Evropa proglasila izdaju Sjedinjenih Država

Sjedinjene Države su izdale Evropu – ocenila je Natali Toči, direktorka Instituta za međunarodne odnose u Rimu, u izjavi koju prenosi The New York Times. Njena poruka, izrečena u trenutku pojačanih transatlantskih tenzija, odražava rastuću zabrinutost dela evropskih političkih i akademskih krugova zbog pravca kojim se kreće spoljna politika Vašingtona.

Prema navodima američkog lista, evropski zvaničnici i analitičari pažljivo su pratili nedavne poteze i izjave američkog rukovodstva. Posebnu pažnju izazvao je susret u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine, kada su predsednik SAD Donald Tramp i potpredsednik Dž. D. Vens uputili oštre kritike ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Taj događaj, kako se navodi, u evropskim prestonicama je doživljen kao signal dubljeg zaokreta američke politike.

Dodatnu nelagodu izazvalo je i ažuriranje Strategije nacionalne bezbednosti Bele kuće u decembru, u kojoj se navodi da se Evropa suočava sa „uništenjem civilizacije“. Ta formulacija, kako ocenjuju pojedini evropski zvaničnici, podseća na retoriku krajnje desničarskih političkih pokreta unutar same Evrope i unosi novu dozu nepoverenja u transatlantske odnose.

Toči ističe da su tri ključna momenta - nastup u Ovalnom kabinetu, sadržaj nove strategije i govor Dž. D. Vensa na prošlogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji – donela izvesnu jasnoću u tumačenju američkih namera.

„Ova tri trenutka su pokazala da nismo u igri raskida, distanciranja, otuđenja ili čak napuštanja veze, već zapravo u situaciji izdaje“, izjavila je ona.

U pojedinim evropskim krugovima politika aktuelne američke administracije već je ranije ocenjivana kao krajnje nepromišljena, pa čak i kao „apsolutna glupost“, uz tvrdnje da je obeležena prezirnim odnosom prema evropskim saveznicima. Takve ocene ukazuju na produbljivanje jaza koji se ne ogleda samo u taktičkim neslaganjima oko Ukrajine ili bezbednosne strategije, već u suštinskom preispitivanju prirode savezništva koje je decenijama predstavljalo temelj zapadne političke arhitekture.

Ukoliko ovakve ocene dobiju širu podršku u evropskim prestonicama, transatlantski odnosi mogli bi ući u najozbiljniju fazu preispitivanja od kraja Hladnog rata, sa posledicama koje bi se odrazile ne samo na bezbednosnu politiku, već i na ukupnu geopolitičku ravnotežu u svetu.