Veliki povratak zabranjenih nagaznih mina u Evropu

Kada je Evropska unija ne tako davno, 2020. godine, finansirala projekte za uklanjanje protivnagaznih mina u Libanu, nadala da će u roku od pet godina videti svet bez ovog podmuklog oružja od kojeg najviše stradaju civili. Ali ovo neselektivno oružje koje nastavlja da godinama ubija i pošto se sukobi završe, vraća se na velika vrata u Evropu. Brisel za sada ćuti iako je vatreni pristalica Otavske konvencije koja zabranjuje upotrebu, proizvodnju, skladištenje i prenos protivpešadijskih mina.

Poljska namerava da uskoro rasporedi i protivpešadijske i protivtenkovske mine duž svoje istočne granice, navodeći kao razlog rastuću pretnju od Rusije. To je potvrdio zamenik ministra odbrane Pavel Zalevski, nakon što je ova članica EU 20. februara i formalno izašla iz Međunarodne konvencije iz Otave kojom se zabranjuje upotreba ovog kontroverznog oružja.

Poljska koja je ratifikovala ovaj međunarodni sporazum 2012. godine i završila uništavanje svojih domaćih zaliha protivpešadijskih mina 2016. godine sada ubrzano planira da obnovi proizvodnju ovog oružja.

„Ove mine su jedan od najvažnijih elemenata odbrambene strukture koju gradimo na istočnom krilu NATO-a, u Poljskoj, na granici sa Rusijom na severu i sa Belorusijom na istoku”, kaže Zalevski za „Indipendent”.

Premijer Donald Tusk je poručio da će Poljska „uskoro” imati mogućnost da minira svoje istočne granice u roku od 48 sati u slučaju pretnje. Procenjuje se da bi Varšava mogla da postovi oko milion protivpešadijskih mina. Zamenik ministra odbrane objašnjava da njegova zemlja mora da se brani od Rusije koja „ima veoma agresivne namere prema svojim susedima” uz podsećanje da se Moskva nikada nije obavezala na poštovanje međunarodnog sporazuma o zabrani nagaznih mina.

U martu 2025. godine, vlade Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske objavile su nameru da se zajednički povuku iz Otavske konvencije. Finska je sledila taj primer sličnim saopštenjem u aprilu 2025. godine. Povlačenje pet zemalja članica EU označava uznemirujuću promenu u politici nacionalne bezbednosti, potkopavajući kredibilitet bloka u pogledu njegovog sopstvenog poštovanja međunarodnog humanitarnog prava. Ovaj potez je izazvao snažnu reakciju međunarodne zajednice, jer je Otavska konvencija iz 1997. dugo smatrana moralnim i humanitarnim temeljem u borbi protiv oružja koje najviše pogađa civile iako je nisu potpisale vodeće zemlje SAD, Rusija, Kina i Indija.

Kako podseća portal „EUobzerver” decenijama je Brisel bio vatreni zagovornik Otavske konvencije. Iako strategije EU o konvencionalnom oružju eksplicitno osuđuju protivpešadijske mine kao neselektivna oružja koja nanose štetu daleko van bojnog polja, Brisel se zbog Rusije ne protivi nameri Poljske da rasporedi ovo mine duž granice sa Rusijom i Belorusijom.

Nažalost, nagazne mine ne završavaju ratove. Ovo oružje ih preživljava. Reč je o eksplozivnom oružju koje se postavlja na zemlji ili plitko ispod nje i aktivira se kada osoba ili vozilo pređe preko njih. I dok su mnogi sanjali da će jednog dana ovo neselektivno oružje iz 20. veka biti iskorenjeno mine poznate u vojnom žargonu poznate kao „skakavice” i „leptirice” u Ukrajini, gde su protivpešadijske mine raspoređene u masovnim razmerama, njihovi efekti se protežu daleko izvan vojnih ciljeva, Velika kontaminacija minama uticala je na lokalne zajednice ne samo u pogledu fizičke bezbednosti, već i ekonomski. Tako su ukrajinski poljoprivrednici morali da preuzmu inicijativu i sami započnu operacije razminiranja, da bi im vlada kasnije nadoknadila troškove.

Žil Karbonije, potpredsednik Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, kaže da su prema prikupljenim podacima više od 80 odsto žrtava protivpešadijskih mina civili, a posebno deca. Za njega su, kako kaže, protivpešadijske mine „oružje prošlosti”, jer uglavnom ubijaju i sakate civile i imaju malu vojnu efikasnost: „Prvo, one često štete sopstvenoj strani vojske, sopstvenim vojnicima ili prijateljskim snagama. Drugo, njihovo uklanjanje je izuzetno skupo i traje dugo”, kaže Karbonije za „Juronjuz” iznoseći primer Hrvatske koja još nije očistila sve preostale mine iz ratova koji su vođeni posle raspada Jugoslavije.

Prema „Lendmajn monitoru” iz prošle godine, broj žrtava protivpešadijskih mina i eksplozivnih ostataka rata je i dalje visok. Ova globalna inicijativa koja prati sprovođenje Otavske konvencije je 2024. godine registrovala 6.279 žrtava, od čega 1.945 sa smrtnim ishodom.