Cene nafte i gasa rastu, imamo velike rezerve

Ovo je vek energije, ali neverovatne stvari se dešavaju, cene energenata drastično rastu i, ako se nastavi rat na Bliskom istoku, Evropa će imati pakao što se tiče energenata, rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić, nakon obilaska rekonstruisanog Nacionalnog dispečerskog centra „Elektromreže Srbije”. Istakao je: „Ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju, tražićemo mere za taj problem narednih dana.” Naveo je da smo ove godine imali problem s nestašicom struje i najavio da ćemo sledeću zimu dočekati znatno bolje pripremljeni.

Predsednik je, odgovarajući na novinarska pitanja o situaciji s energentima, rekao da je kod nas cena dizela oko 200 dinara po litru, a da je juče na kotacijama u Mediteranu bila 216 dinara, dakle osam procenata više. Dodao je: „Za dva dana će da bude 230, 240. To niko živ ne može da plati, to vam diže sve ostale cene i sve drugo. Zato je moja ideja i zato ću da radim, pre svega s ministrom finansija na tome, da nađemo mere kako da mi subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju.”

Kazao je: „Cene gasa bile su 380 dolara za 1.000 kubnih metara, a danas su 550 dolara na TTF-u, dakle za 45 odsto veće, u Velikoj Britaniji cena je skočila za 95 odsto. Katar je zavrnuo slavinu. Mi imamo sreću da nam preko ’Turskog toka’ normalno dolazi ruski gas, to je do kraja marta. Moramo da vidimo šta ćemo dalje. Mi, srećom, i dalje imamo velike rezerve. Srećom pa smo o tome brinuli. Dakle, ako bude trebalo, interventno ćemo da reagujemo na polju nafte i naftnih derivata. Rafinerija, srećom, radi pa možemo da na tržištu reagujemo i sirovom naftom, a možemo da reagujemo i delom naftnim derivatima koje imamo.”

Istakao je: „Ne sme se zaboraviti i da nisu dirane vojne rezerve, one su na nivou od 25 miliona tona, plus kerozin i gorivo za vazduhoplove. Nemoguće je biti u potpunosti spreman na situacije kakva je sadašnja, ali Srbija je upravo zato spremala rezerve. Sećate se kad sam bio u Davosu i posle toga kad sam imao bilateralu s Kristalinom Georgijevom, ona je rekla: ’Troši pare, ali čuvaj bafer i imaj jastuk, jer ludilo u svetu je takvo da ne znaš šta će da se desi.’ Kao što vidite, ludilo u svetu je prevladalo.”

Govoreći o situaciji s električnom energijom, predsednik se osvrnuo na probleme s nestašicom struje zbog nevremena u delovima zapadne Srbije, istakavši da ćemo za sledeću zimu biti bolje pripremljeni, te da je u tim krajevima potrebno uložiti oko 50 miliona evra u elektromrežu. Rekao je: „Tražio sam sada da se garantuje da sledeće godine ceo dragačevsko-čačanski kraj i valjevski kraj, a ne mislim samo na grad Valjevo i okolinu, već i na Osečinu, Pecku, Azbukovicu, čitavu Ljuboviju, Krupanj, Loznicu i za Ivanjicu, koja nam je rak-rana... potrebno je da se urade dalekovodna polja, ali to košta, moraju iz EDS-a da urade i posebnu revitalizaciju trafostanica. Sigurni smo da će sledeću zimu svakako pripremljenije dočekati. Ne znači da neće negde da nestane struje, ali će biti mnogo bolja priprema nego što je bila ove godine. I za to ćemo pronaći novac.”

Naveo je da su za mrežu „Elektrodistribucije Srbije” u narednih pet ili šest godina potrebne 1,4 milijarde evra i dodao: „To je samo mreža, bez trafostanica, za EMS je potrebno još 400 miliona evra da bismo bili na centralnobalkanskom koridoru, na interkonektivnom koridoru s Mađarskom, Rumunijom i za beogradsku mrežu zbog Ekspa i zbog svega drugog. Malo ko u regionu ima Nacionalni dispečerski centar kakav ima Srbija. U dijagnostičko-analitičkom centru je osam dronova i 18 pilota-operatera, kupuje se još 10 dronova da bi moglo, posebno na nepristupačnom terenu, da se ustanovi da li je došlo do rušenja dalekovodnih stubova.”

Kazao je da je ovo vek električne energije i energije uopšte i da su nam potrebna ogromna ulaganja u narednom periodu, a da će o tome govoriti 7. ili 8. marta na predstavljanju plana „Srbija 2030–2035”. Naveo je: „Postigli smo neke rezultate, ali moraju stvari da budu neuporedivo bolje. Biće potrebno još novca i to je bez ulaganja u ono što je za ljude najvažnije, a to je kako da povećamo kapacitete i mogućnosti za proizvodnju struje da bi nam privreda rasla i kako bismo mogli da učestvujemo u trci u okviru veštačke inteligencije, električnih vozila i dalje reindustrijalizacije Srbije.”

