Evropa strahuje od novog carinskog udara SAD

Odluka Vrhovnog suda SAD da poništi deo globalnih tarifa koje je uveo Donald Tramp izazvala je talas različitih reakcija u Evropi. Iako je prvobitno dočekana kao olakšanje i signal moguće stabilizacije trgovinskih odnosa, među evropskim privrednicima ubrzo je prevladalo opreznije tumačenje - strah da bi ukidanje carina moglo da proizvede novi krug neizvesnosti i dodatne potrese na globalnom tržištu.

Prema pisanju Rojtersa, deo evropske poslovne zajednice strahuje od „ekonomskog bumeranga“. Kako upozoravaju predstavnici više industrijskih sektora, poništavanje tarifa koje su uvedene pozivanjem na Zakon o upravljanju vanrednim situacijama ne donosi nužno jasniju sliku buduće američke trgovinske politike, već otvara novu fazu pravne i regulatorne neizvesnosti.

Vrhovni sud je 20. februara ocenio da je predsednik Tramp prekoračio svoja ovlašćenja kada je, pozivajući se na zakon o vanrednim situacijama, uveo takozvane „recipročne“ carine većini zemalja. Presuda je obuhvatila značajan deo mera koje je administracija uvela u nastojanju da redefiniše trgovinske odnose SAD sa partnerima širom sveta.

Iako je u prvim reakcijama bilo reči o „pobedi biznisa“ i nadi u predvidljiviji trgovinski ambijent, evropski preduzetnici ubrzo su ukazali da ukidanje carina ruši postojeću pravnu osnovu bez jasnog odgovora šta sledi. Predstavnici sektora vina, hemijske industrije, farmacije, kozmetike i poljoprivrede smatraju da se time ne zatvara pitanje tarifa, već se otvara prostor za nove mere, potencijalno u drugačijem pravnom okviru.

Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da nije poznato koje će instrumente američka administracija pokušati da upotrebi u narednom periodu. Nije razjašnjeno ni da li će sredstva već prikupljena po osnovu spornih carina morati da budu vraćena, što dodatno usložnjava finansijske i pravne kalkulacije kompanija sa obe strane Atlantika. Prema navodima Si-En-En, sud nije precizirao šta će biti sa novcem već ubranim po osnovu poništenih mera, pa se očekuje da će to pitanje morati da rešavaju niži sudovi.

Analitičari upozoravaju da bi ovakva situacija mogla označiti početak novog perioda turbulencija u globalnoj trgovini. Umesto stabilizacije, tržišta se suočavaju sa scenarijem u kojem privredni subjekti odlažu investicije i zamrzavaju porudžbine, čekajući jasnije signale o budućem regulatornom okviru u Sjedinjenim Državama.

Sam predsednik Tramp oštro je kritikovao odluku suda, tvrdeći da je ona posledica spoljnog uticaja, te je kao odgovor potpisao izvršnu naredbu kojom se uvodi dodatna carina od 10 odsto na uvoz iz „svih zemalja“. Prema saopštenju Bele kuće, nova mera stupa na snagu 24. februara i važiće 150 dana.

Tako se evropska privreda, umesto očekivanog predaha, ponovo nalazi u situaciji da posluje u uslovima povećanog rizika. Odluka suda, iako pravno značajna, za sada nije donela izvesnost - već je, po svemu sudeći, otvorila novo poglavlje u složenoj i promenljivoj trgovinskoj politici Sjedinjenih Država.