Gasna kriza može biti gora od naftne

Ormuski moreuz zatvoren je samo za brodove povezane sa SAD, Izraelom, Evropom i njihove zapadne saveznike. Ovo jučerašnje saopštenje Iranske revolucionarne garde dramatično povećava napetost u vezi s daljim snabdevanjem brojnih kupaca strateškog energenta, posebno unutar Evropske unije tokom rata Tel Aviva i Vašingtona protiv Teherana.

Iranska rampa „nepodobnim kupcima” pred Ormuzom usledila je nakon iznuđene odluke Katara (drugog vodećeg svetskog proizvođača tečnog gasa, koji inače snabdeva preko 120 zemalja) da na gasnim instalacijama „Ras Lafan” i „Mesajid” smanji proizvodnju za 70 odsto.

Iransko istovremeno „zeleno svetlo” prolasku brodova kupaca istočno od Ormuza najavljuje početak nove, verovatno bespoštedne bitke evropskih i azijskih kupaca za tečni gas (LNG) iz Zaliva. U takvoj situaciji američki izvoznici tog energenta, najjači brodovlasnici i indirektno Rusija, mogli bi da računaju na veliki profit dok se tekući sukob nad Persijskim zalivom ne okonča. Dnevna cena iznajmljivanja gasnih tankera na ruti prema Aziji dostigla je donedavno nezamislivu sumu od oko 300.000 američkih dolara.

„Globalno tržište gasa moglo bi da se suoči s daleko većom krizom od one na tržištu nafte”, preneo je juče „Fajnenšel tajms” procenu iz londonskog Sitija.

Ko je tu prvi na udaru? Kako stvari sada stoje – evropski uvoznici zalivskog gasa (posebno Belgija i Poljska), ali i Francuska, Italija i Nemačka, koje su ozbiljno oslonjene na LNG uvozom preko Atlantika, kao i zemlje s izuzetno niskim zalihama, poput Holandije, Švedske, Hrvatske i Letonije. Istovremeno i izvoznici iz Persijskog zaliva, koji lavovski deo budžeta pune upravo tom trgovinom, najizgledniji su „gubitnici” dokle god traje ratna drama u tom regionu.

U međuvremenu, Brisel kao da je tim povodom u stanju „mesečara”. Naime, iako su gasni rezervoari EU popunjeni manje od 30 odsto (petogodišnji prosek za ovo doba godine je 45 odsto), Evropska komisija još ne vidi mnogo razloga za uzbuđivanje (iz Zaliva nabavlja deset odsto neophodnih količina). I to uprkos činjenici da je cena gasa na evropskim berzama od 28. februara porasla 70 odsto.

„Brisel još ne vidi ništa zabrinjavajuće kad je reč o gasu”, istakla je Ana Kaisa Itkonen, portparol Evropske komisije za energetiku, naglašavajući da je EU dosta uradila na diversifikaciji izvora snabdevanja.

Brisel izgleda ipak nije svestan situacije, pokazao je istog dana, u utorak, nezgodni „energetski incident” nasred Atlantika. Naime „azijski kupac ponudio je više”. S tom instrukcijom nadležnih, tanker „Brisel”, natovaren 71 kilotonom tečnog gasa (LNG) iz Nigerije namenjenog mušteriji u Francuskoj, okrenuo se 3. marta za 180 stepeni i zaplovio na jug, put Rta dobre nade i Indijskog okeana.

„Preusmeravanje broda naglašava sve intenzivniju konkurenciju između evropskih i azijskih kupaca za sve manje raspoložive zalihe tečnog gasa (LNG), nakon što je „Katar enerdži” obustavio proizvodnju u najvećem svetskom LNG kompleksu posle napada iranskih dronova na ta postrojenja proteklog vikenda”, upozoravaju upućeni u Sitiju.

Kako će i po kojoj ceni Evropljani nadalje popunjavati rezervoare za zimu (taj proces treba da počne upravo sada), još nije sasvim jasno. Naime, svi vodeći proizvođači tečnog gasa, uključujući i one u SAD, rade gotovo maksimalnim kapacitetima i svi su jednako prilježni da prodaju onome „ko da više”. Istovremeno, za razliku od biznisa s naftom, globalno vlada prilična oskudica kad je reč o prostoru za eventualno skladištenje LNG-a.

Među akterima i posmatračima energetske situacije u Evropi, strepnja je tolika da čak i norveška energetska agencija „Ristad” ove sedmice pominje, istina, „ekstremno malo verovatnu” mogućnost, da EU nastavi s uvozom iz Rusije, i to uprkos odluci Brisela da od aprila počne s faznim prekidom priliva sibirskog energenta. Koliko je krhka evropska energetska pozicija sa najnovijim razvojem situacije nad Persijskim zalivom, svedoči i potonja objava ruskog predsednika Vladimira Putina da „glasno razmišlja” o tome da Moskva sada pretekne EU i prva prekine dopremanje gasa u Evropu.

Sve to s one strane Atlantika zadovoljno posmatraju američki izvoznici LNG-a: na toj ruti snabdevanja cena iznajmljivanja gasnih tankera već je nadmašila sumu od 300.000 američkih dolara dnevno. Zvono za uzbunu izgleda ipak počinje da se čuje i u Briselu: Ursula fon der Lajen trebalo bi danas da razgovara s Fatihom Briolom, šefom Međunarodne agencije za energiju, o izglednoj krizi u snabdevanju gasom.

U međuvremenu, kojom brzinom se stvari naglavačke tumbaju na svetskom tržištu energenata svedoči i činjenica da Indija od početka marta signalizira da bi mogla ponovo da nabavlja znatnije količine nafte iz Rusije. Inače, pojedini belosvetski kupci gladni nafte i gasa ovih dana počinju da kruže oko brojnih „tankera krntija” ruske flote u senci, krcatih sibirskim energentima, koji zbog zapadnih sankcija već nedeljama plutaju svetskim morem...