Kome sledi teža kampanja, a kome lekcija od građana

Objedinjena vlast i delimično organizovana opozicija u više kolona vodiće ozbiljnu političku bitku na redovnim izborima u deset gradova i opština širom Srbije. Pre nego što je predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Ana Brnabić raspisala lokalne izbore u Boru, opštinama Aranđelovac, Bajina Bašta, Kladovo, Knjaževac, Kula, Lučani, Majdanpek i Smederevska Palanka za 29. mart, a predsednik Skupštine grada Užica Dragoljub Stojadinović u opštini Sevojno, svi politički akteri su uveliko bili u predizbornoj kampanji. Utisak je da je ona vrlo dinamična i intenzivna i stiče se utisak kao da će izbori biti održani predstojećeg vikenda, a ne za malo više od mesec dana.

Na osnovu ozbiljnosti kojom sve strane, svaka na svoj način, pristupaju ovim lokalnim izborima zaključuje se da je ovo odmeravanje snaga političkih suparnika uvod u najavljene parlamentarne izbore za decembar ove godine. Vlast će u svih deset opština nastupiti u koaliciji čiju će okosnicu činiti Srpska napredna stranka i svuda će im partneri biti Socijalistička partija Srbije i Srpska radikalna stranka. U zavisnosti od grada, ovu koaliciju će činiti Zavetnici, PUPS – Solidarnost i pravda, dok će im se u Kuli na zajedničkoj listi pridružiti i Savez vojvođanskih Mađara.

Govoreći o predstojećim lokalnim izborima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će blokaderi dobiti lepu lekciju od građana Srbije i da će morati težim putem da nauče da mogu da izgube i da prihvate poraz. „Neće građani blokade. Neće građani maltretiranje. Narod hoće razvoj, narod hoće razvoj i rad. Narod hoće budućnost, neće da mu život i vreme oduzimaju oni koji nemaju šta da ponude”, rekao je Vučić u Astani, na pitanje novinara da prokomentariše istraživanje javnog mnjenja Nove srpske političke misli, prema kojem bi za sadašnju vlast glasalo 35 odsto ispitanika, za zajedničku listu studenata i opozicije 41 odsto, dok je neopredeljenih 23,5 odsto. Dodao je da njegovi podaci kažu nešto drugačije i istakao da su rezultati rada važni.

„Ja ne mislim da ljude interesuju istraživanja. Ja mislim da ljude zanima nečiji program, nečiji plan”, rekao je Vučić. Naveo je da sada imamo izbore u 10 opština koji su, kako je rekao, vrlo teški za SNS. „Video sam da oni kažu da pobeđuju u četiri sigurno, da je u tri neizvesno, da je moguća naša pobeda u tri. To bi bila demokratija, sve u redu, samo šta ćemo ako ne bude tako? Šta ćemo ako, recimo, bude 7:3 za nas ili 8:2 ili 9:1, a šta ćemo ako bude 10:0?”, upitao je Vučić i dodao da ćemo za mesec dana moći da vidimo kako ta istraživanja funkcionišu. „Za nas ne postoji teža opština od Kule iz mnogo razloga o kojima uopšte ne želim da govorim. Ne postoji teže od Bora. Ja sam najmanje glasova dobio u Srbiji u Boru, ali mislim da su se stvari promenile”, rekao je Vučić i dodao da cifru od 23,5 odsto neopredeljenih saopštava samo onaj koji nikad nije radio istraživanje, jer, kako je naveo, u Srbiji gotovo da uopšte nema neopredeljenih.

Da li zato što će svi biti na listi na kojoj će glavnu reč voditi naprednjaci, ostale političke partije iz vladajuće koalicije, do sada, znatno manje su primetne u kampanji. Srpska napredna stranka uveliko je počela kampanju prikupljanja sigurnih glasova, na ulice su postavili štandove, a odavno je krenula i kampanja „od vrata do vrata”.

