brzinu od 7.400 kilometara na sat, preletevši 300 kilometara. Serijska proizvodnja projektila pet puta bržih od zvuka, koji bi možda mogli da izađu na crtu ruskom „orešniku”, ambiciozno je planirana u roku od tri godine.

„Hipersonika” je postigla važnu prekretnicu na našem putu ka razvoju prve suverene evropske hipersonične udarne sposobnosti do 2029. godine”, izjavili u saopštenju suosnivači firme Filip Kert i Mark Evenc.

Kompanija koja ima i podružnicu u Londonu tvrdi da njena modularna arhitektura omogućava brže nadogradnje i kraće cikluse razvoja, čime se smanjuju troškovi za više od 80 odsto u poređenju sa tradicionalnim pristupima pravljenja projektila. U „Hipersonici” tvrde da će ova strategija omogućiti Evropi da rasporedi ove rakete u skladu sa ciljevima NATO-a i Ujedinjenog Kraljevstva i planova da alijansa bude spremna za hipersonično ratovanje do 2030. godine.

Ovaj uspešni test prve evropske hipersonične rakete dolazi u trenutku kada evropske zemlje ubrzano povećavaju ulaganja u odbranu nakon što je Moskva po Rusiji i Belorusiji već rasporedila raketni sistem „orešnik”, koji je prava „noćna mora” za protivvazduhoplovnu odbranu. Ova ruska raketa dometa do 5.500 kilometara može da nosi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave.

Rat u Ukrajini je doneo upotrebu hipersoničnog oružja na terenu, što je potvrdio i sam predsednik Rusije Vladimir Putin. Ruske strateške raketne snage snage su 8. januara projektilom srednjeg dometa „orešnik” pogodile kritičnu infrastrukturu u regionu Lavova blizu poljske granice. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je raketa putovala brzinom od približno 13.000 kilometara na sat. Ovo je drugi put da Rusija lansira „orešnik” nakon napada na Dnjepar u novembru 2024. godine. Nemački kancelar Fridrih Merc osudio je napad na Lavov kao „neprihvatljiv”, dok je šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla da je to „bilo namenjeno kao upozorenje Evropi i SAD”.

U poslednjoj deceniji hipersonično oružje postalo je ključni deo globalnih vojnih strategija, potpuno menjajući način na koji velike sile planiraju odbranu i napade. Ovi sistemi, koji dostižu brzine više od pet maha i izvode nepredvidive manevre, lako zaobilaze postojeće protivraketne štitove, što ih čini gotovo nemogućim za zaustavljanje. Rusija i Kina su na čelu ove tehnološke trke. SAD su značajno napredovale u razvoju hipersoničnih raketa, ali još uvek nisu dostigle nivo operativne upotrebe. Evropa sada pokušava da uhvati ubrzani „raketni korak”, dok se i neke druge zemlje poput Irana, Indije i Severne Koreje sve više uključuju u razvoj ove vrste oružja.

Hipersonično ratovanje je postalo realnost i EU je u Evropskom odbrambenom fondu (EDF) za 2026. godinu predvidela 168 miliona evra za razvoj sistema koji bi mogli da se suprotstave hipersoničnim pretnjama. Cilj je razvoj raketa-presretača i sistema komande koji mogu da reaguju u realnom vremenu na hipersonične pretnje. Zasad ruski projektili kao što su „kinžal” i „orešnik” izgledaju neuhvatljivo ne samo zato što lete brzinama većim od pet maha već i što manevrišu tokom putanje, što ih čini izuzetno teškim za presretanje.

U situaciji kada s jedne strane ruski lider Vladimir Putin ima tako moćno oružje, a sa druge nepredvidivi predsednik SAD Donald Tramp ne krije da nije više spreman da brani saveznike sa druge strane Atlantika, evropske članice NATO-a ubrzano pokušavaju da razviju svoju vojnu industriju. Zavisnost Evrope od američke odbrambene opreme značajno se povećala poslednjih godina. Prema podacima Instituta za istraživanje mira SIPRI sa sedištem u Stokholmu, uvoz oružja iz SAD u Evropu se više nego utrostručio između 2020. i 2024. godine u poređenju sa prethodnih pet godina.

Nemački kancelar Fridrih Merc se obavezao da će do 2029. godine dostići 3,5 odsto BDP-a za odbranu, što će nemačku vojsku učiniti najjačom konvencionalnom silom u Evropi. Nemački budžet za 2026. godinu predviđa približno 108,2 milijarde evra za izdatke za odbranu, podeljene između 82,7 milijardi evra u redovnom budžetu za odbranu i 25,5 milijardi evra iz posebnog fonda osnovanog nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Nema sumnje da će osim Velike Britanije Nemačka biti među prvima koja će nabaviti hipersonične rakete koje razvijaju dva njihova stručnjaka. Pogotovo što je Mercova vlada dala prioritet nabavci oružja iz Evrope. Za razliku od nekih ranijih vremena, Berlin će ove godine izdvojiti samo osam odsto iz vojnog budžeta za oružje i opremu proizvedenu u SAD.