Partizan ide na pobedu

Na Zvezdin stadion Partizan danas (17 č) ide na – pobedu! To je zadatak, koji je pred svoje igrače postavio trener Nenad Stojaković. Takav se pristup i podrazumeva uoči jedine utakmice u našem fudbalu za koju se kaže da je „večiti derbi”, mada je stvarnost surovo bolna po klub iz Humske ulice.

Opšta istorija sokoli protivnika. Iz prethodnih 177 megdana Partizan je izišao kao pobednik 48 puta, a Crvena zvezda čak 71. U novije vreme „crno-beli” gotovo i nemaju čega lepog da se sećaju. Poslednji put su u komšiluku trijumfovali u 154. međusobnom odmeravanju snaga. Bilo je to u proleće 2017. i od te sezone nijednom više nisu bili prvaci. Od tada su se 23 puta sukobili s „crveno-belima” i samo su dva puta slavili (u 161. i 171. „večitom derbiju”).

Trenutno stanje na tabeli, doduše, pothranjuje njihovu nadu. Zaostaju samo bod za višegodišnjim šampionom i uspeh bi ih vratio na prvo mesto. Međutim, na sve tri utakmice u ovoj godini Partizan je više zabrinuo, nego što je ohrabrio svoje pristalice. Prvo s igračem više nije mogao da slomi niški Radnički u Beogradu (0:0), potom je, istina, osvojio bodove u Surdulici (3:2) i kod kuće protiv Spartaka (2:1), ali je strepeo do poslednjeg sudijskog zvižduka. U oba susreta je stekao dva gola preimućstva i umesto da to rasprši suparnicima i samu pomisao u preokret on je bio taj koji se branio i, na kraju je, nekako „perje iznelo meso”. Partizan, jednostavno, ne ume, što se kaže, da vlada terenom, da nametne svoju volju protivniku i da njegov gol drži pod opsadom. „Kontra” mu je adut, ali je vrlo ranjiv na „rekontru”.

Crvena zvezda ume s loptom, a ume i s protivnikom. Najsvežiji primer je iz Lila, kada u Ligi Evrope nije dozvolila francuskom predstavniku da stvori jednu jedinu šansu. Njeni istureni igrači su kidisali na protivničku zadnju liniju kada je kod nje bila lopta toliko uspešno da je tamo zavladala panika, koja se prenela i na vezni red, pa svih 90 minuta nije mogao da se sastavi s loptom.

U traganju za nekim Partizanovim adutom taj meč bi to mogao da bude, jer bi, po nekoj logici, Zvezdini fudbaleri trebalo da budu istrošeniji od Partizanovih, koji su nedelju dana na miru „kovali mačeve” za međusobni okršaj. Trener Stojaković, kome je ovo prvi „večiti derbi”, međutim, na to gleda drugačije:

– Rival ima 20 kvalitetnih igrača i verovatno će sasvim drugi tim da igra protiv Partizana od onog koji je bio u Lilu. Gledao sam tu utakmicu, kao što sam pratio i sve druge, da bismo se na najbolji način pripremili. Od meča sa Spartakom smo glavom na Marakani: ja od ponedeljka, a igrači posle dva dana odmora. Imali smo sastanak na čijem sam kraju, kao trener, osetio veliko zadovoljstvo: energija je sjajna, odgovornost je na najvišem mogućem nivou. Verujem u svoj tim, verujem u mladost. Ne gledam u ono što je bilo, nego u budućnost, jer, ako želiš da ispuniš svoj potencijal počni to da radiš danas. Sledeća akcija je najvažnija, moramo da ginemo jedni za druge. Idemo na pobedu, a do nje možemo da dođemo samo zajedništvom igrača i svih navijača Partizana. Ona nam je neverovatno važna, jer je najveća utakmica srpskog fudbala, ali ishod „večitog derbija” neće da odluči prvaka. Ima još dosta da se igra, mnogo je protivnika od kojih može da se izgubi.

Kapiten Vanja Dragojević, kao ni trener, nije podrobnije osvetlio predstojeći okršaj, nego se zadržao na opštim mestima, koja uvek „drže vodu”:

– Znamo koliko je „večiti derbi” važan i za nas i za srpski fudbal. Biće s mnogo intenziteta i duela i za njega smo se spremali cele nedelje. Stvarno smo spremni i znamo svoje zadatke. Od ponedeljka smo glavom u „derbiju”. Desio se konstruktivan sastanak i svi smo bolje posle njega. Mitrovićevo i, naročito, Zdjelarovo iskustvo nam mnogo znače, jer je već bio u Partizanu i prošao mnogo ovakvih stvari.

Jedan od igrača od kojih „crno-beli” danas mnogo očekuje je Milan Vukotić:

– Nema nikakvog pritiska od „večitog derbija”, nego samo privilegija da se igra u njemu. Obaveza nam je da se ostavi na terenu sve što se može. Kao ekipa treba da pokažemo da smo pravi i ljudima, koji su nas otpisali, a ima ih mnogo, da smo zdrava porodica, da se držimo zajedno u svakom momentu.

U fudbalu su, razume se, moguća sva tri znaka. Na početku ovog „proleća” Zvezda je uverljivija, ali svaka nova utakmica je priča za sebe, drugačija od one prethodne. Partizanovi izgledi su tanji, što ne znači da ne postoje. Međutim, pitanje je koliko baš protiv najjačeg u ligi može da raširi krila, kad je protiv ekipa skromnijeg dometa bio sapet. Da bi izvukao najviše iz dvoboja s uzletelom Zvezdom morao bi da bude vrlo disciplinovan i usredsređen tokom svih 90 minuta kako bi isključio i najsitniju grešku, a u isto vreme nadahnut da je nadmudri u odlučujućim trenucima. Današnji duel pokazaće i čemu ovaj Partizan, kako trener, tako i igrači, pa i klub, može da se nada u skorije vreme.