Početkom prošle nedelje Smederevsku Palanku, jednu od opština u kojima se održavaju izbori, posetio je predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević, gde je održao sastanak sa lokalnim naprednjacima. „Srpska napredna stranka za mene nije samo politička organizacija – ona je porodica. A samo zdrava, jaka i složna porodica može da bude temelj bolje, sigurnije i snažnije Srbije”, naveo je Vučević u objavi na društvenim mrežama. Dva dana kasnije Vučević je posetio Bajinu Baštu, gde je simpatizerima doneo sendviče. „Evo malo indeks sendviča! Pobednički sendviči! Nije komplet-lepinja doneo sam indeks sendviče iz Novog Sada. Slušajte otkad smo predsednik i ja to probali nekako sve ide bolje”, rekao je Vučević.

Potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Ana Brnabić razgovarala je sa građanima i građankama u Aranđelovcu. zahvalila je građanima koji su došli da podrže listu „Aleksandar Vučić – Aranđelovac, naša porodica”. „Velika zahvalnost svima koji su došli u ogromnom broju da podrže baš tu listu, listu za sigurnu budućnost, mir, napredak i Aranđelovac bez nasilja”, navela je Brnabićeva, poručivši da će Srbija, „predvođena Aleksandrom Vučićem, nastaviti da pobeđuje i zajedno sa svim našim građanima, kao jedan tim, nastavićemo da sanjamo velike snove”. Istakla je da je „to većinska Srbija – jedinstvena, pristojna i odlučna da ne dopusti blokaderski teror manjine nad većinom”.

I pre nego što su raspisani izbori, došlo je do trzavica, pa je tako tokom rutinske stranačke akcije prikupljanja sigurnih glasova u Aranđelovcu napadnut, prvo verbalno, pa fizički, aktivista SNS-a Vladimir Marjanović i to u selu Darosava. Na napade se žali i opozicija, pa je tako partija Srbija centar objavila da su na njihove prostorije zalepljeni plakati na kojima su ih optužili da su fašisti i podsećanje da je Aranđelovac oslobođen 19. septembra 1944. godine. A u Kuli je započet onlajn rat u kojem se preti, navodno, eksplicitnim snimcima.

S druge strane, studenti blokaderi i opozicija i pre nego što su raspisani izbori u zavisnosti od grada i opštine su se manje ili više organizovali. Na martovskim izborima oponenti vlasti izaći će na jednoj listi u Boru, Bajinoj Bašti i užičkoj opštini Sevojno. U dve kolone, dakle odvojeno studenti i opozicija, nastupiće na izborima u Knjaževcu, Lučanima i u Kuli. U ostalim gradovima, dakle Aranđelovcu, Kladovu, Majdanpeku i Smederevskoj Palanci, do proteklog vikenda još nije postignut dogovor i zasad nije poznato kako će opozicija izaći na izbore. Tamo gde su se dogovorili da izađu zajedno na izbore, na jednoj listi će se naći raznorodne partije od Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana do Nove demokratske stranke Srbije i Monarhista. Ipak, sujete nekih lokalnih moćnika su tolike da su dovele do toga da ove političke organizacije nastupaju različito na izborima, što zavisi od grada do grada.

Formiranje posebne liste stranaka opozicije, u odnosu na studente, ukazuje da opozicione partije „ispipavaju teren” za predstojeće parlamentarne izbore. Na ovaj način se pravi strategija da partije koje su bile odbačene i koje pojedinačno mahom imaju premale šanse da preskoče cenzus od tri odsto, pokušavaju da privikavaju građane na svoje postojanje na koje će, gotovo je izvesno, izaći nezavisno od studentske liste. Ipak, kako je nedavno napisala bivša predsednička kandidatkinja, a sad članica Predsedništva Demokratske stranke Biljana Stojković, u toku je opoziciono pozicioniranje na lokalu. Ona je podsetila na njeno bolno iskustvo u formiranju koalicione liste „Srbija protiv nasilja”, 2023. godine, gde je naučila da prepozna još jedan motiv stranaka da izađu na izbore.

