Počinje izgradnja manastirske riznice

Prethodna godina u obnovi manastira Hilandar protekla je u znaku završetka radova na konacima Dohija i Igumenarija, poslednja dva objekta izgorela u katastrofalnom požaru u noći između 3. i 4. marta 2004, koje neimari vraćaju u prvobitno stanje. Takođe, 2025. godinu obeležila je izrada projekta za izgradnju kapitalnog objekta – nove manastirske riznice, a u samoj završnici započeli su i pripremni radovi.

Direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara u Beogradu Milivoj Ranđić kaže za „Politiku” da neprocenjiva zbirka hilandarskog pokretnog nasleđa, verovatno najreprezentativniji fond nacionalnog blaga srpskog naroda, kao i jedna od njegovih najvećih kolekcija, nije smeštena u uslovima koji joj obezbeđuju sigurnost i očuvanje. Iako se time završava dvadesetjednogodišnji ciklus rekonstrukcije stihijom razorenog manastirskog kompleksa, poduhvata koji je, zajedno sa monaškim bratstvom, iznela Zadužbina Svetog manastira Hilandara iz Beograda – posao ne prestaje.

„Postojeći objekat, zgrada prof. Nenadovića, podignut pre oko 60 godina, danas više ne ispunjava potrebne uslove, niti muzejske i konzervatorske standarde, posebno kada je reč o najvrednijim i najosetljivijim predmetima koji zahtevaju stabilnost temperature i vlage”, objašnjava Ranđić.

Među predmete koji su, čak i za merila najboljih svetskih zbirki, jedinstveni primerci duhovne umetnosti spadaju mozaička ikona Bogorodice iz 12. veka, inače lična svetinja prepodobnog Simeona Nemanje, prestone ikone Bogorodice Odigitrije i Hrista Pantokratora (13. vek), oltarske zavese monahinje Jefimije (kraj 14. veka) i cara Ivana Groznog (sredina 16. veka) sačinjene zlatovezom i srebrovezom na svilenom atlasu. Tu su i mnogobrojne srednjovekovne povelje na pergamentu ili prvim papirima, sa zlatnim vladarskim, ili, kao u slučaju Karejskog tipika, sa autografom i voštanim pečatom Svetog Save.

„Državna Komisija za Hilandar davno je prihvatila inicijativu i apele koji dolaze od vodećih srpskih stručnjaka, za potpunu rekonstrukciju postojeće riznice, i dogradnju njenog novog krila. Da ne bi narušio istorijsku vizuru kompleksa, ovaj aneks će se nalaziti van manastirskih zidina i pod zemljom, ukraj pirga Svetog Save”, kaže Ranđić.

Priprema gradilišta za novo krilo riznice, uz tehničke aktivnosti, donela je i neobičan i osetljiv zadatak presađivanja nekoliko stoletnih maslina. Upravo u ove dane, kada pada godišnjica velikog požara, taj poduhvat će pažljivo izvesti radnici Tehničke službe za obnovu Hilandara iz manastirske zadužbine. Pomoći će im grčki stručnjaci koji sa specijalizovanom opremom dolaze zbog početka radova na podzemnom krilu riznice.

„Presađivanje maslina ostavlja simbolički utisak. Kao da oslikava dvodecenijski posao obnove Hilandara. Dali smo sve od sebe da staro nastavi da živi. Sada podižemo novo, da čuva starinu, ali i da stvara nešto što će jednom postati deo nasleđa”, razmišlja Ranđić.

Autor projekta rekonstrukcije i dogradnje manastirske riznice je arhitekta konzervator Dragomir Krivokuća. On je jedan od dvojice arhitekata zaposlenih u zadužbini koji već dve decenije rade na obnovi Hilandara i koji su najviše vremena proveli upravo među manastirskim zidinama. Dozidano krilo predviđa poseban muzejski depo i galeriju stalne izložbene postavke. Izložbena postavka biće predstavljena u trostruko većem prostoru, a toliko je povećana i površina depoa.

„Završetak ovog poduhvata obezbediće strogo kontrolisane mikroklimatske uslove, kao i odlične uslove za konzervaciju, istraživanje i digitalizaciju”, objašnjava Ranđić. Dodaje da će postojeća riznica biti rekonstruisana i adaptirana u konzervatorske radionice, prostor za trijažu predmeta i karantin, kao i prostore za digitalizaciju i snimanje. Rezervisan je i prostor za istraživanje, administraciju zbirke i radnu biblioteku.

