„Bajer” nudi 7,25 milijardi dolara za vansudsko poravnanje u slučaju glifosata

Nemački farmaceutski i hemijski gigant „Bajer” saopštio je da je postigao dogovor o vansudskom poravnanju vrednom oko 7,25 milijardi dolara za desetine hiljada tužbi povezanih sa herbicidom glifosatom. Da bi sporazum stupio na snagu, potrebno je još odobrenje nadležnog suda u Misuriju i dovoljan broj tužilaca koji će pristati na ponuđenu nagodbu. Investitori su i dalje oprezni, uprkos pozitivnim signalima iz Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država, a akcije „Bajera” su nakon početnog rasta ponovo pale, piše „Handelsblat”, a preneo je Tanjug. Tužioci tvrde da je upotreba glifosata izazvala kancer, dok „Bajer” navodi da naučni dokazi ne potvrđuju povezanost između pomenutog herbicida i nastanka raka. Izvršni direktor „Bajera” Bil Anderson rekao je investitorima da sporazum predstavlja „jasan put izlaska iz pravne neizvesnosti” i omogućava kompaniji da se ponovo fokusira na osnovne delatnosti, pre svega farmaciju i poljoprivredu. „Bajer” je akvizicijom američke kompanije „Monsanto” 2018. godine preuzeo i njene pravne probleme sa glifosatom. Nemačka kompanija je još u 2020. sklopila sporazum o poravnanju vredan oko 10 milijardi dolara, ali je do kraja 2025. godine ostalo još oko 67.000 aktivnih tužbi. Važan element u novim pregovorima predstavlja odluka Vrhovnog suda Sjedinjenih Američkih Država da razmotri „Bajerovu” žalbu, što bi moglo da ograniči pravnu osnovu za buduće sporove. Presuda se očekuje u junu, a analitičari ocenjuju da bi mogla da bude povoljna za nemačku kompaniju. Podršku „Bajeru” pruža i administracija predsednika Donalda Trampa, koja smatra da je glifosat ključan za produktivnost američke poljoprivrede i podržava napore kompanije da obezbedi pravnu sigurnost. Reakcija tržišta pokazuje podeljena očekivanja investitora. Akcije „Bajera” su nakon objave sporazuma prvo porasle za oko sedam odsto, ali su već narednog dana zabeležile pad za više od osam procenata, što odražava sumnje da li će kompanija ovoga puta uspeti trajno da okonča najskuplju pravnu krizu u svojoj istoriji. U Evropskoj uniji u vezi sa korišćenjem ovog ozloglašenog herbicida bilo je spora u u EU, a odlukom iz 2023. on će nastaviti da se koristi još 10 godina, nakon što zemlje članice nisu dale jasno mišljenje o tome da li treba produžiti odobrenje za njegovu upotrebu. Zbog zastoja Evropska komisija je saopštila da će obnoviti odobrenje za glifosat na 10 godina, uz nove uslove. Ovakva odluka tada je bila donekle i predvidiva posle glasanja godinu dana ranije, kada među 27 država članica Evropske unije nije mogao da bude postignut dogovor.

Glifosat je hemijski preparat za suzbijanje korova koji je razvio „Monsanto” i na tržište plasirao pod imenom raundap. Danas je široko rasprostranjen u svetu i proizvode ga gotovo sve hemijske kompanije.

Tokom protekle decenije glifosat je bio u središtu žestoke naučne debate o tome da li izaziva rak i kakav je njegov uticaj na životnu sredinu, navodi agencija.

Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je glifosat 2015. godine kao „verovatno kancerogen za ljude”. Američka agencija za zaštitu životne sredine otkrila je 2020. godine da herbicid ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi, međutim, savezni apelacioni sud u Kaliforniji 2022. naredio je agenciji da preispita tu presudu, rekavši da nije potkrepljena sa dovoljno dokaza.