„Mozak vam eksplodira kada shvatite da se pravljenje liste za izbore koristi za, pazite sad, pravljenje stranačkog odbora u konkretnom mestu. Strategija je sledeća: stranka nema članstvo u nekom gradu, ali se na sastancima centrala u Beogradu žestoko bori da dobije što više mesta za svoje nepostojeće članove, a važno je i da se ti imaginarni članovi kotiraju što više na listi. Tek kada su obezbedile mesta za buduću lokalnu skupštinu, stranke kreću u ’lov na talente’, to jest tek tada imaju valutu – a to su odbornička mesta u gradu – koju koriste da privuku ljude u svoje stranke. Slično je bilo i u slučaju pokrajinskih izbora iste godine”, napisala je Stojkovićeva za „Peščanik”.

Dodala je: „Samo još jednom da pojasnim o čemu se ovde radi. Budući da nemaju svoje članove koji dele njihove stranačke vrednosti i kao takve ih postave na mesta gde će moći da sprovode proklamovane politike, neke stranke su spremne da na ta mesta stavljaju nepoznate ljude, možda svog komšiju, svastiku ili sestru nekog poznanika, koji nemaju pojma ili ih nije ni briga za kakvu se politiku ta stranka zalaže. Pokazalo se da postoji dosta koristoljubivih ljudi koji će bavljenje politikom videti kao veoma privlačan posao ako im se odmah otvori funkcionerska pozicija. Mesta za neke kvalitetne lokalne političare i dugogodišnje borce za pravdu tako bivaju popunjena tek rođenim funkcionerima. Shvatate li koliko je ovo poremećeno?”

Programski direktor agencije „Faktor plus” Predrag Lacmanović kaže za „Politiku” da ga ne iznenađuje što su se svi politički akteri i pre nego što su raspisani izbori već rastrčali po terenu, jer se znalo da će u ovih deset gradova i opština biti raspisani redovni izbori. To je, kako navodi i logično, jer izbori za političke partije predstavljaju nešto bitno i značajno gde opozicija ima šanse da ostvari što bolji rezultat i da eventualno pobedi negde. „S druge strane, vlast želi da potvrdi dominaciju, tako da ne vidim ništa sporno u angažovanju i jedne i druge strane i to je očekivano za one koji su se opredelili da se bave politikom”, navodi Lacmanović.

Kaže da ga ne iznenađuje što vlast nastupa objedinjeno, ali i to što će na ovim izborima njeni oponenti biti u više slučajeva podeljeni i u zavisnosti od grada, izlaziti na jednoj ili dve izborne liste. „Vladajuća koalicija je bez velikih nedoumica i ima jasnu politiku koja u prvi plan stavlja razvoj gradova i opština i tu su u prednosti u odnosu na opoziciju koja je fragmentirana i podeljena. Upravo zbog toga se može očekivati da će u opozicionom bloku svaka partija voditi neku svoju politiku i da će time nagrizati jedva proklamovano zajedništvo. To će neminovno stvarati konfuziju kod opozicionih birača, pa će oni biti u dilemi kome da daju svoj glas na izborima, neće znati kakva je politika i kakvu će voditi ukoliko bi, recimo, pobedili na lokalnim izborima. Jer može se desiti da u tom bloku pobedi struja koju baš i ne simpatišu i ne dele njihove stavove i onda im neće biti jednostavno da na izbornom listiću zaokruže ovu izbornu listu”, kaže Lacmanović.

Dodaje da upravo zbog toga ne očekuje neki veliki uspeh opozicije. „Kako god da se zvala, studentska lista ili mladi za neki grad, ali je primetno to nejedinstvo koje traje poslednjih nekoliko godina, možda čak i deceniju i više, što se reflektuje lošim rezultatima na izborima”, ocenjuje Lacmanović. Dodaje da je njihov problem – gde god da se održavaju izbori, teme nisu lokalne, već globalne. Uz to, opsednutost većeg dela opozicije likom i delom predsednika Srbije Aleksandra Vučića je jedan od glavnih razloga za promašenu kampanju u kojoj su, listom, preskakali da navedu šta konkretno nude i za koje programe se zalažu, što je dovodilo do velikog razočaranja u opozicionom glasačkom korpusu, naglašava Lacmanović.