Ističući značaj završetka građevinskih radova na obnovi izgorelih konaka, Ranđić je napomenuo da je hilandarsko bratstvo, prvi put od katastrofe 2004. godine, prošlogodišnju hramovnu slavu, Vavedenje Presvete Bogorodice, obeležilo sa novoobnovljenim konacima. U prošloj godini među najzahtevnije radove Ranđić ubraja ojačanje temelja jugozapadnog dela bedemskog zida, čijim je sleganjem nastala pukotina u dimnjaku u zidu konaka Igumenarija, kroz koju je vatrena stihija 2004. godine zahvatila drvenu krovnu konstrukciju i širila se dalje.

U cilju prevencije, ekološkog pristupa kao i finansijske uštede, umesto individualnih ložišta, koja su prouzrokovala požar, u celom manastiru je instalirano centralno grejanje. Izvan zidina izgrađena je „zelena” kotlarnica kojoj je glavni izvor energije drvena sečka obezbeđena iz manastirske šume.

„U poslednjih godinu i po dana radovi se odvijaju u veoma izazovnim uslovima, jer je Svetu Goru i okolno područje pogodilo više od hiljadu zemljotresa različitog intenziteta. Najjači udar, juna 2025, bio je oko 5,3 stepena po Rihterovoj skali”, kaže Ranđić.

Potresi su, kaže, bili svojevrstan „stres test” koji je potvrdio kvalitet dvadesetogodišnjih radova. Štetu su pretrpeli pojedini dimnjaci koji su, sa uvođenjem centralnog grejanja u celom manastiru, izgubili funkciju.

„Međutim, mnogobrojne manje objekte van manastirskih zidina, svedoke prohujalih vekova, svaki potres je dodatno oštetio. U narednom periodu i njima će se posvetiti dužna pažnja”, ističe Ranđić.

Govoreći o svakodnevnom životu on ukazuje da, u svakom trenutku, pod svodovima manastira boravi i do dve stotine ljudi – pored šezdesetak članova bratstva, te više od 60 radnika na obnovi i imanju, broj poklonika i gostiju bude gotovo isto toliki.

„Hilandar je pravo naselje, smešteno na potpuno izolovanom području, za koje je neophodno obezbediti hranu, vodu, struju, grejanje, kanalizaciju, zbrinuti otpad i, na kraju, zdravstvenu zaštitu”, naglašava Ranđić.

Da bi bile zadovoljene ove potrebe, u prethodnom periodu izgrađena je hibridna solarna elektrana sa baterijskom i dizel-agregatskom stanicom i nova kanalizaciona mreža sa bazenom za otpadnu vodu.

Stalna podrška Srbije i Srpske

Srbija, koja je od katastrofalnog požara 2004. godine sigurna i stalna podrška manastiru na zaceljivanju rana, od 2021. ima i poseban Zakon o očuvanju hilandarskog nasleđa. Za ovu godinu u republičkom budžetu za potrebe realizacije planova na obnovi, izgradnji, zaštiti i predstavljanju nasleđa planirano je 138 miliona dinara. Za dve decenije, od 2004. do 2025. godine, Srbija je za obnovu Hilandara izdvojila skoro 2,2 milijarde dinara. Republika Srpska takođe se uključila u očuvanje manastira Hilandar. Njeno učešće usmereno je na obnovu i revitalizaciju Pirga kralja Milutina i Crkve Svetog Haralampija sa konacima, koja se urušila u zemljotresu 1932. godine.

Mel Gibson impresioniran Milošem Obilićem

Svetu Goru, kao i manastir Hilandar, kroz vekove često su posećivali i krunisane glave, državnici, političari, poznati sportisti, umetnici, glumci… Blagoslov za posetu od manastirskog bratstva zatražili su i car Dušan 1347. godine, kralj Aleksandar Obrenović 1896. godine, kralj Petar Karađorđević 1910. godine, kao i predsednici SR Jugoslavije i Srbije Slobodan Milošević, Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Prošle godine, o Vidovdanu, odjeknula je vest da u Hilandaru boravi proslavljeni glumac, režiser i producent Mel Gibson. On je prisustvovao bogosluženjima, bio za manastirskim trpezama i razgovarao sa monasima. Iguman Metodije ga je upoznao i sa smislom Vidovdana, kosovskog zaveta i žrtve koju je srpski narod prineo u borbi za slobodu i odbranu hrišćanstva. Gibson je poželeo da se slika uz fresku Miloša Obilića, koji ga je podsetio na njegovog najpoznatijeg junaka, škotskog viteza i borca za slobodu Vilijama Volasa.