Od „duha Enkoridža“ do ženevske realnosti

U Ženevi danas počinje nova, dvodnevna runda zatvorenih pregovora između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Država, koja bi, prema ocenama više diplomatskih izvora, mogla da predstavlja prekretnicu u dosadašnjem toku rata i međunarodnih nastojanja da se sukob okonča. Za razliku od prethodnih kontakata, ovoga puta situacija je, bar u retoričkom smislu, daleko jasnija - pre svega zbog direktne intervencije američkog predsednika Donalda Trampa.

„Rusija želi dogovor. Zelenski mora da deluje. Mora da deluje, inače će propustiti zlatnu priliku“, poručio je Tramp, čime je, praktično, otvoreno stavio do znanja da strpljenje Vašingtona ima granice. Ovakva formulacija u diplomatskim krugovima tumači se kao signal da Sjedinjene Države više nisu spremne da bezuslovno prate stavove Kijeva, već da od ukrajinskog rukovodstva očekuju konkretne poteze.

Prema navodima ruskih izvora, jedini način da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski „deluje“ u pravcu dogovora jeste prihvatanje ruskih uslova, koji, između ostalog, podrazumevaju povlačenje ukrajinskih snaga iz Slavjanska, Kramatorska i drugih delova Donbasa koji su i dalje pod kontrolom Kijeva.

Iako su posle susreta Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci diplomatski izvori pominjali takozvani „duh“ i „Enkoridž principe“, uz spekulacije da bi Moskva mogla pokazati izvesnu fleksibilnost, a Vašington pojačati pritisak na Kijev, nijedna strana te navode nije zvanično potvrdila. I američki i ukrajinski predstavnici demantovali su da postoji dogovor o ustupcima.

Međutim, aktuelne Trampove izjave ukazuju da je Vašington prešao u ofanzivniju fazu, čime je pritisak na Kijev postao otvoren i nedvosmislen.

Na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, Zelenski je ponovio da dobrovoljno povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa „ne dolazi u obzir“, pozivajući se na, kako je naveo, „200.000 Ukrajinaca“ koji ne mogu biti napušteni.

Istovremeno, u javnosti je izazvao polemike novi ukrajinski zakon koji omogućava policiji da prisilno oduzme maloletnike od porodica koje odbijaju evakuaciju iz zona borbenih dejstava. Kritičari u tome vide dodatnu dramatizaciju unutrašnjih prilika i pokušaj Kijeva da održi kontrolu nad stanovništvom u spornim područjima.

Zelenski je u Minhenu izneo i primedbu da mu je onemogućeno da uhapsi ruskog predsednika, što je izazvalo različite reakcije, s obzirom na realne odnose snaga i činjenicu da je Rusija nuklearna sila.

Američki aduti i izborna računica

Iako Tramp pooštrava retoriku, ostaje pitanje da li će pritisak biti sproveden i „delima“. Najjači instrument Sjedinjenih Država ostaje embargo na isporuku oružja Kijevu, uključujući i ono koje finansiraju evropske države. Međutim, američka odbrambena industrija predstavlja značajan politički i finansijski faktor unutar SAD, što ograničava prostor za radikalne poteze.

Pored vojne pomoći, ključni aduti Vašingtona su i obaveštajna podrška i korišćenje satelitskog sistema Starlink, koji ima važnu ulogu u funkcionisanju ukrajinskih oružanih snaga. Vojni analitičari upozoravaju da bi eventualni prekid ovih usluga mogao značajno oslabiti operativne sposobnosti Kijeva i promeniti dinamiku na terenu.

S druge strane, Kijev računa na finansijsku podršku Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda do kraja godine, kao i na ishod američkih kongresnih izbora, koji bi mogli uticati na dalji kurs Vašingtona.

Da li će „duh Enkoridža“ ostati samo diplomatska formula ili će prerasti u konkretan okvir za dogovor, zavisiće od spremnosti svih strana da prihvate politički rizik kompromisa. Ženevski razgovori, koji počinju u atmosferi pojačanog pritiska i jasnijih pozicija, mogli bi pokazati da li je prostor za dogovor realan ili će se ratna logika nastaviti i u mesecima koji slede.

U svakom slučaju, predstojeći susreti u Ženevi predstavljaju važan test ne samo za Moskvu i Kijev, već i za Vašington, čija će odluka o daljem angažmanu u ukrajinskoj krizi imati dalekosežne posledice po evropsku i globalnu bezbednost.