Da je izlazak na birališta u deset lokalnih samouprava 29. mart važna proba i za SNS, sa jedne strane, i za studente i opoziciju, sa druge, nema sumnje. Ovo političko nadmetanje svakako će biti uvod u parlamentarne izbore koji su pred nama. U zavisnosti od rezultata sve strane će moći da izvuku vrlo velike pouke. Vladajuća koalicija da proveri, između ostalog, da li je koalicioni mehanizam dobro funkcionisao i koliko je spreman za parlamentarne izbore. A opozicija i studenti blokaderi će moći da vide kako stoje u narodu i gde su pravili greške. Oni koji se do sada nisu okušali u političkoj kampanji moći će, pre svega, da osete dobre i loše strane izbornog procesa i da se suoče sa iskustvom koje do sada nisu imali. Studenti, odnosno blokaderski pokret, svakako su dobili priliku da se pokažu zajedno sa opozicijom u jednoj koloni, ali i da probaju i taj model izlaska na odvojenim listama. Obe opozicione grupacije mogu da nauče dosta toga i u zavisnosti od toga kako bude prošlo glasanje svi politički akteri imaće na osnovu čega da osmisle svoje delovanje u narednom periodu, do izbora krajem godine.

„Svaka partija mora da vodi neku svoju politiku i tu će glavna razlika biti između onih koji su demokratski opredeljeni, u odnosu na one koji u prvi plan stavljaju nacionalne teme. U ovoj kampanji očekujem da će biti pokrenut veliki broj, pre svega, lokalnih tema. E, sad, da li će pogoditi šta građane konkretno interesuje, da li će se fokusirati na određene teme ili će voditi kampanju kao da su parlamentarni izbori gde će ponovo njihova meta biti predsednik republike Aleksandar Vučić – to ćemo videti. Zavisno od toga kako vodite kampanju možete da raspaljujete strasti opozicione strukture u određenom mestu. S druge strane, ukoliko se fokusiraju na lokalne probleme, pitanje je da li će građani imati poverenja u njih. Bez obzira na to koliko su neke lokalne stvari nerešene, morate imati veru da će ti ljudi moći da ih rešavaju”, kaže Lacmanović. Dodaje da je to problem opozicije koja nije objedinjena i na taj način nosi neku nesigurnost za njih.

Ističe da je glavni problem to što su izbori lokalni, a za opozicione partije mahom su ključne unutrašnje političke ili geopolitičke teme, svetska i globalna pitanja kao što su, recimo, odnos prema ratu u Ukrajini, politika predsednika Trampa ili nešto drugo. „To jednostavno nisu teme koje interesuju građane na lokalu koji žele da im se reše konkretni problemi. Ako se na to budu fokusirali u svojoj kampanji, onda će imati ozbiljnih problema i nisam siguran da će ostvariti neki zavidan rezultat. Glasač koji je malo više informisan njemu je prioritet kvalitet života u njegovoj sredini i biće sigurno razočaran takvom kampanjom, jer oni na lokalu žele da čuju kako će se rešiti konkretni problemi, a ne neke teme koje ne utiču na njihov život u nekom gradu ili opštini”, zaključuje Predrag Lacmanović.

Pravo glasa ima više od 244.000 ljudi

U deset lokalnih samouprava na predstojećim lokalnim izborima pravo glasa ukupno ima nešto više od 244.000 građana, proizlazi iz danas dostupnih podataka. U devet lokalnih samouprava, bez Sevojna, ukupno su 23. februara bila 243.432 birača, proizlazi iz podataka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Na sajtu tog ministarstva piše da se „brojevi birača ažuriraju jednom sedmično i da obuhvataju birače po mestu prebivališta”. Po tim podacima, u Aranđelovcu ima 38.797 birača, u Boru – Grad njih 38.523, u Kuli 32.277, u Bajinoj Bašti 21.470, u Kladovu, 21.083, u Smederevkoj Palanci 38.970, Knjaževcu 22.249, a Lučanima 14.632. Na tom sajtu nisu navedeni podaci za Sevojno, koji je gradska opština Užica, a na izborima u aprilu 2022. po tadašnjim podacima u Sevojnu je bio upisan 5.681 birač.