Za­što samouverena Melonijeva rizikuje premijerski položaj

Đor­đa Me­lo­ni kao da je re­ši­la da sta­vi na „koc­ku” svo­ju po­li­tič­ku sud­bi­nu. Sve kar­te je po­lo­ži­la na re­fe­ren­dum o re­for­mi pra­vo­su­đa ko­ji će bi­ti odr­žan 21. i 22. mar­ta. Ako sa­mo­u­ve­re­na pre­mi­jer­ka pr­ve ita­li­jan­ske de­sni­čar­ske vla­de po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta do­bi­je po­dr­šku po­sta­će još moć­ni­ja. I to ne sa­mo u Ri­mu, već i u Bri­se­lu.

Ako pak gra­đa­ni na jav­nom iz­ja­šnja­va­nju ne bu­du pri­hva­ti­li njen pred­log, za mno­ge spor­nu mo­der­ni­za­ci­ju pra­vo­su­đa, ri­zi­ku­je da za­vr­ši kao je­dan od nje­nih pret­hod­ni­ka – Ma­teo Ren­ci. Pre­mi­jer De­mo­krat­ske stran­ke le­vog cen­tra bio je pri­nu­đen da pod­ne­se ostav­ku 2016. jer su gra­đa­ni na re­fe­ren­du­mu od­ba­ci­li pred­lo­že­ne ustav­ne re­for­me či­ji je cilj bio da se sma­nji moć Se­na­ta i oja­ča cen­tral­na vlast pa­la­te Ki­đi.

Na­me­rom da re­for­mi­še pra­vo­sud­ni si­stem, Me­lo­ni je ušla u jed­nu od po­li­tič­ki „naj­ek­splo­ziv­ni­jih are­na” u Ita­li­ji, jer se iz­lo­ži­la op­tu­žba­ma da se me­ša u ne­za­vi­sno pra­vo­su­đe, ko­je de­sni­ča­ri če­sto na­pa­da­ju zbog le­vi­čar­ske pri­stra­sno­sti. Nje­ne pri­sta­li­ce ka­žu da će re­for­me pred­lo­že­ne na mar­tov­skom re­fe­ren­du­mu mo­der­ni­zo­va­ti pra­vo­sud­ni si­stem ko­ji se če­sto kri­ti­ku­je kao spor, po­li­ti­zo­van i neo­d­go­vo­ran, pri­bli­ža­va­ju­ći ga dru­gim evrop­skim mo­de­li­ma.

Pro­me­ne ko­je tra­ži vla­da su na­iz­gled teh­nič­ke pri­ro­de. Re­gu­li­šu na­čin upra­vlja­nja, za­po­šlja­va­nja su­di­ja i tu­ži­la­ca, raz­dva­ja­njem nji­ho­vih ka­ri­jer­nih pu­ta­nja i pro­me­na­ma u or­ga­nu za nad­zor pra­vo­su­đa. Ali sta­vlja­njem na­ci­ji to pi­ta­nje na gla­sa­nje Me­lo­ni­je­va je ovu te­mu pre­tvo­ri­la u ključ­ni test da­lje po­dr­ške nje­noj vla­di.

U jav­no­sti ospo­ra­va­na re­for­ma pra­vo­su­đa su­o­ča­va se sa že­sto­kim pro­ti­vlje­njem su­di­ja, ali i opo­zi­ci­je le­vog cen­tra. Oni op­tu­žu­ju vla­du da re­for­mom ho­će da za­o­bi­la­zno us­po­sta­vi kon­tro­lu nad tu­ži­o­ci­ma ka­ko bi mo­gla da im na­me­će ko­ja kri­vič­na de­la mo­gu da is­tra­žu­ju, a ko­ja ne.

Ita­li­jan­ska vla­da, ko­ja je op­tu­ži­la su­di­je za ne­pri­me­re­no po­li­tič­ko me­ša­nje u obla­sti kao što su jav­ni ra­do­vi i pi­ta­nje imi­gra­ci­je, na­vo­di da je taj po­tez neo­p­ho­dan ka­ko bi se spre­čio su­kob in­te­re­sa i one­mo­gu­ći­la po­li­tič­ka pri­stra­snost su­di­ja i tu­ži­la­ca. Po sa­da­šnjem si­ste­mu su­di­je i tu­ži­o­ci mo­gu da me­nja­ju svo­je po­zi­ci­je to­kom ka­ri­je­re. Pre­ma pred­lo­že­noj re­for­mi, kan­di­da­ti za po­lo­ža­je u pra­vo­sud­nom si­ste­mu mo­ra­će na po­čet­ku ka­ri­je­re da iza­be­ru da li će po­sta­ti su­di­ja ili tu­ži­lac, bez mo­guć­no­sti da to ka­sni­je pro­me­ne.

Mi­ni­star od­bra­ne Gvi­do Kro­se­to op­tu­žio je de­lo­ve pra­vo­su­đa da de­lu­ju kao po­li­tič­ka „opo­zi­ci­ja” vla­di, dok za­me­nik pre­mi­je­ra Ma­teo Sal­vi­ni, ko­ji se vi­še pu­ta su­o­ča­vao sa kri­vič­nim go­nje­njem zbog svo­je tvr­do­kor­ne mi­gra­ci­o­ne po­li­ti­ke, ru­tin­ski pred­sta­vlja su­di­je kao po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­ne i odvo­je­ne od jav­nog mi­šlje­nja.

