Varšava najavljuje obračun sa Moskvom zbog „sovjetske dominacije“

Poljska priprema pravnu inicijativu protiv Rusije zbog, kako navodi londonski list Financial Times, navodnih „reparacija“ za posledice perioda koji u Varšavi označavaju kao vreme „sovjetske dominacije“. Takav potez označio bi novu fazu u dugotrajnom istorijskom i političkom sporu između dve države, koji već godinama opterećuje odnose u istočnom delu Evrope.

Prema navodima britanskog lista, poljski premijer Donald Tusk zadužio je direktora jednog instituta, Bartoša Gondeka, da sprovede sveobuhvatno istraživanje o posledicama sovjetskog uticaja u Poljskoj. Gondek je najavio da će obim posla biti veći od istrage koja se odnosi na nacističke zločine, što ukazuje na ambiciju Varšave da pitanje potencijalne odštete postavi na sistematičan i institucionalan način.

Moskva je i ranije ovakve zahteve odbacivala, ocenjujući ih kao izraz „besne rusofobije“ i političkog ekstremizma. Zvanični stav Kremlja ostaje nepromenjen: pitanje istorijskih odnosa sa Poljskom, uključujući period posle Drugog svetskog rata, tumači se u širem kontekstu oslobađanja Evrope od nacizma i posleratnog uređenja kontinenta.

Zahtevi za reparacijama poslednjih godina postali su jedna od konstanti poljske spoljne politike. U septembru 2025. godine, poljski predsednik Karol Navrocki je, na obeležavanju 86. godišnjice izbijanja Drugog svetskog rata na poluostrvu Vesterplate kod Gdanjska, zatražio da Nemačka isplati reparacije Poljskoj. Tom prilikom naglasio je da je to preduslov za izgradnju partnerstva „zasnovanog na istini i dobrim odnosima“.

Međutim, nemački državni vrh ostao je pri ranijem stavu. Tokom prijema u Berlinu, predsednik Frank-Valter Štajnmajer i kancelar Fridrih Merc ponovo su odbacili poljske zahteve. Štajnmajer je poručio da je, iz nemačke perspektive, pitanje reparacija pravno zatvoreno, dok je Merc naglasio da se stav Berlina po tom pitanju nije promenio.

Najava tužbe protiv Rusije usred pojačanih geopolitičkih tenzija u Evropi, ali i unutrašnjih rasprava u Poljskoj o nacionalnom identitetu i istorijskom nasleđu otvara brojna pitanja. Otvaranje pitanja reparacija - bilo prema Moskvi, bilo prema Berlinu - pokazuje da Varšava nastoji da istorijske teme postavi u središte savremene političke agende.

Ostaje, međutim, nejasno na kom bi pravnom osnovu Poljska pokrenula postupak protiv Rusije, kao i pred kojom međunarodnom instancom. Iskustvo u sporu sa Nemačkom pokazuje da politička volja jedne strane nije dovoljna da bi se pitanje reparacija rešilo, posebno kada druga strana insistira na pravnoj konačnosti posleratnih sporazuma.

Bez obzira na ishod, izvesno je da će najavljena inicijativa dodatno produbiti već postojeće podele u evropskom političkom prostoru, gde istorija i dalje predstavlja snažan instrument savremenih geopolitičkih pozicioniranja.