U nepovrat otekla voda vredna sto miliona evra

Šabac – Energetska kriza zbog zastoja u isporuci ruskog gasa, koja je proteklog meseca potresla i našu zemlju, aktuelizovala je priče o nedovoljnoj iskorišćenosti alternativnih izvora energije, posebno geotermalnih voda. Čitava Mačva, kao i deo Semberije, Srema i Posavotamnave, leži na vrelom podzemnom basenu, čija je akumulirana moć, prema nalazima Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Geotermalnog instituta u Grockoj i Kantonalne opservatorije u Nojšatelu (Švajcarska), srazmerna količini od 300 milijardi litara nafte ili tri biliona kilovata električne energije.

Istraživanja u Mačvi počela su 1981. godine, najpre uselu Dublje kod Bogatića. Na dubini od 178 metara radnici „Geozavoda“ su prilikom izgradnje arteskog bunara pronašli vodu temperature 40 stepeni.Profesori Mihajlo Milivojević i Jovan Perić obavili su potom merenja čitavom dužinom bušotine i postavili pet hipoteza:najverovatnija se odnosila na prisustvo mezozojskih kolektora sa anormalno zagrejanim vodama, usled izuzetno tanke zemljine kore koja je na ovim prostorima samo 25 kilometara.

U Mačvi su potom urađene još četiri istraživačke bušotine, poslednja 1990.nalokalitetu „Beljište“ u Bogatiću, kako bi se ispitale mogućnosti korišćenja geotermalnih voda u poljoprivredi. Inicijativa je potekla od tadašnjeg PIK-a „Mačvanin“ i preduzeća „Agriplaneko“ iz Pariza. Otkrivena je voda temperature 78 stepeni, samoizliva od 61 litra u sekundi i veoma male mineralizacije, koja se posle hlađenja mogla odmah upotrebljavati za piće.

Rezultati su poslužili za donošenje odluke o formiranju jugoslovensko-francuskog preduzeća, a urađen je i detaljan investicioni program za podizanje savremenih staklenika.Francuska firma ponudila je tehnologiju, opremu,40 odsto obrtnog kapitala i garanciju da će 80 odstoproizvodnje biti plasiranonazapadnoevropskotržište. U asortimanu proizvoda trebalo je da bude povrće i ukrasno bilje.

Međutim, nijedan od velikih projekata, bilo da je reč o povrtarskoj poljoprivrednoj proizvodnji, toplifikaciji okolnih mesta (Bogatića, Šapca, Loznice, Sremske Mitrovice...) ili banjskom turizmu, nije realizovan ni posle skoro čitave dve decenije.

Kako nam je rekao Dragan Isailović, diplomirani inženjer tehnologije u šabačkom JKP-u „Vodovod“, energija koja se godišnje izgubi iz samo jedne mačvanske bušotine jednaka je količini od 11.000 tona nafte, odnosno, mereno cenama na svetskom tržištu, iz bušotine otekne pet miliona evra. Pošto voda nekontrolisano otiče već 20 godina, unepovrat je otišlo –100 miliona evra!

Neslavno je završio i pokušaj otvaranja banje „Mačvansko vrelo“ u selu Dublje, sredinom devedesetih. Improvizovano lečilište, nazvano „Jokin grab“, otvorio je Zoran Pršić nedaleko od bušotine u Bogatiću, gde je preuredio postojeći kanal i napravio mini-kupalište. Blagodet tople mačvanske vode za sada je prepoznala još i porodica Dostanić u Salašu Noćajskom. Oni geotermalnu energiju koriste već 15 godina za zagrevanje stambenog prostora, a 2003. otvorili su i bazen: voda je blago mineralna, temperature 39 stepeni, i stiže sa dubine od 450 metara.

-----------------------------------------------------------

Posao za 40.000 poljoprivrednika

Stručnjaci su izračunali da bi staklenik površine od samo 10 ari, koji bi koristio geotermalnu energiju,mogao da uposli čitavu porodicu i donese joj godišnji prihodod 100.000 do 150.000 evra. Prostom računskom operacijom dolazi se do podatka dabina 1000 hektara pod staklenicima koji koriste pomenutu energiju moglo da bude angažovano čak 40.000 poljoprivrednika.