Istakao je: „’Elektrodistribucija Srbije’ ima 168.000 kilometara mreže, i to nadzemno 120.000 kilometara, dok je oko 60.000 kilometara elektrodistributivnog sistema pod šumama, zemlja je nedovoljno urbanizovana jer je veliki deo mreže pod šumom. U ’Elektromrežama Srbije’ to su dalekovodi pod šumama, prenosni sistem je preko 10.000 kilometara u dalekovodima samo. Kad nekad padne dalekovod, niko struje nema. Zato Srbija da vodi računa i gradi interkonekcije i prema Bugarskoj i prema Mađarskoj i prema Rumuniji. Ogromne pare su uložene u EMS. Ovo su nam novi sistemi, ovo su nove stvari koje vidite ovde. Ogromne smo pare ovde uložili. EMS je 2025. uložio 135 miliona evra, prosečno se ulaže 40 miliona evra u investicije.”

Istakao je i da cene nafte, naftnih derivata i gasa utiču na cenu električne energije, koja, kako je rekao, opet ide u nebo. Dodao je: „A mi na evropskom tržištu. Da ne pričamo o problemima koje imamo s usisavanjem u mrežu obnovljivih izvora energije, gde se svi kače i tako dalje, a na kraju struja završi u Belgiji, Estoniji i Ukrajini. Srbija ne može da obnovi transformatore, kojih treba da kupi ukupno 202, zato što pripadamo zajedničkoj nabavci EU. Evropska unija je rekla prva je Ukrajina, drugo su oni, a mi spadamo u treću grupu. I sad mi ostaje da molim predsednika Sija (Đinpinga) kad odem u Kinu, da oni naprave ovde fabriku transformatora manje naponske snage do 400 kilovolti da bismo mi mogli da obnovimo i svoju mrežu. E, samo da vam kažem kakvih sve problema ima. Energetika je poseban problem i posebno vreme ćemo posvetiti tome.”

Rekonstruisani Nacionalni dispečerski centar „Elektromreže Srbije” otvoren je prošle godine u septembru. Kako je saopšteno iz EMS-a, rukovodstvo kompanije na sastanku je informisalo predsednika Vučića o ključnim aktivnostima koje EMS AD sprovodi u cilju obezbeđivanja sigurnog i pouzdanog snabdevanja električnom energijom, o načinu upravljanja prenosnim sistemom, kao i o procesima njegovog održavanja i unapređenja.

Lokalni izbori su redovni, opozicija sve potcenjuje pogrešno

Predstojeći izbori u deset lokalnih samouprava su redovni i održavaju se kada i treba da budu, da bi mogli da budu u što više opština zajedno, jer da je pomereno za nedelju kasnije, u dve opštine bi moralo da budu održani ranije, rekao je Vučić. To je bio odgovor na pitanje da prokomentariše navode u pojedinim medijima da su lokalni izbori raspisani za 29. mart da se „poraz premijera Mađarske Viktora Orbana na izborima u toj zemlji 12. aprila ne bi reflektovao loše po njega na izborima u Srbiji”.

Istakao je da takve tvrdnje pokazuju ponovo krajnje neozbiljno bavljenje politikom i da je reč o potpuno pogrešnoj proceni kako će izbori u nekoj zemlji imati uticaj na situaciju u Srbiji. Dodao je: „Oni pojma nemaju. Oni ljudi se toliko neozbiljno bave politikom, a jedina politika im je – moram da izmislim nešto oko Aleksandra Vučića, da slažem nešto i baš me briga za sve drugo u životu. Nadam se da će Viktor Orban da pobedi na izborima u Mađarskoj zato što je reč o velikom prijatelju Srbije. Opozicija će imati priliku da se pokaže na nekim predstojećim izborima koji bi mogli da budu i brže nego što se to očekuje. Dakle, sve što procenjuju, procenjuju pogrešno. I ja im se divim, velemajstori su. Od deset stvari koje izgovore, svih deset promaše. Ja takve antitalente nisam video u životu.”

Hrvatska ne voli da vidi snažniju Srbiju, ali znaju da postaje neosvojiva tvrđava

Hrvatska ne voli da vidi snažniju Srbiju, jer je ona odavno njihova meta, ali i ne strahuje zbog toga kako se Srbija naoružava, jer ima snažnu vojsku, a zna i da je Srbija neće napadati, rekao je Vučić odgovarajući na novinarsko pitanje o „strahu” hrvatskog ministra odbrane povodom naoružavanja naše zemlje. Istakao je: „Veoma ste naivni ako mislite da je Hrvatska u strahu, Hrvatska ima veoma snažnu i moćnu vojsku. Samo su oni za razliku od našeg pristupa uvek bili pametniji. Prvi put, oni nisu gluplji, ali nisu ni pametniji. Naši ljudi vole da potcenjuju nekog drugog. Oni imaju izuzetno snažnu armiju, oni su deo NATO-a, oni nemaju strah. Oni ne vole da vide snažniju Srbiju jer je ona odavno njihova meta, ali znaju da postaje neosvojiva tvrđava. To je problem, a ne da su oni u strahu, jer znaju da mi njih nećemo da napadamo. Ja ih nikada ne bih potcenjivao, kao što ne potcenjujem Albance na Kosovu i Metohiji i Albance u Albaniji i način na koji se opremaju i naoružavaju, njihov ljudski faktor i sve drugo.”