Sa­ma Me­lo­ni­je­va je če­sto go­vo­ri­la da po­je­di­ne sud­ske pre­su­de pred­sta­vlja­ju pre­pre­ke za nje­nu vla­du da ostva­ri za­cr­ta­ne ci­lje­ve. Na ne­dav­noj kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re pre­mi­jer­ka je okri­vi­la sud­ske od­lu­ke za pot­ko­pa­va­nje nje­nih po­ku­ša­ja da usvo­ji stro­že me­re za­šti­te za­ko­na i re­da, pi­ta­ju­ći: „Ka­ko se mo­že bra­ni­ti bez­bed­nost Ita­li­ja­na ako sva­ku ini­ci­ja­ti­vu ko­ja je na­me­nje­na to­me si­ste­mat­ski po­ni­šta­va ne­ki su­di­ja?”

Ali upra­vo ova­kva ar­gu­men­ta­ci­ja za nje­ne po­li­tič­ke pro­tiv­ni­ke pred­sta­vlja znak da se ov­de vi­še ra­di o po­ku­ša­ju da se us­po­sta­vi po­li­tič­ka do­mi­na­ci­ja ne­go te­žnja da se pra­vo­su­đe uči­ni efi­ka­sni­jim i bo­ljim. Tr­ve­nja iz­me­đu sud­ske i po­li­tič­ke kla­se u Ita­li­ji vu­ku ko­ren još iz ve­li­ke is­tra­ge „Ma­ni pu­li­te” (Či­ste ru­ke) o si­stem­skoj ko­rup­ci­ji po­čet­kom de­ve­de­se­tih ko­ja je sa sce­ne zbri­sa­la či­ta­va ge­ne­ra­ci­ju ta­da­šnji po­li­ti­ča­ra i bu­kval­no sa­hra­ni­li ta­da moć­ne po­li­tič­ke sna­ge De­mo­hri­šćan­sku i So­ci­ja­li­stič­ku par­ti­ju. Na de­sni­ci ova čist­ka je osta­vi­la traj­ni oži­ljak: sum­nju da je pra­vo­su­đe ne­i­za­bra­ni po­li­tič­ki ak­ter sa neo­prav­da­nim mo­ral­nim vi­so­kim ugle­dom.

Ne­dav­ne an­ke­te po­ka­zu­ju da pro­tiv­ni­ci re­for­me bla­go vo­de, iako je jav­nost u su­šti­ni sla­bo upo­zna­ta sa de­ta­lji­ma pra­vo­sud­ne re­for­me. Is­tra­ži­va­nje agen­ci­je „Ju­Trend” pred­vi­đa tan­ku po­be­du pro­tiv­ni­ka re­for­me (51 od­sto) ako iz­la­znost na re­fe­ren­dum bu­de ni­ska. Uko­li­ko iz­la­znost bu­de ve­ća, vla­da bi mo­gla da pro­gu­ra re­for­mu sa 52,6 pro­ce­na­ta. An­ke­ta SVG-a po­ka­zu­je da 38 od­sto bi­ra­ča po­dr­ža­va re­for­mu pra­vo­su­đa, 37 je pro­tiv i 25 pro­ce­na­ta je neo­d­luč­no.

Lo­ren­co Pre­lja­sko iz „Ju­Tren­da” ka­že da je pred­sto­je­će gla­sa­nje ne­vi­đe­ni iza­zov za Me­lo­ni­je­vu. Mo­bi­li­za­ci­ja opo­zi­ci­je je če­sto lak­ši za­da­tak ne­go po­ku­šaj vla­de da iz­gra­di po­dr­šku za ova­ko slo­že­nu re­for­mu. Gla­sa­či le­vog cen­tra su isto­rij­ski bi­li po­u­zda­ni­ji u iz­la­sku na re­fe­ren­du­me. Ka­ko ob­ja­šnja­va ovaj ana­li­ti­čar, Me­lo­ni­je­vu bi mo­gla da po­ku­ša da po­li­ti­zu­je gla­sa­nje, pre­tva­ra­ju­ći ga u ple­bi­scit o svom li­der­stvu. Ali ta stra­te­gi­ja no­si sop­stve­ne ri­zi­ke. Ume­sto to­ga ona se već una­pred dis­tan­ci­ra­la od is­ho­da od re­fe­ren­du­ma, na­gla­ša­va­ju­ći da ne­će pod­ne­ti ostav­ku u slu­ča­ju po­ra­za.

„Ako ste pre­mi­jer i sta­vi­te re­for­mu na re­fe­ren­dum, to zna­či ne­iz­be­žno i gla­sa­nje o va­šoj vla­di. Ako Me­lo­ni­je­va iz­gu­bi vi­še ne bi bi­la vi­đe­na kao ’ne­po­be­div’, re­kao je Pre­lja­sko za „Po­li­ti­ko”.