Studija: ukrštanje ljudi i neandertalaca išlo uglavnom u jednom smeru

Pre desetina hiljada godina, dok su moderni ljudi naseljavali teritorije Evrope i Azije gde su živeli neandertalci, došlo je do međusobnog parenja, ali uglavnom u jednom smeru – muški neandertalci su imali potomke sa precima ženama moderne ljudske vrste, pokazalo je novo istraživanje genetskih analiza.

Naučnici objašnjavaju da zbog ovakvog obrasca danas u ljudskom genomu nedostaju delovi neandertalske DNK na X hromozomu, dok neandertalci imaju više ljudske DNK u svojim X hromozomima, navedeno je u studiji koja je objavljena u časopisu „Sajens".

Stručnjaci ističu da to ukazuje na polnu pristrasnost u praistorijskim susretima između dve vrste, prenosi Gardijan.

„Pronašli smo obrazac koji ukazuje na polnu pristrasnost: protok gena se odvijao pretežno između neandertalskih muškaraca i anatomski modernih ljudskih žena", rekao je autor istraživanja Aleksandar Plat.

Preci modernih ljudi i neandertalci razišli su se pre oko 600.000 godina.

Tokom migracija iz Afrike ka severnim teritorijama, grupe su se susretale i razmenjivale segmente DNK.

Danas, ljudi neafričkog porekla nose nekoliko procenata neandertalske DNK, dok je kod osoba afričkog porekla prisutna u manjoj meri.

Analiza je pokazala da X hromozomi neandertalaca imaju 62 odsto više DNK modernog čoveka u poređenju sa drugim hromozomima, dok je raspodela u ljudskim genomima obrnuta.

Pošto žene imaju dva X hromozoma, a muškarci jedan, rezultat sugeriše da su muški neandertalci češće imali potomstvo sa ženama ljudske vrste nego obrnuto.

„Preferencije parenja pružile su najjednostavnije objašnjenje", rekao je Plat.

On je istakao da otkrića ne ukazuju na to da su određeni neandertalci ili žene ljudske vrste bili posebno privlačni, već da je jedan smer parenja bio češći ili „manje loš" od drugog, prenosi Tanjug.