On je dodao: „Moja ozbiljnost, odgovornost i posvećenost uvek će doprinositi očuvanju mira i odbrambenim sposobnostima Srbije. Lakomislene izjave i teranje šege i sprdnja sa nekim u regionu, nije moj princip, niti pristup. Ja, kada na izborima dobijem 60 odsto glasova, a moj protivnik 17 odsto, iskažem poštovanje i kažem da je utakmica bila teška, jer je za mene bila teška. Za njih je možda lako da tako ubedljivo izgube. Razlika je u pristupu. Suviše sam ozbiljan da bih se tako neozbiljno odnosio prema tako važnoj temi.”

Za dodatne granate i rakete za VS potrebno je 80 miliona evra, zašto se niste spremili

Vučić je rekao da je juče „poludeo” kada mu je rečeno da je potrebno 80 miliona evra za dodatne granate i rakete za Vojsku Srbije: „Na to sam poludeo jutros zato što sam ih molio. Čuli ste me poslednji put kada sam govorio u januaru, pre toga u decembru, a pre toga u septembru, kada sam im tražio da izvrše kompletnu popunu municije granatama, raketama i svim što nam je potrebno. E, jutros predsedniče 80 miliona evra je potrebno dodatno za granate i rakete. I tako svaki dan izmisliti pare.”

Istakao je: „Za ta sredstva ne može da se zaduži niko zato što garancije mora da daje država. Kada država daje garancije kao što znate tog sekunda vam se to odražava u javnom dugu u odnosu na bruto domaći proizvod, a ne smete da ostavljate dugove deci. Hoćemo da ostanemo nisko zadužena zemlja. Mesec dana pričam da će Amerika da napadne Iran, a onda kad izbije rat, ’e, državo, pomaži’. To sam tvrdio za Rusiju i Ukrajinu. Što se niste spremili za to. Govorimo o našima, za ove druge baš me briga. Svi su nespremni ušli, sem Irana.”

Puno ljudi želi da se vrati iz Dubaija, iskoristili smo prvu priliku

Mnogo, mnogo ljudi još želi da se vrati iz Dubaija i drugih zemalja Bliskog istoka za Beograd, ali organizovanje letova iz tog područja zavisi od sukoba i situacije na aerodromima i da je najvažnija bezbednost ljudi, rekao je Vučić, odgovarajući na pitanje novinara. Dodao je: „Mi smo prvu priliku iskoristili, dali i omogućili sve dozvole. Kada i kako budemo mogli to da organizujemo, organizovaćemo.” Kazao je: „Imamo dovoljno aviona, ubedljivo najviše u regionu. Ponudili smo to i Bosni i Hercegovini jer oni nemaju svoju flotu, da i Bošnjake i Hrvate i Srbe zajedno vraćamo. Nemamo nikakav problem sa tim. Morate da razumete da to zavisi od opasnosti, od zatvorenih aerodroma, od toga da li su u toku sukobi ili ne, lete li rakete ili ne. Ne želimo da rizikujemo živote ljudi.”

Razgovor sa kraljem Bahreina i solidarnost s njegovim narodom

Povodom ozbiljne bezbednosne situacije nastale nakon što je u raketnim napadima pogođen Bahrein, predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je juče telefonom sa kraljem Bahreina Hamadom bin Isom el Kalifom. Vučić je istakao da Srbija snažno podržava smirivanje tenzija, uzdržanost i rešavanje svih sporova dijalogom i diplomatskim putem. Na instagram nalogu „budućnostsrbijeav”, predsednik je naveo da je izrazio duboku zabrinutost zbog eskalacije sukoba u regionu i naglasio da je očuvanje mira i stabilnosti od presudnog značaja ne samo za Bliski istok već i za globalnu bezbednost. „U razgovoru sam istakao solidarnost sa narodom Bahreina i preneo spremnost Srbije da, u skladu sa međunarodnim pravom, doprinese naporima usmerenim ka deeskalaciji i stabilnosti”, naglasio je Vučić. Iranska revolucionarna garda saopštila je juče da je uništila glavnu komandnu zgradu i sedište američke vazduhoplovne baze u Bahreinu u četrnaestom talasu operacije „Pravo obećanje – 4”.