Penzioneri JNA uzbunili Sloveniju

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 2. februara – „Veterani rata za Sloveniju skočili su na noge”, tako je, u dramatičnom tonu, ljubljanska POP TV sinoć prekinula Diznijev celovečernji crtani filmski hit „Farma u preriji” kako bi voditelj alarmirao mlado i staro da „neprijatelji Slovenije” ne miruju. A to su penzionisani oficiri nekadašnje JNA koji su posle juna 1991. ostali ovde sa porodicama i koji su pismom zamolili državni vrh da im posle 18 godina čekanja – isplati zaslužene penzije.

POP TV je u nastavku emitovala izjavu prvaka „veterana rata za Sloveniju Marka Pogorevca” koji je ispred monumentalnog spomenika palim slovenačkim žrtvama u desetodnevnom ratu, na ljubljanskom groblju Žale, ocenio zahtev penzionera nekadašnje JNA nemoralnim i sramotnim. Pogorevc se obrušio na večite neprijatelje „slovenačke države”, ne upuštajući se u činjenicu da je još nekadašnji predsednik Janez Drnovšek pozivao društvo na oproštaj i pomirenje, rukovodeći se podacima objavljenim na sajtu slovenačke vlade, prema kojima je na slovenačkoj strani poginulo 19 pripadnika policije i teritorijalaca, dok je na strani JNA palo 44 oficira i vojnika.

Elektronski mediji se takmiče u haranzi na potpisnike pisma i Beograd (kao centar nekadašnjeg vrha zajedničke države), uz evociranje snimaka iz okršaja juna 1991. Kako saznajemo od jednog od potpisnika pisma, jutros su ispred njegovih vrata, ali i staništa drugih „penzionera JNA” koji su državi uputili apel da postupi u skladu sa međunarodnim pravom, osvanuli grozdovi novinara i kamermana koji po haustorima love „neprijatelje Slovenije” i njihove komšije.

Atmosferu linča podgrevaju poslanici iz redova partije demokrata vođe opozicije Janeza Janše, tvrdnjama da su to ljudi koji su 1991. ratovali protiv Slovenije, pa zato nemaju pravo da od nje naplate penziju. Nijedan medij ne pominje ono što su potpisnici pisma istakli u apelu upućenom predsedniku države Danilu Tirku, predsedniku parlamenta Pavlu Gantaru, premijeru Borutu Pahoru, predsedniku slovenačkog vrhovnog suda Francu Testenu i zaštitnici ljudskih prava Zdenki Čebašek-Travnik.

Već u prvoj rečenici potpisani penzioneri upozoravaju na „diskriminaciju i sistematsko kršenje” svojih prava po pitanju penzija, što traje od 1991, pa su ih „starost (svi su u dobi od 63 do 77 godina) i zdravstveno stanje (većina je bolesna, neki veoma teško) primorala da se ponovo obrate državnom vrhu i zamole za pomoć, jer im na pređašnje brojne pokušaje nikada niko nije odgovorio”. U nastavku pišu da su svi slovenački državljani, po krvi ili naturalizacijom i da su „na sopstvenu želju penzionisani 1991.” jer su ispunjavali uslove za starosnu ili prevremenu vojnu penziju. I, najvažnije – da niko od njih „sudski ni drugačije nije gonjen ili kažnjen za bilo koju nečasnu ili kažnjivu radnju”.

Uprkos tome javnost im je po kratkom postupku presudila, pošto su ih mediji proglasili krivim, uz orkestraciju parlamentarne desnice kojoj je „slučaj pismo” došao kao poručen da bi opstruirala napore Pahorove vlade da posle 17 godina konačno ispravi nepravdu nanetu „izbrisanima” u skladu sa presudama domaćeg ustavnog suda iz 1999. i 2003. godine, kojima je određeno da je država 26. februara 1992. nezakonito brisala iz spiskova prebivališta preko 25.000 ljudi, posle čega su im sistematski bila kršena ljudska prava.

„Politika” je imala uvid u pismo koje su potpisala dva penzionisana general-pukovnika, rodom čistokrvna Slovenca (Konrad Kolšek i Marijan Čad), 10 pukovnika (pretežno Srbi, rodom) i šest zastavnika, među kojima je zastupljena paleta svih šest nacija nekadašnje SFRJ.

Svetlana Vasović-Mekina

-------------------------------------------------------------------------------------

Tirk se ne slaže sa zahtevom oficira JNA o penzijama

Ljubljana – Slovenački predsednik Danilo Tirk izrazio je juče neslaganje sa zahtevom oficira bivše JNA za regulisanje njihovih penzija u Sloveniji. „Predsednik Danilo Tirk ne prihvata predloge i ne podržava zahtev u pogledu posebnog tretmana, koje mu je uputila grupa generala, oficira i podoficira bivše JNA”, navodi se u saopštenju slovenačkog predsednika,a prenosi Beta.

Ured predsednika je 26.januara primio pismo grupe generala, oficira i podoficira bivše JNA u kojem su predložili rešenja vlastitih penzionih pitanja.

U odgovoru na to pismo ured predsednika saopštava da Tirk „ne prihvata njihove predloge i ne podržava te vrste zahteva o posebnom razmatranju i odbacuje intervenisanje u tekuće sudske i druge pravne postupke”. „Posebno smeta ultimativni karakter zahteva u pomenutom pismu”, navodi se u saopštenju i dodaje se da Tirk ne vidi razlog da Slovenija „uspostavlja poseban, povoljniji pravni režim ili zaključuje posebna poravnanja za određivanje penzija licima, koja su bili oficiri JNA i sa svojim delovanjem u oružanim snagama Republike Slovenije 1991.godine nisu doprinosili samostalnosti i nezavisnosti države”.

----------------------------------------------------------

Lajčak: Ustav menjajte sami

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 2. februara – Promene Ustava Bosne i Hercegovine i njenog unutrašnjeg uređenja jeste pitanje koje treba da reše domaći političari i institucije ove zemlje, izjavio je danas u Banjaluci visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Miroslav Lajčak. On je, u ovom kontekstu, rekao da predstavnici međunarodne zajednice nemaju nameru da se mešaju u ovu oblast, ali su voljni da deluju savetodavno.

Obraćajući se novinarima posle razgovora sa predsednikom Republike Srpske Rajkom Kuzmanović, Lajčak je istakao da će do izbora novog visokog predstavnika obavljati svoju dužnost, bez obzira da li će biti u BiH ili Slovačkoj, čiji je odnedavno ministar inostranih poslova. On je kazao da BiH treba da reši status Brčko distrikta i raspodelu državne imovine. „Kada reši ova dva zadatka, BiH će ispuniti uslove za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika, koja će biti transformisana u Kancelariju specijalnog predstavnika Evropske unije”, rekao je Lajčak.

Predsednik Republike Srpske dr Rajko Kuzmanović je kazao da je sa Lajčakom razgovarao i o sporazumu lidera tri vodeće partije u BiH – Milorada Dodika, Sulejmana Tihića i Dragana Čovića. Kuzmanović je naglasio da neke tačke iz „Prudskog sporazuma”, kao što su rešavanje statusa Brčko distrikta, podela državne imovine i popis stanovništva, treba rešavati što brže, dok razgovore o promeni Ustava BiH treba voditi polako i racionalno, bez bilo kakvih pritisaka. Kuzmanović je ocenio da je Miroslav Lajčak kao visoki predstavnik delovao vrlo korektno.

B. M.